Moskva je dodatno smanjila svoje dnevne isporuke Nemačkoj i Italiji, za ukupno 60 odsto.
Rusija je u sredu pojačala energetski pritisak na Evropu, smanjujući isporuke gasa kontinentu drugi dan zaredom, što je potez koji je Nemačka nazvala "političkim".
Dan nakon što je Gasprom poručio da smanjuje isporuke gasovodu Severni tok za oko 40 odsto, ruski državni energetski gigant rekao je da dodatno smanjuje svoje dnevne isporuke tim gasovodom za trećinu, za ukupno 60 odsto, navodi Blumberg. Ruska energetska kompanija je kao razlog za smanjenje isporuka navela radove na "popravci" kompresorskih jedinica nemačke kompanije Simens, koje su ključne za funkcionisanje gasovoda, ali je Berlin taj izgovor odbacio.
"Gazpromov potez je 'politička odluka, a ne tehnički opravdana'", rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek na konferenciji za novinare, prenosi AFP. Habek kaže da potez od srede ka daljem smanjenju snabdevanja pokazuje "da je ovo očigledno strategija uznemiravanja i izazivanja povećanja cena", ali da je sigurnost snabdevanja za sada zagarantovana.
Italijanski energetski gigant Eni odvojeno je saopštio da ga je Gasprom u sredu obavestio da smanjuje svoje isporuke gasa za 15 odsto, bez objašnjenja. Moskva je tako izvršila još veći pritisak na ionako preopterećena energetska tržišta Evrope, zbog čega su cene gasa porasle za više od 25 odsto.
Nekoliko evropskih zemalja, uključujući Nemačku, u velikoj meri se oslanja na ruski gas za svoje energetske potrebe. Ali od početka ruske invazije na Ukrajinu pokušavaju da pronađu način da se otarase ruske moći.
U trci za alternativnim izvorima energije, Evropska unija je u sredu potpisala gasne sporazume sa Egiptom i Izraelom tokom posete šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Kairu.
"Dnevno pravilo" uštede energije
Gasprom je u utorak saopštio da pet od osam gasnih pumpnih jedinica koje je Siemens uzeo na popravku iz Gaspromove kompresorske stanice Portovaja u Viborgu, u blizini Sankt Peterburga, nije vraćeno na vreme. Takođe, problemi su nastali kada su pumpne jedinice priključene na cevovod, jer su njihovi motori bili neispravni, što je navelo industrijski regulator Rostekhnadzor da izda privremenu zabranu njihove upotrebe.
Nemačka je pratila uticaj na tržište gasa, ali "u Nemačkoj nije bilo problema sa snabdevanjem", rekao je Habek. Od početka rata u Ukrajini, evropske zemlje pokušavaju da smanje svoje oslanjanje na uvoz iz Rusije, ali su podeljene oko toga koliko brzo da uvedu embargo na gas.
Moskva je već prekinula snabdevanje nekim evropskim kupcima, nakon što nisu ispunili ruski zahtev Rusije da sve "neprijateljske" zemlje plaćaju prirodni gas u rubljama, kao odgovor na niz zapadnih sankcija uvedenih Kremlju zbog invazije na Ukrajinu. Isporuke Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj i Holandiji obustavljene su nakon odbijanja da pristanu.
Rusija je tako ojačala svoju strategiju korišćenja energije kao oružja daljim smanjenjem isporuke prirodnog gasa kroz svoj najveći gasovod u Evropu, navodi Blumberg.
"Industrija treba da se pripremi za nultu količinu ruskog gasa. Kompanije iz EU koje su prihvatile izmenjeni sporazum da nastave da dobijaju gas sada treba da shvate da politički diktati Kremlja mogu doći u bilo kom trenutku", kaže Teri Bros bivši energetski analitičar i profesor na Pariskom institutu za političke studije.
Energetski gigant Uniper, najveći nemački kupac ruskog gasa, rekao je da dobija 25 odsto manje gasa nego što je ugovorio od Gasproma. Rusija takođe ograničava isporuke Italiji, drugoj zemlji koja je pristala da plaća gas pod novim uslovima plaćanja koje je nametnuo Kremlj.
"Italija se s pravom može osećati povređeno primanjem smanjenih količina kao jedan od 'prijateljskijih' saveznika koji plaćaju ruski gas u rubljama", rekao je Tim Partridž , šef odeljenja za trgovinu energijom u DB Group Europe.
"Rusija ponovo koristi gas kao oružje, podižući cene gasa na nove maksimume, sa ciljem da ograniči kapacitete Evrope da napuni skladišta. Evropska energetska tržišta su sada postala još uža i kompanijama će biti teško da koriste gas za popunjavanje praznina", rekao je Tim Keler, predsednik lobističke grupe za nemačku gasnu industriju Zukunft Gas.