Crveni Kmeri su zbrisali 25 odsto stanovništva u Kambodži.
Malo užasa se može porediti sa genocidom koji se dogodio u Kambodži. Tokom četiri kratke godine, od 1975. do 1979, vođa kambodžanskog komunističkog pokreta Pol Pot i Crveni Kmeri su sistematski istrebili skoro 3 miliona ljudi. Narod Kambodže je morao da živi u strahu, znajući da bi oni mogli biti sledeći koji će biti odvučeni na Polja smrti. Šanse da budu izabrani su zaista bile velike - do kraja masakra, Crveni Kmeri su zbrisali skoro 25 procenata stanovništva. Pokušali su Kambodžu da vrate u srednji vek.
Noćna mora je počela u gradu Pnom Penu, kada se završio građanski rata u Kambodži. To je bilo poslednje uporište desničarske, vojno vođene Republike Kmera, a njenim padom, Kambodža je došla u ruke diktatora Pola Pota i njegovog komunističkog režima Crvenih Kmera.
Kada su Crveni Kmeri izašli iz građanskog rata kao pobednici i marširali ulicama, hiljade preplašenih ljudi je pobeglo, neki su jurili ka granici sa Tajlandom, dok su drugi preplavili kapije francuske ambasade.
Ubrzo su počeli masakri i genocid u Kambodži. Borci koji su ustali protiv Crvenih Kmera masovno su pogubljeni. Tada su se Crveni Kmeri okrenuli protiv civila, terajući ljude na selo i ubijajući hiljade u tom procesu. Cele porodice su pogubljene, mnogi su umrli od posledica gladi, bolesti i prinudnog rada.
Izolovao je Kambodžu od ostatka sveta i počeo da proteruje stanovništvo iz gradova, ukinuo novac, privatnu svojinu u religiju i osnovao seoske kolektive. Režim je naredio ubistva svih intelektualaca, a ljudi su često osuđivani samo zato što su nosili naočare ili znali neki strani jezik.
Ubrzo su Crveni Kmeri hvatali svakoga ko je uradio bilo šta protiv vlasti. Prodaja proizvoda ili razgovor sa bilo kim iz sveta van granica Kambodže tretirani su kao čin izdaje. Oni koji su bivali uhvaćeni poslani su u takozvane kampove za prevaspitavanje kao što su Tuol Sleng i Choeung Ek, a to je značilo samo jedno - da će biti mučeni i ubijeni.
Pre nego što bi pogubili ljude, terali su ih da se takmiče ko može prvi da se popne na vrh drveta. Onaj ko bi uspeo, bio bi pošteđen jer je mogao da se iskoristi za radnu snagu na poljima, a oni koji nisu imali tu fizičku snagu bili bi odmah pogubljeni - to su uglavnom bili učeni ljudi za koje u ovoj diktaturi nije bilo mesta.
Odrasli su bili primorani da sami kopaju grobove pre nego što su zaklani lopatama i naoštrenim bambusom. Njihovu decu su, u međuvremenu, tukli na smrt o stabla drveća i potom ih bacali u masovne grobnice u kojima su ležali njihovi roditelji
Postojalo je više od 150 ovih centara za pogubljenje širom zemlje. Jedna od najbrutalnijih, Tuol Sleng, bila je bivša škola koja se transformisala u fabriku smrti. Oko 20.000 ljudi završilo je zaključano unutar njegovih zidova - a samo njih sedmoro je izašlo odatle.
Masakri na Poljima prestali su kada su Vijetnamci napali Kambodžu 1979. godine i okončali Crvene Kmere. Dok su Vijetnamci marširali kroz Kambodžu, našli su mesta kao što je Tuol Sleng. Otkrili su masovne grobnice pune ljudskih ostataka - i pronašli fotografije nekih od mnogih ljudi koji su izgubljeni u kambodžanskom genocidu.