Otkriveno šta će predsednik Erdogan reći kolegama liderima NATO-a na predstojećem samitu.
Ankara se i dalje protivi ulasku Švedske i Finske u NATO, saopštila je u ponedeljak kancelarija turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, što se očekuje da će ponoviti državnim liderima NATO-a na predstojećem samitu u Španiji, prenosi RT.
Erdogan će tokom ključnog sastanka od 28. do 30. juna reći da "Turska neće kompromitovati svoj stav prema zemljama koje podržavaju terorizam i terorističke organizacije", saopštila je njegova kancelarija, a prenose turski mediji. Pre sastanka u Madridu planirana su dva javna događaja. Jedan u Briselu u petak, a drugi panel biće održan na marginama samita u Španiji.
Dve nordijske nacije zatražile su da se pridruže vojnom bloku predvođenom SAD krajem maja, navodeći kao razlog ruski napad na Ukrajinu. Ranije su obe nacije zadržale neutralnost. Moskva je saopštila da Švedska i Finska nanose štetu njihovoj nacionalnoj bezbednosti tražeći formalno članstvo u organizaciji koju Rusija doživljava kao neprijateljsku. Rusija će u skladu sa tim prilagoditi svoj vojni položaj, upozorila je Moskva.
Turska je rekla da neće dozvoliti da se dve nacije pridruže alijansi zbog brojnih pritužbi, uključujući ono što je Ankara nazvala skrivanjem terorista. Turska vlada je mislila na migrante povezane sa kurdskim militantnim pokretom PKK i kurdskim milicijama sa sedištem u Siriji i Iraku.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg priznao je da je otpor Turske predloženom proširenju bio iznenađenje. "Ranije tokom procesa, nismo imali razloga da verujemo da će biti problema", rekao je on za Fajnenšel tajms u ponedeljak.
Vlade Švedske i Finske rekle su da su spremne da naprave kompromis sa Turskom tako što će pooštriti svoje antiterorističke zakone i preispitati ograničenja na izvoz oružja u Tursku, koja su uvele kao odgovor na turske napade na kurdske snage u Siriji. Ali, kako se izveštava, nisu voljni da ispune turske zahteve u vezi sa zahtevima za izručenje ljudi koje Ankara optužuje da imaju terorističke veze, što je pitanje koje je predsednik Erdogan posebno spomenuo kada je upitan o blokiranju kandidatura za članstvo u NATO-u.
Prema finskim medijima, zemlja je primila 10 zahteva za ekstradiciju od Turske između 2019. i 2022. i obradila ih je sedam, dok je odobrila samo dva.
Turski zahtevi izgledaju posebno teški za švedsku vladu, kojoj je potrebna podrška kurdskih poslanika da bi ostala na vlasti. Prošle nedelje su vladajuće socijaldemokrate potvrdile da će se pridržavati sporazuma koji su postigli sa kurdskim poslanicima u novembru da spasu svog ministra pravde od glasanja o nepoverenju.
Amineh Kakabaveh, nezavisni poslanik kurdske nacionalnosti, zapretio je da će se pridružiti opoziciji tokom glasanja, osim ako vlada ne da javno obećanje suočena sa pritiskom Ankare.