Sergej Krijenko je prvi zamenik šefa predsedničke administracije, ali on cilja na mnogo veću poziciju.
Napad na Ukrajinu ima svoje gubitnike i dobitnike, a među potonjima je, čini se, i Sergej Kirijenko, prvi zamenik šefa ruske predsedničke administracije koji je, prema anonimnim izvorima iz Kremlja, tokom rata uspeo je da se približi predsedniku Vladimiru Putinu i da postane guverner Donbasa.
Kirijenko je nedavno nadgledao samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i teritorije Hersonske i Zaporoške oblasti Ukrajine, koje su okupirale ruske trupe. Pored toga, čini se da su njegovi saradnici imali zadatak da razviju imidž Rusije nakon rata. Osnova ovog koncepta je promocija Rusije kao “slobodnog kontinenta” – države koja čuva duh tradicionalne, “stare Evrope.”
Sergej V. Kirijenko je poznata ruska politička ličnost. On je jevrejskog porekla – deda mu je bio Jakov Izraelicer, važan pripadnik zloglasne tajne policije Čeke, ali je unuk uzeo majčino prezime Kirijenko. Ona je Ukrajinka. Godine 1998, 35-godišnji političar Sergej Kirijenko postao je najmlađi premijer u čitavoj ruskoj istoriji, ali je podneo ostavku posle nekoliko meseci. Korporaciju Rosatom vodi od 2005. godine, a u oktobru 2016. ruski predsednik Vladimir Putin ga je imenovao za prvog zamenika šefa administracije ruskog predsednika. Uprkos visokom položaju, važio je za tehnokratu koji nije imao šanse da dođe do vrha u konkurenciji snaga bezbednosti iz vojske i tajnih službi.
Početkom rata u Ukrajini, u okruženju Vladimira Putina počelo je da se raspravlja o otkazivanju ili bar odlaganju izbora za guvernera zakazanih za septembar 2022. godine, za šta su lobirali članovi ruskog Saveta bezbednosti i FSB. Njihov argument je bio da će do jeseni Rusi već početi da osećaju ekonomske posledice sankcija i da bi mogli da izraze nezadovoljstvo glasanjem. To bi ugrozilo značajan deo rada političkog bloka predsedničke administracije, jer su imenovanje i izbor guvernera neke od glavnih oblasti rada Kirijenka i njegovog tima. Kirijenko je uspeo da ubedi Putina da ne otkaže izbore, uz obrazloženje da ako izbori budu poništeni, to znači da u Rusiji nešto nije u redu i da se vlasti plaše njihovih rezultata. Uspeo je i glasanje za guvernere biće održano u septembru.
Kirijenko je dobio novu dužnost, postao je de fakto guverner Kremlja u Donbasu i teritorijama Ukrajine koje su okupirale ruske trupe. On je na sastanku sa Putinom ponovo potvrdio svoju bezuslovnu lojalnost i predložio plan po kome će “stanovnici tih teritorija morati da vide da Rusija nije došla privremeno i da će ovde biti prisutna“.
DONBAS - VAŽAN STRATEŠKI CILJ
Prema rečima jednog od sagovornika dobro obaveštenog portala “Meduza”, Kirijenko je rekao upravo ono što je Putin želeo da čuje: “Da Rusija i njeno rukovodstvo imaju posebnu misiju, da je sve što se radi u Ukrajini ispravno.” Nedugo zatim, on je lično posetio teritoriju samoproglašene DNR, otkrio spomenik “baki sa sovjetskom zastavom“ i došao u centar za humanitarnu pomoć koji je otvorila Jedinstvena Rusija u Hersonskoj oblasti koju su okupirale ruske trupe. Uz pomoć vojnih i specijalnih službi, Kirijenko bi trebalo da organizuje referendume u DPR, LNR i okupiranim ukrajinskim teritorijama o njihovom prisajedinjenju Rusiji, a pominju se dva moguća datuma: sredina jula i 11. septembar.
Sergej Kirijenko je 7. juna posetio i Melitopolj koji je okupirala Rusija, a odmah potom je početak priprema za referendum najavila i Galina Danilčenko, koja je bila na čelu grada posle okupacije Zaporoške oblasti. Osim referenduma, Kirijenko nadgleda i “projekat Donbas“, što je naziv za pokroviteljstvo ruskih regiona nad raznim naseljima. Na primer, Moskva je preuzela patronat nad Donjeckom i Luganskom, Sankt Peterburg nad Mariupoljom, Habarovska teritorija – nad Debaljcevom, a Novosibirska oblast nad Belovodskim okrugom u Luganskoj oblasti. Pokroviteljstvo podrazumeva finansijsku pomoć za obnovu gradova, ali i dolazak zaposlenih u regionalnim ili opštinskim upravama koji mogu da zauzmu relevantna mesta u Donbasu.
Tu je i pitanje infrastrukture. Posle aneksije Krima, Ukrajina je bacila vreće peska i gline u kanal kako bi sprečila Ruse da se okoriste dragocenom slatkom vodom. Umesto da teče prema Krimu, kanal je korišćen za navodnjavanje zasada dinja i bresaka u ukrajinskoj oblasti Herson na severu. Ali satelitski snimci koje je pregledao “The New York Times” pokazuju da voda sada teče kroz delove kanala na Krimu koji je bio suv do marta, pošto su ruski inženjeri probili prethodnu blokadu kanala krajem februara, nekoliko dana nakon što su ruske snage napale Ukrajinu. Takođe, ruska vojska je u saradnji sa Ruskim železnicama popravila oko 750 milja pruga na jugoistoku Ukrajine i postavila uslove za odvijanje saobraćaja iz Rusije preko istočnoukrajinskog regiona Donbasa do okupirane teritorije Hersona i Krima.
Dva izvora “Meduze” bliska predsedničkoj administraciji takvu aktivnost vide kao želju Kirijenka da postane naslednik Vladimira Putina.
“Stalno je u Putinovom vidokrugu i govori šta predsednik voli“, rekao je jedan od sagovornika.
Istovremeno, Kirijenkovi izgledi su prilično nejasni. Sa Putinom ima dobre odnose, ali ne i sa velikim kompanijama i uticajnim državnim zvaničnicima koji ga još uvek ne vide kao svog naslednika. Ali njegova glavna prednost je dobro izgrađena infrastruktura ljudskih resursa i sposobnost da brzo formira sopstveni menadžerski tim. Politički blok je učestvovao u imenovanju većine ruskih guvernera. Osim toga, u Rosatomu postoje rezerve osoblja koje je Kirijenko vodio od 2005. do 2016. godine. U tom kontekstu, Sergeja Kirijenka u kuloarima sve više opisuju kao “vicekralja Donbasa, koji može da napreduje u službi“.