Iran je na domak prozvodnje nuklearnog oružja, prenose nemačke obaveštajne službe.
Nakon ozbiljnog zastoja u pregovorima oko novog nuklearnog sporazuma i novog upozorenja obaveštajaca da je Iran na korak ili dva od proizvodnje nuklearnog oružja, dešava se da Iranska nuklearna agecija isključi kamere na dva sata. Dok je Izrael, za moguće napade na Iran, modernizovao F-35 i u naoružanje uveo novu bombu.
Nemačke obaveštajne službe već više od 15 godina upozoravaju da je Iran na domak proizvodnje nuklearnog naoružanja, na šta su nedavno upozorili i nemački obaveštajci, tvrdeći da vlasti u Teheranu ubrzano rade na ovom programu.
"Nemačke obaveštajne agencije su bile u poziciji da potvrde značajan rast aktivnosti u nabavkama koje se mogu povezati sa nuklearnim programom", američka televizijska mreža Foks citira navode iz izveštaja Federalne kancelarije za zaštitu ustava, ili BfV.
Izveštaj se odnosi na 2021. godinu, kada je nedaleko od Hamburga uhapšen nemački državljanin iranskog porekla, koji je optužen da je za 1,1 miliona evra kupio i u Iran poslao spektrometre i laboratorijsku opremu.
Ova oprema je završila u rukama Iranca čija se kompanija nalazi na crnoj listi Evropske unije, a nemački obaveštajci su na spisak sumnjivih aktivnosti vlasti u Teheranu upisali i nastojanja da dokopaju tehnnologije i opreme potrebne za razvoj i upotrebu oružja za masovnu uništenje.
Formulacija prema kojoj se navodi da je Iran na nekoliko meseci od proizvodnje nuklearnog oružja provejava kroz izveštaje zapadnih obaveštajaca, još od 2006. godine, odnosno od perioda kada je administracija mlađeg Džordža Buša "identifikovala" više od 1.100 potencijalnih meta mogućih napada na iranski nuklearni program.
Među potencijalnim metama bile su listom sve iranske naučne institucije i nuklearni centri, uključujući Erak, Bušer, Darhovin, Fordo, Natanz i Ishafan, ali i stotine položaja i objekata povezanih s iranskom Revolucionarnom gardom. Mapu su, na pritisak neokonzervativaca, načinili planeri Pentagona, a njih je pratio i jednako ambiciozan projekat unutrašnje promene vlasti u Iranu, čije su arhitekte bili Donald Ramsfeld, Dik Čejni, Džon Bolton, Njut Grinič i Rudi Đulijani.
Kao odgovor na izveštaj agencije UN i nemačkih obaveštajaca, Iranska nuklearna agencija objavila je da će isključiti dve kamere pomoću kojih su stručnjaci Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) pratili proces obogaćivanja uranijuma, ne navodeći, međutim, o kojem se postrojenju radi.
"Islamska republika Iran je do sada imala sveobuhvatnu saradnju sa IAEA, koja nije prihvatila činjenicu da je ova saradnja proistekla iz dobre volje Irana i počela da je shvata kao obavezu", navele su vlasti u Teheranu.
Iran je, istovremeno, naveo da će 80 odsto kamera koje koristi IAEA nastaviti da funkcioniše kao i do sada.
Potez Irana je odgovor na izveštaj IAEA u kojem se od vlasti u Teheranu traži da razjasne poreklo i namenu nuklearnog materijala na tri, prethodno neprijavljene, lokacije - Marivanu, Varaminu i Turkuzabadu.
Nekadašnji predstavnik Irana pri IAEA, Kazem Haribadadi objasnio je da je Teheran u dva izveštaja objasnio sve aktivnosti na ta tri mesta, navodeći da se radi o zanemarljivim količinama nuklearnog materijala.
"Razlog toliko pažnje je politički pritisak SAD, nekih zapadnih država i cionističkog režima na IAEA", rekao je Haribadadi televiziji Irib.
Šef IAEA, Rafael Grosi, međutim, tvrdi da "Iran nije predao valjana objašnjenja" o nalazima na te tri lokacije, niti je "objasnio gde se nalazi nuklearni materijal koji je iz Turkuzabada odnet 2018. godine".