Politički analitičar, Nemanja Todorović Štiplija, govorio je za MONDO šta znači promena imena Turske.
Svetsku pažnju privukao je zahtev Turske za promenu imena ove zemlje koji je podnet početkom juna Ujedinjenim nacijama. U zahtevu se traži da UN prihvati i promeni ime Turske u "Türkiye", što je i prihvaćeno. Ovakva odluka dovela je do zabune kod velikog broja ljudi u Srbiji o tome kako se sada zove Turska i otvorila pitanja šta to tačno nači, i da li se ovo dešavalo pre.
"Kod Turske uopšte ne znam razlog za zahtev za promenom imena u UN. To je kao neka vrsta PR-a. Ona će se u dokumentima i na engleskom u UN upisivati kao 'Türkiye', na sednicama Saveta bezbednosti ili Generalnoj skupštinu UN pisaće tako na tuskom 'Türkiye', i to je jedina stvar koja će se desiti. Apsolutno ništa se neće promeniti. Niko neće početi Tursku drugačije da zove ili bilo šta slično. Jedina stvar koja će se promenit je to u okviru Ujedinjenih nacija", rekao je Štiplija za MONDO.
Podsećanja radi, Erdogan promenu imena opisao kao "rebrendiranje" koje je opravdao rekavši da ime Türkiye "na najbolji način predstavlja i izražava kulturu, civilizaciju i vrednosti turskog naroda", dok je državna televizija TRT citirala i članak o "neslavnoj" konotaciji imena Turska u engleskom jeziku "Turkey" ("Turkey" - ćurka na engleskom)
"Na primer Nemačku niko ne zove onako kako se ona zove 'Deutschland', apsolutno niko, na latinskom je 'Germania', na engleksom 'Germany', na italijasnkom 'Tedesco', Francuzi kažu 'Allemagne'. Apsolutno niko ne zove Nemačku onako kako je njeno ime i oni se nikada nisu bunili zbog toga", kaže Štiplija.
On se osvrnuo na to da Grčka pak nikada nije insistirala da je drugi narodi i zemlje zovu 'Jelada'.
"Zemlje imaju nešto što je samo njihov istorijski naziv i ono kako ih neke druge zemlje zovu. Taj istorijski naziv postoji mnogo dugo. Recimo najčešći primer je Grčka. Ceo svet Grčku zove Grčka, ali Grčka sebe zove 'Jelada' (Elláda) i retko ko Grčku zove tako. Grčka nikada nije tražila da im se samo naziv menja u UN, odnosno da umesto 'Greece' piše "Elláda". Međutim kada je Evropska unija u pitanju Grčka se u zvaničnim dokumentima navodi kao Helenska republika. Na primer, kada su poređanje zastave država članica Evropske unije u Briselu zastava Grčke se vijori na mestu za slovo 'H' pošto su zastave poređanje po redosledu alfabeta", rekao je glavni i odgovorni urednik portala "European Western Balkans" Nemanja Todorović Štiplija.
On je govorio i o tome zašto je Češka republika promenila ime u Češka.
"Kada je u pitanju proimena imena Češke republike u 'Čekija' (Czechia) to je urađeno zato što na engleskom jeziku ne postoji reč za Češku zato što se Češka geografski sastoji iz dve regije. Te dve regije koje čine Češku su Bohemija i Moravska, dok je Bohemija ta istorijska Češka, i prema tome istorijska Češka, odnosno Bohemija i Moravska čine Češku. U nemačkom i engleskom jeziku ne postoji reč za Česku, i onda je Češka izmislila reč 'Čekija' i tražila od UN da joj ime bude zvanično upisano 'Czechia' u a ne kao Češka republika", ukazao je on.
Štiplija je istakako da su se pred UN pojavljivali specifični zahtevi poput zahteva Obale slonovače i Zelenortskih ostrva.
"Na primer, Obala slonovače tražila da njen naziv bude samo onaj naziv koji je njoj ustavan bude upisan kao njeno ime. To je 'Côte d'Ivoire' na francuskom, i tražili su da svi nju tako zovu, to jest da se uopšte ne prevodi to na razne jezike pošto su vekovima su ljudi ime te nekada kolonije, sada suverene države, prevodili na svoju jezik i onda je kod nas Obala slonovače u Hrvatskoj Obala bjelokostiju, na engleksom Ivory coast i slično. Da bi se to izbeglo, oni su tražili da njen naziv bude na francuskom Obala slonovače (Côte d'Ivoire). Isto je slučaj bio sa sa Zelenortskim ostrvima, oni su u UN upisani kao 'Cape Verde' na portugarskom, sto znači 'zeleni rt', i to im je sad ime", kaže on.
Štiplija je naveo da promena imena u ovom slučaju podrazumeva samo promenu imena u okviru UN.
"To je samo promena imena u UN, to ne znači da će Britanci, Kanađani ili Amerinakci ili bilo koji drugi koji govore enlgeski da odjednom počnu da izgovaraju 'Côte d'Ivoire' ili 'Ivory coast' ili kako god da se na bilo čijem jeziku zove, to se odnosi i na zahtev Turske za promenu u 'Türkiye'. Ponovo bih naglasio da se ta promena samo odnosi na zvanična dokument UN i njihova zvanična dešavanja. Jedina zemlja koja je pokušavala da napravi neku promenui je Češka sa promenom imena u 'Czechia'. Ipak, nijedan Englez neće reći 'Czechia' već 'Czech Republic' jer nema naviku za to", navodi on.
Prema njegovim rečima, ovakve promene imena ni na koji način neće i nisu uticale na to kako mi u Srbiji zovemo Tursku, Češku ili neku drugu zemlju koja je promenila svoje ime.
"Bitno je da se razjasni da su sve te zemlja tražile promenu imena u UN. U sprskom jeziku i onako kako funkcioniše država Srbija mi sve zemlje zovemo onako kako ih zovemo, niko ne može da traži da se to promeni. Pa tako ni ambasada Holandije nije tražila od Srbije da Srbija počne da zove Holandiju Nizozemska. Holandija je tu promenu tražila na engleskom jeziku, ali ne od zemlaja koje tu zemlju istorijski zovu Holandija, kao što je to u srpskom jeziku. S druge strane srpski jezik se piše na ćirilici. Bilo bi izutetno komplikovano da transkribujemo 'Türkiye' ili 'Côte d'Ivoire'", rekao je Štiplija.