Kineski predsednik, Si Đinping, nezadovoljan je radom američkog predsednika Džozefa Bajdena, kao i saradnjom sa njim te usled toga planira da oformi novi savez koji bi predstavljao kontratežu "hegemoniji" Sjedinjenih Američkih Država.
Prema navodima medija, Si Đinping, predsednik Narodne Republike Kine, nezadovoljan je načinom na koji američki predsednik Džozef Bajden vodi spoljnu politiku svoje zemlje, kao i saradnjom sa njim te se odlučio na povlačenje diplomatskih koraka u cilju oslabljenja američkog uticaja u pojasu Azije. Američki predsednik se prošle nedelje sastao sa liderima Indije, Australije i Japana u Tokiju na prvom samitu "KVAD" grupe (QUAD), a kineski predsednik se odlučio na promociju svoje "Globalne bezbednosne inicijative" (GSI). GSI predstavlja predlog alternativnog bezbednosnog poretka koji je skup političkih principa poput nemešanja i nezadovoljstva "američkom hegemonijom", prenosi "Financial Times".
.
Prikupljanje podrške
Za sada, Peking tek pokušava da privuče zemlje svojoj inicijativi. Kineski predsednik je 19. maja imao onlajn sastanak sa ministrima spoljnih poslova iz "BRIKS" zemalja. BRIKS zemlje su: Brazil, Rusija, Indija i Južna Afrika. On je tom prilikom hvalio svoju inicijativu i urgirao na članice BRIKS da "ojačaju međusobno političko poverenje, bezbednosnu saradnju, udovoljavaju međusobnim suštinskim interesima, poštuju međusobni suverenitet, bezbednost i razvojne interese jedni drugih, odbace mentalitet Hladnog rata, suprotstave se zajedno hegemonizmu i politici moći, i da rade zajedno na izgradnji globalne zajednice bezbednosti za sve."
Kineski ministar spoljnih poslova, Vang Ji, "izvukao" je deklaracije podrške inicijativi GSI od Urugvaja, Nikaragve, Pakistana i Kube. Predlog su podržale i Sirija i Indonezija. Vang, na turneji u osam pacifičkih ostrvskih država, predlaže sporazum o saradnji koji pokriva sve od carine do ribolova. Ali, prvi od osam članova nacrta sporazuma fokusira se na bezbednost, uključujući zajedničko sprovođenje zakona i sajber bezbednosti. Prema navodima "Fajnenšel Tajmsa", Kina zapravo želi da se suprotstavi vojno-ekonomskim blokovima koje predvodi SAD, koju krivi za rat u Ukrajini kao i globalne tenzije. Da podsetimo, SAD i NR Kina su u završnoj fazi pregovaranja oko prvog uživo razgovora ministra odbrane dveju zemalja.
Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin u Pekingu, Tian Venlin, opisao je trenutni svetski poredak.
"Trenutni svetski poredak je takav da ga Zapad predvodi. Vodi ga na varvarski i krvav način, SAD vode nasilnu politiku i stalno uvlače druge nacije u ratove. Zemlje vape za novom globalnom bezbednosnom paradigmom koja je zasnovana na jednakosti i međusobnom poverenju spram brzih promena u međunarodnom pejzažu", naveo je profesor Venlin u jednom članku.
Otklon od tradicionalnog pristupa
Peking svoju GSI inicijativu označava kao odvajanje od njegovog tradicionalnog pristupa međunarodnim odnosima. Bejts Gil, profesor azijsko-pacifiških bezbednosnih studija Univerziteta Makari, komentarisao je kinesku bezbednosnu politiku.
"Ranije, kada su kineski zvaničnici govorili o tome kako bi se rešavali konflikti i bezbednosna pitanja u svetu, naglasak je uvek bio na razvoju. Odgovor je bio da se obezbedi prosperitet tim problematičnim regionima. Ali, sada je došlo do promene prioriteta", rekao je profesor Gil.
O kineskoj inicijativi o jačanju bezbednosti, oglasio se i direktor programa studija bezbednosti na Masašusetskom institutu tehnologije (MIT), M. Tejlor Frave.
"Kineska inicijativa je deo pokušaja Pekinga da diskredituje globalnu ulogu Amerike. Mislim da će njihov fokus biti uglavnom na državama u razvoju. Ovo je očigledno ogroman prioritet za Kinu, posebno u svetlu otuđenja od većine Evrope", istakao je Fravel za "Fajnenšel Tajms".
"Okidač" je rat u Ukrajini
Stručnjaci za globalnu bezbednost navode da je planiranje kineske inicijative prethodilo ruskoj "invaziji" na Ukrajinu.
"To je sledeći korak u Sijevim naporima da udfalji globalnu bezbednost od hladnoratovskog razmišljanja, što on čini od 2014. godine", kazao je za "Fajnenšel Tajms" neimenovani savetnik kineske vlade.
Svoje mišljenje o uzroku nastanka ove kineske inicijative dao je i Pol Henl, direktor centra Karnegi-Cingua u Pekingu.
"Otkako je počeo rat u Ukrajini, Kina je preduzela izvesne napore da odbrani ruske ‘legitimne bezbednosne interese‘. GSI, slično tome, pozajmljuje od ruskih koncepata ‘nedeljive bezbednosti‘ ", izjavio je Henl.
Nastanak trećeg bloka
Kineska GSI inicijativa teži da se suprotstavi potencijalnim posledicama kineske podrške Rusiji i njenim vojnim ciljevima u Ukrajini.
"GSI je takođe ispravka kineskog odgovora na Ukrajinu zbog kojeg su države dovele u pitanje posvećenost Kine multilateralizmu i međunarodnom poretku", ocenila je Kortni Fung, profesorka Univerziteta Makari.
Vojni analitičari smatraju da bi Peking do kraja uspeo da institucionalizuje svoju ideju, kao što je to već uradio sa svojom inicijativom "Pojas i put". Proces bi mogao da potraje čak i godinama. Inicijativa "Pojas i put" objavljena je 2013. godine, ali se većina nacija priključila tek 2016. godine. Evropska unija je u decembru prošle godine objavila svoju alternativu ovoj kineskoj inicijativi.