Kini nije trebalo dugo da odgovori na izjave američkog predsednika Džoa Bajdena tokom njegove azijske turneje, čiji je ključni događaj bio sastanak grupe "KVAD" u Tokiju, kada je ponovio da će Sjedinjene Države vojno intervenisati ako Kina napadne Tajvan.
Kako navodi "Vol Strit Žurnal", to je bio peti put 2021. i 2022. godine da je Bela kuća nakon izjava Džoa Bajdena morala da razjasni šta je tačno američki predsednik mislio kada je govorio o Tajvanu. U nedavnom saopštenju, objasnila je američka administracija, predsednik, govoreći o "vojnoj odbrani" Tajvana, misli na slanje vojne opreme, ali ne i trupa. Prošle godine, na primer, morali su da razjasne Bajdenov opis Tajvana kao "nezavisnog" ostrva čije su granice crvena linija za kinesku invaziju.
Sa poslednjom Bajdenovom izjavom o odbrani Tajvana, Kina je krenula da promoviše svoju diplomatsku inicijativu usmerenu na razbijanje globalne američke "hegemonije". Kina sada predlaže Globalnu bezbednosnu inicijativu kao skup principijelnih politika nemešanja.
U video snimku, kineski predsednik Si Đinping se obratio grupi ministara iz grupe zemalja BRIC (Brazil, Rusija, Indija, Južna Afrika) da "jačaju međusobno političko poverenje i bezbednosnu saradnju" i da uvaže individualne interese i glavne brige, poštuju svaku tuđi suverenitet, bezbednost, kao i razvojne interese - da se suprotstave hegemoniji i politici moći, odbace hladnoratovski mentalitet i blokovsku konfrontaciju i izgrade globalnu zajednicu bezbednosti za sve, poručio je on.
Osim članica Brica, Kinezi tvrde da su podršku Inicijativi za globalnu bezbednost već stigle i od ministara Urugvaja, Nikaragve, Kube, Pakistana, Indonezije i Sirije.
Kineska intelektualna osnova za novu inicijativu za globalnu bezbednost zasniva se na ideji da je svetski poredak predvođen Zapadom "varvarski i krvav". Tain Venlin, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin, rekao je: "Zemlje se hitno okupljaju oko nove paradigme globalne bezbednosti i međusobnog poverenja u situaciji brzih promena u međunarodnom pejzažu. Stoga je Inicijativa za globalnu bezbednost osmišljena da zaštiti bezbednosne interese šireg kruga ljudi na planeti."
U tom kontekstu, treba napomenuti da su kineske diplomate već razgovarale sa devet pacifičkih zemalja i predstavile ideje saradnje po novim principima međunarodne bezbednosti. Osim toga, pored razgovora sa predstavnicima drugih zemalja, Kinezi inicijativu predstavljaju na sajtovima svojih ambasada, ali i putem tekstova u lokalnim medijima. Zemlje u kojima su takođe bile veoma promotivne su Indija, Filipini, Uganda, Somalija i Kenija.
Ukoliko Kinezi uspeju da integrišu sve pomenute zemlje u ovu inicijativu, novi bezbednosni blok imaće mnogo više od polovine svetske populacije.
Podsetimo, tokom Bajdenove posete Aziji, kineski i ruski nuklearni bombarderi preleteli su Japansko more, što je samo po sebi bila dramatična poruka. Ukupna geopolitička situacija sada postavlja pitanje šta ako ljuta Kina, koja može da dobije potpise niza velikih zemalja u novom bezbednosnom paktu, ipak izvrši invaziju na Tajvan? Da li će američki predsednik zaista zaratiti sa Kinom da bi odbranio Tajvan, ili će poslati vojnu opremu na Tajvan, kako je administracija Bele kuće objasnila posle Bajdenove izjave? U slučaju ovog drugog scenarija, stavovi SAD o Tajvanu bi se mogli pokazati sličnim onima kada je američki predsednik svesrdno podržavao integraciju Ukrajine u NATO pre ruske invazije.