"Džepni NATO" je Putinova organizacija za kolektivnu bezbednost (ODKB) – u čijem sastavu su pored Rusije, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan.
Agresija na Ukrajinu stvara sve više problema Vladimiru Putinu i njegovoj postsovjetskoj vojsci. Pojavile su se prve pukotine u odnosima sa zemljama za koje se na neki način impliciralo da su deo Putinovog uticaja. Naime, nedavni samit Putinovog "džepnog NATO-a”, organizacije za kolektivnu bezbednost (ODKB) – u čijem sastavu su, pored Rusije, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan – nije pokazao željeno jedinstvo. Štaviše, zabeležena su "blaga“ neslaganja.
Putinovi saveznici polako se udaljavaju od ruskog lidera zbog toga što se ruska invazija "ne odvija po planu". Aleksandar Lukašenko mu je navodno ostao jedini saveznik.
Učesnici samita nisu javno govorili o Ukrajini, niti su bezrezervno podržali rusku intervenciju. Više su zabrinuti za Avganistan i talibane, koji nevoljno pokušavaju da prošire svoj uticaj u već ukorenjenim centralnoazijskim despotijama kao što su Kirgistan, Tadžikistan i Kazahstan. Izrazili su i izvesnu nelagodnu uzdržanost, što je svakako upalilo uzbunu u Kremlju. Prema politikologu Temuru Umarovu iz moskovskog Karnegi centra, bilo je važno da članovi učestvuju, ali niti da bezrezervno podržavaju niti kritikuju Rusiju zbog Ukrajine.
U UN su članovi ODKB bili uzdržani ili nisu bili u sali kada je Rusija osuđena za napad na Ukrajinu. Nisu stali uz Rusiju, kao Belorusija i Sirija. Lukašenko im je zato na samitu zamerio nesolidarnost i narušio jedinstvo alijanse, pa čak rekao da EU deluje mnogo homogenije od njih.
Kazahstan, u odricanju Evrope od ruskih energenata vide svoju šansu da postanu zamenski partner. Prema rečima Temura Umarova, Rusija je od početka rata u Ukrajini postala sve toksičniji partner za zemlje centralne Azije. I u samoj Rusiji sve više shvataju da su u nezavidnom položaju, pa je čak i ruska prorežimska i ratnohuškačka televizija uspela da kaže da je Rusija u potpunoj geopolitičkoj izolaciji.
"Ceo svet je protiv nas, iako mi to ne želimo da priznamo“, rekao je pukovnik ruske vojske u penziji Mihail Hodarjonok .
Mnogi smatraju da je Putin uzdržan zato što nije u poziciji da u ovoj situaciji ostane bez saveznika. Drugo, zato što je možda svestan da više nije u stanju da ima autokratski stav. Treće, Kina i sve više Turske se ionako ulivaju u to područje. Četvrto, ove zemlje su mu važne i zato što pokušavaju da zaobiđu i prevare uvedene zapadne sankcije, odnosno da preko njih nabave deficitarnu robu, pre svega sofisticiranu tehnologiju.
Ove zemlje ne žele da ih Putin, poput Belorusije, uvuče u izolaciju i sankcije. Podsetimo, Belorusija je pod sankcijama i, prema rečima premijera Romana Golovčenka, sankcije su ga već koštale 16 milijardi dolara i dodatnih 18 milijardi dolara nisu prikupili od izvoza na Zapad. Putin sve više košta svoje saveze. Ali se plaše i Kine koja preko ovih zemalja gradi svoj "Put svile” ka Evropi, zaobilazeći Rusiju.
Što se tiče Turske, ona je čak uključila i preostale dve centralnoazijske države, Turkmenistan i Uzbekistan, koje nisu članice ODKB, u svoju Organizaciju turkofonih država. Turska je ekonomski i politički sve prisutnija na tom prostoru, iako do sada sve tri velike zainteresovane zemlje nisu u međusobnom sukobu, ali bi dalje slabljenje Rusije svakako dovelo do toga da se Moskva polako istiskuje. Turkmenistan, na primer, gradi gasovod kroz Avganistan do Indije, što Ašhabad stavlja na energetsku mapu sveta kao jačeg i većeg igrača.
Ali pored Putinovih problema sa najbližim saveznicima, koji kalkulišu o vezama i podršci Rusiji, brine ga i stalne tenzije na Kavkazu, odnosno u odnosima Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno Karabaha. Osim toga, česti su i oružani sukobi između dve članice ODKB, Kirgizije i Tadžikistana, koji samo zbog posredovanja Moskve nisu prerasli u ozbiljan rat.