Prema intervjuu iz 2016. godine, Putinov nekadašnji izaslanik Andrej Ilarionov je rekao da Vladimir Putin ne priznaje Finsku nezavisnost.
Finska i Švedska su podnele zahtev za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi, čime su prekinuli dugu politiku vojne neutralnosti. Posledica je to ruskog vojnog pohoda na Ukrajinu, koji je počeo 24. februara.
U ovoj situaciji kada se Rusija otvoreno buni protiv novog proširenja NATO-a postaje značajna zaboravljena vest, objavljena pre šest godina. Sredinom oktobra 2016. ruski mediji su započeli svojevrsnu kampanju protiv Finske, koja je pozivala na preispitivanje legalnosti finske nezavisnosti.
U tom trenutku, stokholmski dnevnik "Svenska Dagbladet" poziva poznatog ruskog disidenta i žestokog Putinovog kritičara, Andreja Ilarionova, koji je u periodu 2000 do 2006. godine obavljao više značajnih funkcija, između ostalog, bio je Putinov izaslanik pri G8, ali važnije od toga, Putinov ekonomski savetnik.
Illarionov je za švedski list izjavio da šef Kremlja privatno kritikuje odluku boljševičke administracije iz decembra 1917. da Finskoj prizna nezavisnost.
Do Februarske revolucije, Velika kneževina Finska je de fakto bila potpuno u sastavu Ruske imperije i podređena carskom režima, iako je de jure bila samo u personalnoj uniji .
Posle abdikacije Nikolaja II i proglašenja Ruske republike dolazi do izvesnog pravnog vakuuma, Finska je to iskoristila već 4. decembra kada je deklaracija o nezavisnosti pročitana u skupštini, koja ju je dva dana kasnije izglasala. Potom je ruski Savet narodnih komesara 18. decembra dekretom priznao finsku nezavisnost, što je 22. potvrdio Sveruski centralni izvršni komitet.
Ilarionov je tvrdio da Putin smatra da Lenjin to nije smeo da uradi, da je to bila izdaja nacionalnih interesa, te da Putin zato veruje da ima pravo na delove Finske, kao i na delove Ukrajine, Belorusije, Estonije, Letonije i Litvanije.