Vest da su Finska i Švedska, do sada neutralne zemlje, podnele zahtev za članstvo u NATO savez više nije nova. To implicira da je na pomolu veliki geopolitički preokret na teritoriji Evrope.
Veliki preokret je na pomolu na mapi Evrope usled predaje zahteva za članstvo u NATO savez od strane do sada neutralnih skandinavskih zemalja, Finske i Švedske. Rusiji nikako ne odgovara članstvo Finske i Švedske u NATO jer dobija novih dve stotine kilometara granice sa NATO državama. Profesor doktor Vlatko Cvrtila, jedan od vodećih geopolitičkih stručnjaka, rektor Univerziteta i nekadašnji savetnik bivšeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića, smatra da je strateški gledano ovaj rat za Rusiju završen jer ga je Putin izgubio!
Profesor Cvrtila smatra da je ovo najveći preokret za Evropu još od 1989. godine.
"Ovo je je zaista velika promena. Potez koji je Rusija preduzela ratom u Ukrajini prekršio je odredbe i međunarodnog prava i političkih deklaracija koje su štitile nepromenjivost granica. Sad se to sve srušilo", ističe Cvrtila.
Osvrnuo se na bezbednosnu politiku Evrope pre napada Rusije na Ukrajinu.
"Ceo projekat EU, evropskog udruživanja i saradnje počiva upravo na tome. Rat se sada dogodio i to je promenilo perspektive svih država, i onih koje su organizovane u NATO, i onih koje to do sada nisu bile. Ceo zapadni svet stao je na stranu žrtve, tačnije na stranu odbrane poretka koji je od 1945. godine čuvao stabilnost u Evropi", pojašnjava Cvrtila.
Profesor je podsetio na istorijske činjenice o Finskoj u kontekstu sukoba sa Rusijom tj. tadašnjim SSSR.
"Finska je 1939. ratovala sa SSSR, a u Drugom svetskom ratu, da bi vratila teritorije koje je izgubila, bila je na strani nacističke Nemačke. Nakon završetka rata, Finska je bila država koja je bila isključena iz pobedničke strane i kroz sporazum sa SSSR garantovala je vojnu neutralnost i nekorišćenje svoje teritorije za napad na SSSR", podseća profesor.
Dodao je i Švedsku u "jednačinu" skandinavskih zemalja i njihovog odnosa sa Rusijom.
"Švedska ima malo drugačiju priču od Finske. Njena tradicionalna neutralnost datira još od Napoleonovih ratova 1812. godine i duboko se ukorenila u njihovu kulturu. Švedska je u oba svetska rata bila neutralna, iako je davala određene koncesije nacističkoj Nemačkoj kako bi ostala van vojnog sukoba", kaže Cvrtila.
Profesor je istakao da se Rusija dugo žalila na širenje NATO blizu njenih granica.
"Rusija je puno puta govorila da približavanje NATO ugrožava njihovu nacionalnu sigurnost. Paradoks je da su svojom agresijom podstakli dve države koje se nalaze na strateški jako važnom mestu da uđu u NATO. Rusi su se borili protiv NATO u Ukrajini, a dobili su ga u Finskoj i Švedskoj", dodaje on.
Sedam ključnih posledica ulaska Finske i Švedske u NATO
Robert Barić sa Fakulteta političkih nauka, stručnjak za NATO i evropska vojno-bezbednosna pitanja navodi da ima sedam ključnih posledica ulaska Finske i Švedske u NATO.
"Prva činjenica je pre svega, da NATO ostaje ključna sigurnosna organizacija u Evropi. EU i njene ideje o strateškoj autonomiji ne funkcionišu. Celokupna vojna pomoć Ukrajini ide preko NATO. Glavnu inicijativu imaju SAD i Velika Britanija. Odbrana Evrope bez SAD još uvek nije moguća", navodi Barić.
Druga važna činjenica je da su Švedska i Finska promenile stav o svojoj neutralnosti jer u budućnosti ne žele da budu izložene pretnji bez spoljne pomoći. Takav stav više nije ni opcija nakon ruskog napada na Ukrajinu koji se dogodio 24. februara.
"Finska i Švedska očigledno su šokirane ovim što se dogodilo u Ukrajini i odlučile su da naprave totalni zaokret, za 180 stepeni. To je za Rusiju strahovito nepovoljna vest jer sada dobija još 1.300 kilometara granice sa NATO savezom. Tu dolazimo do treće važne činjenice. Vojni objekti na poluostrvu Kola biće posebno izloženi jer će do granice sa NATO sada biti samo dve stotine kilometara. Tu je baza severnomorske flote, vojne vazdušne luke, deo sistema za rano upozoravanje za nuklearni napad", ističe on.
Četvrto, ruskom invazijom na Ukrajinu završavaju se rasprave o budućnosti Severnoatlantskog saveza, koje traju poslednjih trideset godina.
Kao peto, on ističe da će Finska i Švedska značajno doprineti NATO obzirom na to da je reč o demokratskim i ekonomski snažnim državama koje imaju jake vojne organizacije.
Kao šesto, on naglašava da je ovo veliki strateški poraz Rusije.
"Vladimir Putin hteo je da oslabi NATO i to mu se obilo o glavu. Čak i da pobedi u Ukrajini, što mislim da neće, on je tu gubitnik", smatra Barić. Uz to, sedma važna činenica je jačanje kohezije NATO saveza.