U Libiju je ponela sa sobom tri ista pisma prevedena na arapski jezik sa samo jednim ciljem.
Vesna de Vinča jedna je od retkih ljudi koji su uspeli da naprave čak dva intervjua sa pukovnikom Muamerom El Gadafijem. Prvi je bio 1992. godine u vreme kada je Jugoslavija bila pod sankcijama, dok je drugi urađen 2006. De Vinča je u nedavnom intervjuu ispričala kako je izgledao njen prvi susret sa Gadafijem, otkrila je tajnu tri pisma na arapskom koje je ponela u Libiju i šta je videla iza vrata jedne od prostorija u pukovnikovoj rezidenciji.
"Bila sam ljuta na Gadafija kada su ga ubili. Zašto on nije imao kod sebe neki cijanid da se ubije, da ne dozvoli da ga živog komadaju, maltretiraju, muče", počinje priču De Vinča i nastavlja:
"Dva puta sam ga srela, 1992. i 2006. godine. Prvi intervju je bio vrlo moćan jer mi je dozvolio da ga pitam sve šta sam htela, dao mi je dozvolu da slikam šta god sam htela po Libiji. Ja sam sa jednom manjom grupom novinara iz Evorpe došla u Libiju. Izveštavala sam sa tog mitinga gde je držao govor. Tada je on rekao – svi misle da ljudska prava a niko ne misli na ljudske živote."
Kaže kako je pokušala da “ulovim” Gadafija tako što je napisala tri pisma.
"Napisala sam tri ista pisma, prevela ih na arapski i jedno poslala šefu DB Libije, jedno šefu njegovog kabineta a treće sam držala u tašni da njemu dam ako budem imala prilike. Stavili su nas novinare u autobus, pokrili su prozore da ne bismo videli gde idemo. Kada smo izašli, videli smo ogroman ćilim na čijem je jednom kraju bio tronožac. Mi novinari smo klečali na ćilimu, sve je to on osmislio, a iza nas su bili tonci i kamermani. On se potom pojavio, dolazeći iz neke daljine. Digla se prašina. Došao je ispred nas nekim američkim kolima. Seo je na taj tronožac. Imao je na sebi neke dobre papuče, pretpostavljam italijanske. Prva sam se ja javila i rekla da dolazim iz Jugoslavije, i pre nego što sam mu postavila pitanje ja sam mu dala ono treće pismo", kaže De Vinča u emisiji Lučić Inserti.
Kaže kako je bila spremna da čeka da je Gadafi primi ako treba i 15 dana.
"Toliko smo para imali. Sutradan, posle tog događaja kada sam mu dala pismo, sedela sam sa našim tadašnjim ambasadorom, pisli smo viski, kada je u jednom trenutku upao moj tonac i rekao – došli su po nas. Pitam šta su došli, a on mi kaže kako nas pukovnik čeka. Odvezli su nas do neke zgrade i uveli u jednu prostoriju da ga sačekamo. Dok se tonac nameštao ja uzmem da šetam po toj prostoriji, i izvirujem kroz neka vrata. Tada sam ga videla kako se češlja i namešta frizuru. On mi uhvati pogled i pozove me da dođem. Zamolio me je da intervju bude bez kamere, nije hteo da se slika. Jedva sam ga nagovorila da pristane", ispričala je ona.
Podsećanja radi, svojevremeno je Marko Nicović otkrio zbog čega je Zapad ubio Gadafija, ali i iračkog predsednika Sadama Huseina. Nicvović kaže da su dva razloga za skidanje Sadama Huseina sa vlasti i razaranje Iraka.
"Prvi je bio to što je Sadam odlučio da u toku noći promeni 140 milijardi dolara u evre. Isti dan sistem je krenuo da prati i Gadafi. Tog momenta je počela da se ruši vrednost dolara. S druge strane, izbvori nafte koji su bili u Iraku i Libiji Dakle, gađali su države i strukture koje su interesantne za njih prvo u ekonomskom pogledu. Ako su Gadafi i Sadam Husein promenili za nekoliko dana preko 350 milijardi dolara i rekli da će izbaciti dolar kao platežno sredstvo, tog momenta oni su ugrozili američku ekonomiju. Evo šta Amerikanci rade – oni štampaju dolare, kupuju pšenicu, čelik, bakar, zlato. Sve što je na tržištu. A to je u stvari običan papir. E sad, ako neko promeni dolare u evro, tog momenta se vama dolari vraćaju u fondove. Oni su u Americi kao toalet papir koji nema nikakvu vrednost. E zato su morali da ih likvidiraju", rekao je Nicović.
Prema njegovim rečima Gadafi i Sadam Husein su započeli projekat “afričkog dinara” što bi bila afrička valuta koja bi objedinila sve afričke zemlje u jednu valutu.
"Ona bi bila konkurent dolaru kao vodećoj svetskoj valuti, a zatim i evru. I to im presudilo. Jer oni bi to ostvarili. Amerikanci su morali da zemlju devastiraju, da ne može da se ekonomski oporavi decenijama. Evo primera radi – šta se desilo s tih skoro 140 miliona dolara iračkih deviznih rezervi koje su bile pohranjene u bankama u Londonu i Americi? One su sve zaplenjene. To se desilo i sa libijskih 170 milijardi. To je jedna vrsta razbojništva na svetskoj sceni od strane velikih sila, jer su oni kroz to, ne samo što su razorili te zemlje već su ih opljačkali. Decenijama su izvlačili naftu i rude", rekao je Nicović.