Dr Jan Oberg se oglasio povodom želje Finske i Švedske da postanu NATO članice.
Članstvo u NATO-u neće učiniti Finsku i Švedsku bezbednijim, ali će ih verovatno videti kako se bore u tuđim ratovima i ugošćuju američke baze, rekao je dr Jan Oberg, kandidat za Nobelovu nagradu za mir i direktor Transnacionalne fondacije za istraživanje mira i budućnosti za "Raša tudej".
"To je katastrofalna odluka", rekao je Jan Oberg u nedelju, nakon zvanične izjave finske vlade da planira da se pridruži vojnom bloku predvođenom SAD. Nekoliko sati kasnije, sličnu najavu objavila je i vladajuća partija u Švedskoj. Dve nordijske nacije ostale su van NATO-a tokom Hladnog rata, ali su njihove vlade rekle da je ruska vojna operacija u Ukrajini promenila igru.
Finska i Švedska nisu uspele da izvrše "analizu dugoročnih posledica", dodao je on. "Izgleda da se niko ne pita da li je NATO prava stvar kojoj se treba priključiti. Posle svih ovih godina od 1945. godine, NATO je dokazao da nije u stanju da isporuči ono za šta poreski obveznici plaćaju, a to je stabilnost, mir i bezbednost... a onda Finska i Švedska kažu: 'Pridružićemo se ovoj propaloj organizaciji'", primetio je Oberg koji je rođen u Danskoj, ali živi u Švedskoj od 1971. godine.
"Moramo se zapitati: 'Ko je izazvao sukob (između Moskve i Kijeva)?' Svi pričaju o ruskoj invaziji, zbog koje i ja žalim što se događa, ali u osnovi toga je sukob koji je u vezi sa sa širenjem NATO-a", rekao je istraživač mira.
Moskva je navela da Ukrajina mora postane neutralna zemlja koja se nikada neće pridružiti NATO-u kao jedan od glavnih razloga za svoju tekuću vojnu operaciju, kao i jedan od uslova za prekid iste. Oberg je rekao da razume zabrinutost Rusije u vezi sa širenjem bloka prema njenim granicama. "Da sam sedeo u Moskvi, osećao bih da je to pretnja", istakao je on, misleći na moguće članstvo Finske i Švedske. "Kada pomerite trupe do same granice sa obe strane povećavate napetost, smanjujete vreme reakcije - radite sve stvari koje ne bi trebalo da radite strateški ukoliko vam je mir bio cilj. Mir nije cilj ovih ljudi."
Vojno-industrijski kompleks, odnosno, "oni koji prodaju oružje i profitiraju od ratova", ima mnogo toga da dobije od toga što će NATO dodati dve nove članice, rekao je on. "Švedski i finski narod neće imati koristi od ovoga. Za njih će biti potpuno novo da sada treba da učestvuju... u tuđim ratovima".
Sa SAD koje se zalažu za baze u Danskoj i Norveškoj, "da li treba da verujemo da neće biti američkih baza ili američkih trupa ili nečeg, znate, trajnijeg u Švedskoj i Finskoj?" pitao se. Članstvo u NATO-u bi takođe "otvorilo ove zemlje za potencijalnu nuklearnu katastrofu koja nikada nije trebalo da postoji u ovoj oblasti", dodao je istraživač mira.
Oberg je rekao da je "užasno" što vlade u Helsinkiju i Stokholmu nisu iznele ovo pitanje na referendum. "Ovo je nezapamćeno sa tako važnom odlukom kao što je ulazak u NATO."
Dok su istraživanja javnog mnjenja pokazala ogromnu podršku članstvu u NATO-u u Finskoj, u Švedskoj je tu ideju podržalo manje od 50 odsto javnosti, primetio je on. "Začuđen sam da ima tako malo javne rasprave, tako malo galame u pogledu ogromnih demonstracija u velikim gradovima u Švedskoj", rekao je naučnik. On je za ovu situaciju okrivio medije, od kojih je "80 do 90 odsto pro-NATO". "Vrlo je teško danas ući u medije sa alternativnim pogledom... U tome nema demokratije i slobodne medijske prakse", insistira Oberg.