Zastoj u trenutnim bitkama povećava zabrinutost da bi Ukrajina mogla da ostane evropsko bojno polje i izvor kontinentalne i globalne nestabilnosti u narednim mesecima ili čak godinama.
U Ukrajini bi moglo da se desi ono na šta su mnogi vojni stručnjaci od početka ruske invazije upozoravali, a to je dugi rat bez pobede bilo koje strane i rešenja na vidiku.
Zastoj u trenutnim bitkama povećava zabrinutost da bi Ukrajina mogla da ostane evropsko bojno polje i izvor kontinentalne i globalne nestabilnosti u narednim mesecima ili čak godinama. Energetska i prehrambena bezbednost su najneposrednije brige, ali snažna podrška Zapada Ukrajini dok svet izlazi iz pandemije koronavirusa i bori se protiv efekata klimatskih promena mogla bi da produbi porez na globalnu ekonomiju.
Ijan Keli, bivši američki ambasador u Gruziji, upozorio je na takav ishod u intervjuu za Asošiejted pres (AP) Keli objašnjava da bez obzira koliko je Vladimir Putin pogrešno procenio snagu i volju Ukrajine za otporom ili jedinstvo i odlučnost NATO saveznika, ruski lider ne može da prihvati poraz ili bilo šta manje od scenarija za koji može da tvrdi da je postigao uspeh i vojnu madmoć.
"Bilo bi političko samoubistvo da se Putin povuče, a veoma je teško videti kako bi se u ovom trenutku moglo postići pregovaračko rešenje. Nijedna strana nije voljna da prestane da se bori, a verovatno je najverovatniji ishod višegodišnji rat “, rekao je iskusni diplomata.
Francuski predsednik Emanuel Makron zalaže se za rešenje koje spasava obraz i Rusiji i Ukrajini.
"Sutra ćemo morati da gradimo mir, da to nikada ne zaboravimo. Ali to ćemo morati da uradimo sa Ukrajinom i Rusijom za zajedničkim stolom. Kraj diskusije i pregovora će odrediti Ukrajina i Rusija, ali to neće biti učinjeno u poricanju ili isključenju, pa čak ni u poniženju“, rekao je on u ponedeljak.
Američki zvaničnici nisu toliko sigurni u Makronov pristup, ali polaze od stava da kraj igre zavisi od Ukrajine. "Naša strategija je da osiguramo da Ukrajina izađe kao pobednik. Naš cilj je da ojačamo poziciju Ukrajine za tim pregovaračkim stolom dok nastavljamo da snosimo sve veće troškove Ruskoj Federaciji", rekao je Ned Prajs, portparol Stejt departmenta, prenosi Jutarnji.
Ali neizvesnost visokih uloga oko toga šta predstavlja „pobedničku“ Ukrajinu uznemirila je zvaničnike u nekim evropskim prestonicama, posebno u baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji, koje su članice NATO-a i graniče sa Rusijom, a posebno su zabrinute zbog mogućih buduće namere Moskve. U tim zemljama smatraju da će ustupci Rusiji u Ukrajini samo dodatno podstaći Putina da se dalje gura ka Zapadu.
"Da budem iskren, još uvek ne govorimo o finalu“, požalio se litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis agenciji Asošijeted pres u intervjuu u ponedeljak. On je rekao da bi bilo kakvi teritorijalni ustupci u Ukrajini doveli do sveta u kome će "poretak zasnovan na pravilima“ biti zamenjen "poretkom zasnovanim na džungli“. Landsbergis je predložio da zapadne zemlje daju javne izjave o tome kakav bi uspeh bio. "Gde bismo smatrali ono što bismo preduzeli da pobedimo, stvarnom pobedom? Kakav bi bio scenario koji bismo želeli?“
Nema pobednika
Samo u ratu između Rusije i Ukrajine nijedna strana ne pobeđuje, potvrdio je general Skot Berijer, direktor Odbrambene obaveštajne agencije (DIA), na ovonedeljnom saslušanju u američkom Senatu. "Rusi ne pobeđuju, a ne pobeđuju ni Ukrajinci. Ovo je neka vrsta rata na iscrpljivanje", rekao je on odgovarajući na zahtev jednog od senatora da opiše situaciju u ratu.
Kako Berije kaže, jednim od glavnih nedostataka ruske vojske smatra nedostatak mlađih oficira, što utiče na delovanje malih jedinica. Upitan da li je to uključivalo smrt velikog broja ruskih generala (prema SAD, osam do deset), koji su ponekad primorani da „krenu napred kako bi bili sigurni da se njihova naređenja izvršavaju“, Berije je odgovorio potvrdno.
Tokom tih saslušanja, Avril Haines, direktor Nacionalne obaveštajne zajednice, rekao je da Vladimir Putin namerava ne samo da uspostavi kontrolu nad Donbasom i održi kopneni koridor do Krima u južnoj Ukrajini, već i, moguće, da proširi koridor do Pridnjestrovlja, uključujući Odesu. . Rusija neće moći da ostvari sve ove ciljeve bez mobilizacije u bilo kom obliku, tvrde obaveštajci.
Prema rečima Avril Hejns, Putin računa na to da će se u pozadini problema sa hranom, inflacije i energetske krize smanjiti odlučnost SAD i EU, koje pružaju pomoć Ukrajini. Istovremeno, neusklađenost Putinovih ambicija i sposobnosti ruske vojske dovešće do još veće nepredvidivosti i moguće eskalacije ruske akcije u narednim mesecima, saopštila je obaveštajna zajednica SAD.