Detalji o uslovima života Ukrajinaca iz Marijupolja polako su počeli da se pojavljuju nakon intervjua sa onima koji su nedavno pobegli iz tog grada, poput Oleksandra i Olene.
Ukrajinci koji su pobegli iz Marijupolja zbog ruske okupacije i svakodnevnog bombardovanja opisali su za BBC kakav je život u ruskim civilnim kampovima. Tamo se odvija obrada civila i tu se nalaze pre nego što budu evakuisani u bezbedno područje. Reč je o centrima koji se nalaze van Marijupolja, tzv filtracioni logori.
Supružnici Oleksandar i Olena trenutno se nalaze u relativno bezbednom gradu Lavovu, ali su pre toga bili smešteni u logoru za obradu nakon bekstva iz Marijupolja. Kada su pokušali da pobegnu iz grada, Oleksandr i Olena su pešačili tri kilometra do mesta evakuacije. Oni su odvedeni u ruski izbeglički centar koji se nalazi u bivšoj školi u selu Nikolske, severozapadno od Marijupolja.
"Bilo je to kao pravi koncentracioni logor", rekao je 49-godišnji Oleksandr za BBC. Ukrajinski zvaničnici uporedili su centre sa onima koji su korišćeni tokom ruskog rata u Čečeniji, gde su hiljade Čečena navodno ispitivali brutalnim metodama. Mnogi od njih su nestali.
Ruski čuvari su uzeli otiske prstiju bračnog para, fotografisali ih sa svih strana i nekoliko sati ispitivali. Oleksandar kaže da ispitivanje liči na zatvor. Brinuli su se da će im Rusi proveravati mobilne telefone, pa su iz telefona izbrisali sve u vezi sa Ukrajinom. Čak su izbrisali fotografije svoje ćerke ispred ukrajinske zastave.
Njihova zabrinutost bila je opravdana jer su, kako je rekao Oleksandar, ruski službenici proveravali fotografije u telefonu, telefonske pozive i kontakte u telefonskom imeniku tokom ispitivanja.
"Ako je osoba osumnjičena da je ukrajinski nacista, odveli bi je u Donjeck na dalju istragu ili bi ga tamo ubili. Bilo je veoma opasno i rizično. Ako bi Rusi malo posumnjali u vas, to bi vas moglo odvesti u podrum na ispitivanje i mučenje. Svi su se bojali da ih ne odvedu u Donjeck", rekao je Oleksandar. BBC navodi da nisu uspeli da provere ove tvrdnje.
Užasni uslovi
Olena je opisala kako su izgledali uslovi života u kampu. Ona je rekla da stariji ljudi spavaju u hodnicima bez dušeka i ćebadi i da postoji samo jedan toalet i lavabo za hiljade ljudi.
"Uslovi su strašni. Ubrzo je počela da se širi dizenterija, nije bilo načina za pranje ili čišćenje. Izuzetno je smrdelo. Drugi dan je nestalo sapuna i dezinfekcionih sredstava, ali su se ubrzo pojavili toalet papir i higijenski ulošci", rekao je Ukrajinac.
Bekstvo iz logora
Nakon ispitivanja, Oleksandru i Oleni je rečeno da imaju dozvolu da se ukrcaju u autobus za evakuaciju. Ali nedelju dana kasnije, samo 20 autobusa je napustilo objekat, dok je mnogo autobusa bilo organizovano za odlazak na rusku teritoriju.
Bračni par iz Marijupolja bio je primoran da potraži pomoć privatnih vozača koji su tajno nudili svoje usluge. Jedan od njih im je prišao po dolasku u logor, ali su se previše plašili da prihvate njegovu ponudu. Mislili su da su to Rusi.
"Nismo imali previše izbora. Bili bismo prisilno deportovani u Rusiju, pa smo odlučili da rizikujemo sa privatnim vozačem", rekla je Olena. Ovaj problem je prepoznao i gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko, koji je za BBC rekao da mnogi autobusi sa civilima idu na rusku, a ne na ukrajinsku teritoriju. On kaže da od početka invazije Rusi ne dozvoljavaju ni na koji način da evakuišu civile. Njihovo direktno vojno naređenje je da ubijaju civile", tvrdi Bojčenko.
Par i vozač uspeli su da se odvezu od kampa za filtriranje do grada Berdjanska koji su okupirali Rusi. Vozili su se njivama, zemljanim i uskim putevima iza svih kontrolnih punktova jer nisu imali ispravna dokumenta da prođu pored ruske inspekcije.
Vozač je uspeo da zaobiđe čak 12 ruskih kontrolnih punktova i bezbedno ih odveze do Zaporožja, odakle je par noćnim vozom krenuo za Lavov. "Iz filterskih kampova možete pobeći samo uz pomoć rizičnih lokalnih privatnih vozača", kaže Oleksandar.