Zvaničnici kažu da će ovi potezi dodatno naglasiti stratešku grešku Rusije u invaziji Ukrajine.
Finska i Švedska bi uskoro mogle da se pridruže NATO-u, potezi koji bi verovatno razbesneli Moskvu i za koje zvaničnici kažu da bi dodatno naglasili stratešku grešku Rusije u invaziji Ukrajine.
Zvaničnici NATO-a rekli su za Si-En-En da su rasprave o pridruživanju Švedske i Finske bloku postale izuzetno ozbiljne od invazije Rusije, a visoki zvaničnici američkog Stejt departmenta rekli su da je to pitanje došlo na ovonedeljnom sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a, kojem su prisustvovali ministri spoljnih poslova iz Stokholma i Helsinkija .
Zvaničnici su rekli da diskusije naglašavaju stepen u kojem je invazija Vladimira Putina samo poslužila za oživljavanje i ujedinjenje NATO saveza - što je upravo suprotno od Putinovih ciljeva pre početka rata. Ruski predsednik je zahtevao da NATO prestane da se širi na istok i da prima nove članice, optužujući blok da ugrožava rusku bezbednost. Umesto toga, NATO je povećao podršku Ukrajini i sprema se da dočeka nove članice.
Značajne promene u javnom mnjenju
Javno mnjenje u obe zemlje o pridruživanju odbrambenom savezu značajno se promenilo kako se nastavlja ruski rat u Ukrajini, a jedan bivši finski premijer je rekao za Si-En-En da je potez za pridruživanje "bio gotovo gotova stvar 24. februara, kada je Rusija izvršila invaziju".
"Ako pogledate javno mnjenje u Finskoj i Švedskoj i kako su se njihovi stavovi dramatično promenili u poslednjih šest nedelja, mislim da je to još jedan primer kako je ovo bio strateški neuspeh", rekao je nedavno jedan visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta.
Finska premijerka Sana Marin rekla je u petak da će parlament njene zemlje razgovarati o mogućem članstvu u NATO-u "u narednim nedeljama", dodajući da se nada da će se ove rasprave završiti "pre sredine leta": "Mislim da ćemo voditi veoma pažljive razgovore, ali takođe ne oduzimamo više vremena nego što je potrebno u ovom procesu, jer je situacija, naravno, veoma teška", rekla je ona.
Švedska premijerka Magdalena Anderson nije isključila mogućnost članstva u intervjuu za SVT krajem marta. "Švedska preduzima analizu bezbednosne politike koja bi trebalo da bude završena do kraja maja, a očekuje se da će vlada saopštiti svoj stav nakon tog izveštaja", rekao je švedski zvaničnik za Si-En-En. Rekli su i da bi njihova nacija mogla ranije da objavi svoj stav, u zavisnosti od toga kada to učini susedna Finska.
Ambasador Finske u SAD Miko Hautala rekao je za Si-En-En da su dve zemlje u bliskoj koordinaciji jedna sa drugom, ali da će svaka zemlja doneti sopstvenu nezavisnu odluku.
"Ako Putin kolje svoje sestre, braću, rođake..."
Finski zvaničnik rekao je u petak da njihova zemlja neće nastojati da se pridruži NATO-u iz "očajanja" za odbranu od 30-člane alijanse. Umesto toga, akcije Moskve u Ukrajini primorale su Finsku "da ponovo razmisli o osnovama".
"I mi razumemo da naši odnosi sa ovom Rusijom koja sada postoji, ne mogu da budu isti kao nekada zbog ovih ruskih akcija", rekao je zvaničnik.
Aleksander Stub, koji je bio premijer Finske 2014-2015, ponovio je ovo mišljenje, rekavši za Si-En-En da u zemlji već dugo postoji tenzija između idealizma - želje da se može raditi sa Rusijom, sa kojom deli granicu - i realizma, što je od Finske zahtevalo da zadrži jaku stalnu vojsku u slučaju da Rusija ikada izvrši invaziju. Taj idealizam je sada uveliko nestao nakon ruskog napada.
"Finci misle da ako Putin može da kolje svoje sestre, braću i rođake u Ukrajini, kao što sada radi, onda ga ništa ne sprečava da to uradi u Finskoj. Jednostavno ne želimo ponovo da budemo ostavljeni sami", rekao je Stub, podsećajući na sovjetsko-finski zimski rat, koji je trajao od novembra 1939. do marta 1940. godine.
Mogućnost odgovora Kremlja
Kremlj je u četvrtak rekao da će morati da "izbalansira situaciju" ako Švedska i Finska uđu u NATO: "Moraćemo da naš zapadni bok učinimo sofisticiranijim u smislu obezbeđivanja naše bezbednosti", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za Skaj njuz.
Finska je u petak pogođena sa dva sajber napada i narušavanjem vazdušnog prostora od strane ruskog državnog aviona. I Stub i finski zvaničnik rekli su da Helsinki očekuje takve vrste napada i da su umanjili potencijal ozbiljnog odgovora Moskve ako Finska - koja sa Rusijom deli granicu od skoro 1.300 kilometara - uđe u NATO.
Međutim, neke zemlje NATO-a razmatraju mogućnost da Rusija izvrši napad pre nego što Finska potpadne pod zaštitu alijanse, rekao je evropski zvaničnik: "Bićemo spremni na mogućnost da Rusija pokuša nešto da uradi pre nego što se pridruži alijansi".
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je ove nedelje da je "siguran sam da ćemo pronaći načine da se pozabavimo njihovim zabrinutostima u vezi sa periodom između potencijalne aplikacije i konačne ratifikacije". Pentagon je u petak saopštio da nije bilo zahteva za pomoć ni od jedne zemlje, ali "ako neka zemlja pozove i zatraži podršku Sjedinjenih Država, svakako ćemo to uzeti u obzir".
"Najveća Putinova greška"
Stoltenberg je rekao da Švedska i Finska "mogu lako da se pridruže ovoj alijansi ako odluče da se prijave", napominjući da "rade zajedno dugi niz godina, znamo da ispunjavaju standarde NATO-a kada je u pitanju interoperabilnost, demokratska kontrola nad oružanim snagama". Finski zvaničnik je primetio da je njihova zemlja u suštini već "član, a da nije član".
Privatno, zvaničnici NATO i SAD kažu da bi bili oduševljeni da vide Finsku i Švedsku da se pridruže bloku. Te zemlje već imaju izuzetno bliske odnose sa NATO-om i bile bi ogromna prednost, rekli su zvaničnici NATO za Si-En-En, posebno kada je reč o razmeni obaveštajnih podataka. Iako je nivo razmene obaveštajnih podataka između Finske, Švedske i NATO-a dramatično porastao od početka rata, rekao je jedan zvaničnik NATO-a, on nije na nivou na kojem bi bio da su zemlje članice bloka.
Neki zvaničnici su čak ironično komentarisali da bi to bila jedna od najboljih stvari koje je Putin učinio da ojača evropsku bezbednost.
"Zamislite samo da za nekoliko meseci pređete iz NATO saveza koji ima 30 do 32 članice", rekao je drugi visoki zvaničnik Stejt departmenta novinarima nakon sastanka ministra spoljnih poslova u Briselu, pa dodao: "Kako ovo može biti bilo šta drugo osim masivna strateška greška za Putina? To je bila tema razgovora i više sesija u proteklih nekoliko dana".