Najveća nalazišta skupocenog i retkog energenta otkrivena su uglavnom oko područja Marijupolja.
Geolozi područje oko Marijupolja zovu "Ukrajinski štit", a to zemljište u centralnom delu Ukrajine proteže se od severne granice sa Belorusijom do obala Azovskog mora. Prema studijama Ukrajinskog geološkog zavoda, nalazišta litijuma nalaze se u stenama ovog takozvanog štita, dok su najveća otkrivena nalazišta oko područja Mariupolja, lučkog grada uništenog ruskim bombardovanjem.
"Ovo možda nije glavni razlog za invaziju, ali rudno bogatstvo Ukrajine je nesumnjivo jedan od razloga zašto je ova zemlja toliko važna za Rusiju", rekao je Rod Šunover, bivši direktor američkog Nacionalnog obaveštajnog odeljenja i odeljenja za životnu sredinu.
Litijum se danas u velikim količinama koristi u razne svrhe kao što su proizvodnja baterija, polimerizacija elastomera, u građevinarstvu i za organsku sintezu u farmaceutskoj i argohemijskoj industriji. Zemlje koje ga prodaju vrte milijarde, kažu da je litijum "nova nafta". Od 2007. godine najvažniji segmenti upotrebe litijuma su primarne litijumske baterije i akumulatori koji su potrebni za proizvodnju mobilnih telefona, automobila i laptopa.
Pogledajte razoreni Marijupolj:
Litijum koji se nalazi u Ukrajini počeo je da privlači svetsku pažnju prošle godine, pre nego što je rat u Ukrajini zaustavio istraživanja. Naime, prošlog novembra, australijska kompanija "European Lithium" saopštila je da je blizu obezbeđivanja prava na dva perspektivna nalazišta litijuma u regionu Donjecka i Kirovograda, u centru zemlje. Istog meseca, kineska kompanija "Chengkin Lithium" takođe je zatražila isto.
"Pošto nema razvijenih nalazišta, sumnjam da su resursi litijuma motivacija za napade na jugoistoku", rekao je Šunover za Renevable Matter, ali je upozorio da će, ako region padne pod rusku kontrolu, rezerve litijuma sigurno koristiti Kremlju.
Jedan od geologa koji su videli ova nalazišta je Andrea Dini, istraživač na italijanskom institutu za geonauke i georesurse CNR, koji je učestvovao u tri kampanje u rudniku "Khoroshiv-Volodarsk" u severnoj Ukrajini.
"Rudnik koji sam video nikada nije proizvodio litijum jer njegove stene sadrže litijumske minerale koji sadrže flor i problematični su u procesima metalurškog odvajanja metala. Od 1991. godine Ukrajinci ovde izvlače uglavnom dragulje", rekao je Dini za "Renevable Matter".
Ipak, poslednje dve decenije, Ukrajinski geološki zavod je sproveo naučna i strateška istraživanja, i otkrio nekoliko oblasti sa litijumskim mineralima sa veoma visokim potencijalom.
Pogledajte kako je Putin izgledao pre i posle estetskih zahvata:
"Ove stene ne sadrže zagađujuće metale kao što su olovo, cink i kadmijum, ali sadrže silikate koji se mogu prodati kao otpadni materijal koristan u keramičkoj industriju. Ništa se ne baca", objašnjava Dini i kaže da Ukrajina i Srbija verovatno imaju najveći potencijal za vađenje litijuma u celoj Evropi.
"Inače, Ukrajina ima 10 odsto svetskih rezervi gvožđa, 6 odsto titanijuma i 20 odsto grafita. Na severoistoku, u blizini ruske granice, nalazi se sedimentni basen star 400 miliona godina ispunjen organskim materijalom i stenama crnog škriljaca koje nose velike količine uglja i metana. Potencijal je ogroman, a u prilog tome govori i činjenica da je deo energetske nezavisnosti SAD posledica vađenja metana iz ovih stena na tlu SAD", rekao je Dini.
Podsetimo, rat u Ukrajini traje od 24. februara.