Finska je upregala sve nivoe društva da se pripremi za mogućnost sukoba sa svojim susjedom.
Ako se ostvare najgori strahovi Evrope i sukob u Ukrajini se proširi kontinentom na druge susede Rusije, Finska je jedna od evropskih država koja će biti spremna. Postoji više razloga za to.
Pre svega, Finska ima zalihe. Zaliha goriva i žitarica u Finskoj mora imati za najmanje šest meseci, dok su farmaceutske kompanije u obavezi da imaju sve uvezene lekove za period od 3-10 meseci.
Finska ima civilnu odbranu. Sve zgrade iznad određene veličine moraju da imaju svoja skloništa za bombe, a ostatak stanovništva može da koristi podzemne parkinge, klizališta i bazene koji su spremni da budu pretvoreni u centre za evakuaciju.
I ima borce. Skoro trećina odrasle populacije nordijske zemlje je rezervista, što znači da Finska može da se oslanja na jednu od najvećih armija u odnosu na svoju veličinu u Evropi.
"Pripremili smo naše društvo i obučavamo se za ovu situaciju još od Drugog svetskog rata. Nakon osam decenija živeći prvo u senci Sovjetskog Saveza, a sada Rusije, opasnost od rata u Evropi "nije nas iznenadila”, rekla je Titi Tupurainen, finska ministarka.
Ono što Finska naziva svojom strategijom "sveobuhvatne bezbednosti“ nudi primer kako zemlje mogu da stvore rigorozne sisteme kako bi zaštitili svoje društvo unapred i to ne samo od potencijalne invazije, već i od prirodnih katastrofa, sajber napada ili pandemija.
Rat u Ukrajini je podvukao koliko je Finska, kao susjed Rusije, izložena napadu. Finski lideri sada raspravljaju o mogućnostima pridruživanja vojnom savezu NATO-a, dok zemlje širom Evrope ponovo procjenjuju svoje nivoe saradnje u oblasti odbrane i bezbjednosti. Po prvi put u svojoj istoriji, većina Finaca sada podržava podnošenje zahtjeva za članstvo u NATO-u.
Ali zemlja sa 5,5 miliona stanovnika takođe vidi hitnost održavanja i unapređenja svoje nacionalne strategije.
"S obzirom na našu geostratešku lokaciju i rijetku populaciju, moramo imati sve da odbranimo zemlju. Redovno vježbamo na mnogim nivoima kako bismo bili sigurni da svi znaju šta treba da rade – političko odlučivanje, šta rade banke, crkva, industrija, koja je uloga medija. Krajnji rezultat je da se ovo društvo možete pretvoriti u krizni režim ako je potrebno“ kaže Žan Kusela, generalni direktor za politiku odbrane u ministarstvu odbrane.
Veliki dio spremnosti Finske potiče iz njenog sopstvenog rata sa Moskvom. U periodu 1939-40, Finci su se borili u brutalnom Zimskom ratu da zadrže Sovjetski Savez, ali su kao rezultat toga izgubili veliki dio svoje teritorije, uključujući njihov najkosmopolitskiji grad, Viborg, i jedno od njihovih glavnih industrijskih oblasti. Obnavljajući se nakon ovog sukoba, Finci su se zakleli: "Nikada više".
"Imali smo teška iskustva u istoriji mnogo puta. Nismo ga zaboravili, to je u našem DNK. Zato smo bili veoma oprezni u održavanju naše otpornosti“, kaže predsjednik Finske, Sauli Niinisto. On je ukazao na istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da je oko tri četvrtine Finaca spremno da se bori za svoju zemlju, što je daleko najveći broj u Evropi.
Finska ima trupe koje broje 280.000 ljudi, dok ukupno ima 900.000 obučenih rezervista. Nastavilo se sa regrutacijom za sve muškarce koji su završili školovanje čak i nakon završetka Hladnog rata, kada su mnoge zemlje u Evropi prestale.
Ova nordijska zemlja je razradila detaljan plan kako da se nose sa invazijom, uključujući raspoređivanje borbenih aviona na udaljenim lokacijama širom zemlje, postavljanje mina u ključne brodske trake i pripremu kopnene odbrane kao što je dizanje mostova u vazduh.
Kusela kaže da je srž strategije Finske volja njenih građana da se bore i brane zemlju, koju su UN nedavno proglasile najsrećnijom nacijom na svijetu petu godinu zaredom.
"Sada je vrijeme da Finska ponovo fokusira svoje napore. Ovih decenija kada smo imali pun mir i blagostanje, život je bio lakši nego što je bio. Brige i loše stvari su bile dalje. Zbog toga, sada imamo poziv za buđenje da reagujemo", rekao je finski predsjednik, Sauli Ninisto.