Ruski predsjednik Vladimir Putin navodno je otkrio je da ima listu od pet evropskih zemalja na koje bi mogao da izvrši invaziju, uključujući i neke u Evropskoj uniji.
Agresija Ruske Federacije na Ukrajinu izazvala je strah od širenja rata i na druge države Evrope. S obzirom na to da Rusija poslednjih nedjelja otvoreno poručuje da se neće libiti da agresivno odgovori na mješanje drugih zemalja u njen sukob sa Ukrajinom, ti strahovi možda nisu potpuno neosnovani.
U septembru 2014. Putin je naveo imena pet evropskih zemalja i uputio im prijetnje zbog rastuće vojne snage Rusije, navodi britanski tabloid "Dejli star".
Zemlje koje su nezvanično bile upozorene su Poljska, Rumunija i baltičke države - Estonija, Letonija i Litvanija - koje su sve dio Evropske unije, bloka kojem je Ukrajina takođe želi da se priruži.
Prema pisanju njemačkog lista "Suddeutsche Zeitung", Putin je navodno rekao tadašnjem ukrajinskom predsjedniku Petru Porošenku: "Da sam htio, za dva dana mogao bih da imam ruske trupe ne samo u Kijevu, već i u Rigi, Vilnjusu, Talinu, Varšavi i Bukureštu".
Ova izjava, ako je data u ovim terminima, predstavljala bi prvi nagovještaj Putinove ideje da izvrši invaziju na neku članicu Evropske unije ili NATO pakta.
Potpredsjednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis, koji je Letonac, rekao je za "Politiko" ranije ovog mjeseca da će Putin vjerovatno pojačati svoje vojne ambicije i izazvati NATO u zemljama Baltičkog mora, Litvaniji, Letoniji i Estoniji, ako bude trijumfovao u Ukrajini.
"Ako ne podržimo Ukrajinu, to se neće zaustaviti u Ukrajini. Jasno je da je Putin sada u nekoj vrsti agresivnog ratnog raspoloženja i, nažalost, vjerovatno će se ta agresija nastaviti i u drugim zemljama“. Upitan da li je posebno zabrinut za Moldaviju, on je naveo da zabrinut za sve baltičke zemlje.
"Ako pogledate eskalaciju ruske agresivne retorike, pa čak i izjave u kojima se tvrdi da Rusija podržava bjeloruske interese u pogledu pristupa Baltičkom moru, i sve veću antibaltičku retoriku - pa u Ukrajini, takođe je počelo sa sve većom antiukrajinskom retorikom."
Zemlje koje nisu članice NATO-a takođe su bile ugrožene pošto je portparolka ruskih spoljnih poslova Marija Zaharova nedavno upozorila da bi se Finska i Švedska mogle suočiti sa "vojnim posledicama" ako pokušaju da se pridruže.
"Očigledno je da bi pristupanje Finske i Švedske NATO-u, koji je prije svega vojni savez, kao što dobro razumijete, imalo ozbiljne vojne i političke posledice, koje bi od naše zemlje zahtijevale da reaguje", rekla je ona.