"Radio sam stvari na koje nisam ponosan. Ali da biste zaista, zaista bili na ulici, morate imati crno srce."
Nekadašnji TV kuvar Dejvid Ruđerio priznao je da je imao tajni život kao punopravni član mafije. Ono što je mnoge zapprepastilo je da je čak i umešan u seriju ubistava u podzemlju još od svoje 11 godine.
"Živeo sam dva života“, rekao je Ruđerio (59) za Vaniti Fair u ekskluzivnom intervjuu kojim je prekršio omertu, sveti kodeks ćutanja mafije.
Tokom svoje slavne višedecenijske karijere u kuhinji - kuvanje za predsednike i kraljevske porodice, pa čak i pokretanje sopstvene emisije Food Network - Ruđerio je takođe bio aktivan vojnik za porodicu Gambino, rekao je on. Iako je uživao u većoj slavi tokom 1990-ih, dok je upravljao restoranima na Menhetnu, Ruđerio je rekao da je sve dublje ulazio u svoj mafijaški život - aktivno se uključio u dilovanje heroina, iznude i pomaganje u nekoliko ozloglašenih ubistava.
"Radio sam stvari na koje nisam ponosan. Ali da biste zaista, zaista bili na ulici, morate imati crno srce. Kada okrenete taj prekidač, ne može biti emocija. Nemate sažaljenja. Samo to moraš da uradiš. Nisam želeo da budem kriminalac. Želim da to razumete. Voleo sam da budem kuvar“, kaže on a prenosi "New York Post".
Njegov tajni život uključuje njegovo poznato ime - koje skriva očigledne mafijaške veze njegovog imena koje je dobio na rođenju - Sabatino Antonino Gambino. Njegov otac sa Sicilije, Saverio Erasmo Gambino, bio je rođak Karla Gambina, zloglasnog "šefa svih šefova", koji je vladao sa pet njujorških mafijaških porodica 1960-ih i 70-ih godina, otkrio je on. Njegov tata ga je 1977. odveo na Siciliju - neposredno pre nego što je krenuo u srednju školu - gde je iniciran u redove mafije. Ceremonija je uključivala i tetovažu domaće izrade na desnom ramenu sa slikom vatrenog krsta i rečima "Uomo de Fiducia" - "čovek od poverenja“.
Ruđerio je rekao da je već bio spreman za život u mafijaškoj organizaciji nakon niza tragedija koje su mu se dogodile još dok je bio mladić. Tako je npr pronašao svoju malu sestru mrtvu kada je imao četiri godine koju je pretukao očuh. Godinu dana kasnije video je svoju trudnu majku kako umire od napada astme.
"Rano sam saznao da imam i veoma hladnu stranu ličnosti. Da li sam želeo da budem gangster? Nikada jednog dana nisam rekao sebi: 'Da, želim da budem gangster kad porastem'… Sve što sam želeo je da preživim sledeći dan", rekao je on.
Ipak, kao dete, rekao je da mu je mentor bio jedan od "najnemilosrdnijih gangster kojeg sam ikada video", Egidio "Erni Boj" Onorato, koji je dobio nadimak Erni "M&M", što je skraćeno za "ubistvo i haos". Ruđerio je imao samo 11 godina kada je gledao kako Onorato prebija na smrt Entonija Fina - za koga je rekao da je savezni doušnik - kako ga prebija nasmrt, a zatim puca u njega i trpa mu kokain u usta, prenosi "New York Post".
"Utovarili smo telo u auto i odvezli ga do avenije A i Devete ulice“, rekao je Ruđerio.
Još više je bio umešan u druga ubistva, priznao je, rekavši da je pomogao Onoratu da muči i ubije 56-godišnjeg saradnika Đenovezea i Kolomba po imenu Paskvale "Pedi Mek“ Makirol 1978. Ali nasilje je imalo i povratni efekat - izgubio je devojku, kao i svog najboljeg prijatelja, čije je telo bacio u vodu. Ipak, uživao je u zamkama kriminalnog života. Rekao je da je zaradio 50.000 dolara - što je ekvivalentno oko 230.000 dolara danas - od dilovanja droge kada je još bio tinejdžer. Nakon što je mafijaški bos Konstantino Pol Kastelano ubijen u centru Menhetna 1985. godine, Ruđerio je rekao da se on i njegova ekipa plaše da će oni biti sledeći u puču od strane ekipe Džona Gotija, prenosi "New York Post".
U jednom trenutku je ušao u posao sa restoranima. Došao do pet restorana, 650 zaposlenih. I onda je sve nestalo. Međutim, tek nakon smrti njegovog najstarijeg sina od predoziranja, u junu 2014, on je na kraju odlučio da prekrši svoj kodeks ćutanja, osećajući se omalovaženim od strane mafijaškog bosa.
"Dosta je uzimao oksikontin i pio. Zaspao je i nikada se nije probudio“, rekao je Ruđerio o svom sinu, koji je takođe bio ambiciozni gangster.
Ali kap u prepunoj čaši bila je kada se Danijel Marino, kapetan njegove ekipe u Bruklinu, nije potrudio da izađe iz kućnog pritvora kako bi prisustvovao sahrani, rekao je on.
"Kada Deni nije došao, tada sam rekao: 'Je*o ovo. Završio sam“, rekao je Ruđerio.
Sada se dalje bavi još neobjavljenom biografijom, pišući da "nije bilo potrebe za ulepšavanjem; istine su bile dovoljno užasne". On, međutim, insistira da "neće sarađivati ni protiv koga".
"Nisam to zato uradio“, rekao je on i dodao da će prihvatiti svaki udarac koji mu dođe, od njegovih bivših mafijaških prijatelja i vlasti.
"Nakon što sam izgubio sina, znao sam da ovo mora da se završi sa mnom", rekao je on.