Ruski predsednik Vladimir Putin jednom kardinalnom greškom uspeo je da nanese ogromnu štetu svojoj zemlji.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na vlasti više od dve decenije i za to vreme je pažljivo negovao imidž o sebi kao čvrstom, snažnom lideru, koji se bori za interese Rusije i vraća zemlju kao geopolitičku i ekonomsku supersilu. Međutim, svojom odlukom da izvrši invaziju na susednu Ukrajinu, analitičari kažu da je Putin napravio najveću grešku u svojoj političkoj karijeri i da je oslabio Rusiju u godinama koje dolaze.
"Sve što je uradio do ovog trenutka nanelo je štetu Rusiji, ali je takođe povećalo moć. I samo je nastavio i nastavio i nastavio“, rekao je Kurt Volker, bivši američki ambasador u NATO-u, za CNBC.
"Ali sada je zapravo dramatično oslabio Rusiju, u svakom pogledu“, rekao je on, dodajući da ne može da zamisli bilo šta što je Putin uradio u svojoj političkoj karijeri što bi moglo da se poredi sa ovim.
Globalni lideri okupljaju se u četvrtak u Evropi da razgovaraju o ratu u Ukrajini i o tome kako pomoći zemlji da preživi napad Rusije. U Briselu se održava vanredni samit NATO-a, kao i sastanci lidera EU i G-7. Očekuje se da će se NATO obavezati na „veliko povećanje“ broja trupa duž svog istočnog krila, kao i na povećanje naoružanja i humanitarne pomoći Ukrajini, iako je vojna alijansa oklevala da ide dalje, strahujući od direktne konfrontacije sa nuklearnom silom Rusijom. Govoreći za CNBC u četvrtak, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je predsednik Putin napravio veliku grešku pokrenuvši rat protiv nezavisne suverene nacije, navodi CNBC.
"On je potcenio snagu ukrajinskog naroda, hrabrost ukrajinskog naroda i oružanih snaga“, rekao je u četvrtak za Hedli Gembl za CNBC.
Planovi NATO-a da pojača podršku Ukrajini i da rasporedi vreće snage u istočnoj Evropi omogućili bi Alijansi da odgovori na „svaku pretnju i bilo koji izazov bezbednosti“. Ruska invazija na Ukrajinu je za mesec dana podstakla preko 3,5 miliona civila da pobegnu iz zemlje, a stotine hiljada su izgubile svoje domove u nemilosrdnom bombardovanju ruskih snaga. Južni grad Mariupolj je do sada najteže pogođen, a luka - ključno izvozno čvorište Ukrajine - teško je uništena i još uvek je pod opsadom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je oko 100.000 civila i dalje zarobljeno u gradu, gde su voda, hrana, struja i medicinski materijali oskudni. Uprkos gotovo stalnim napadima, granatiranjima i taktike opsade u nekim oblastima, ruske snage su zauzele samo jedan grad - Herson - a napad na prestonicu Kijev tek treba da počne. Pored toga, drugi po veličini grad u zemlji Harkov nastavlja da se odupire ruskim napadima, a zapadni grad Lavov je trenutno relativno nepovređen.
Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva saopštilo je u sredu da su ruske snage malo toga postigle, uprkos pokušajima da obuhvate ukrajinske trupe na istoku zemlje. I Moskvi i Kijevu postaje jasno da ovaj rat neće biti lako dobijen, a u međuvremenu, Putin je od Rusije napravio pariju na međunarodnoj sceni. Entoni Blinken je u saopštenju uporedio razaranje u Mariupolju sa sličnim ruskim kampanjama protiv Groznog u Drugom čečenskom ratu i Alepa tokom građanskog rata u Siriji, navodi CNBC.
"Ruske snage su uništile stambene zgrade, škole, bolnice, kritičnu infrastrukturu, civilna vozila, tržne centre i ambulantna vozila, ostavljajući hiljade nevinih civila ubijenih ili ranjenih“, rekao je on.
Rusija je više puta govorila da ne cilja na civilnu infrastrukturu, uprkos mnogim dokazima koji govore suprotno. CNBC je kontaktirao Kremlj da odgovori na optužbe SAD da je Rusija počinila ratne zločine. Odgovor još nije stigao.
Pod Putinovim vođstvom ruska ekonomija je napredovala. Do sada. Putin je privukao mnogo stranih direktnih investicija u zemlju i eksploatisao njene prirodne resurse, posebno njene obilje nafte i gasa. Međutim, tokom njegovog mandata, Rusija je takođe bila pogođena ekonomskim nedaćama koje je sama stvorila — kao što su međunarodne sankcije nakon pripajanja Krima Ukrajini 2014., napad nervnim agensom u Velikoj Britaniji i njeno mešanje u američke izbore 2016. A tu si i one nedaće nad kojima Rusija nije imala kontrolu, kao što je finansijski krah 2008., pad cena nafte 2014. i pandemija Covid-19.
Sada su ekonomske nedaće Rusije ponovo one koje je Putin naneo zemlji invazijom na Ukrajinu. Ekonomija već škripi pod teretom međunarodnih sankcija, a u četvrtak, kada se američki predsednik Džo Bajden sastane sa evropskim i NATO liderima u Briselu, mogle bi biti uvedene još veće sankcije koje bi snažno stisnule izvoznika energenata Rusiju, navodi CNBC.
Institut za međunarodne finansije saopštio je da očekuje da će se ruska ekonomija smanjiti za 15 odsto 2022. godine, podstaknuta i zvaničnim sankcijama i „samosankcionisanjem“ stranih kompanija koje su se povukle iz Rusije. Predviđajući dalji ekonomski pad od 3 odsto u 2023. godini, IIF je u sredu rekao da će rat "izbrisati petnaest godina ekonomskog rasta“. Štaviše, navodi se da će uticaj na srednjoročne i dugoročne izglede verovatno biti još ozbiljniji, uz "odliv mozgova" i niske investicije koje će verovatno imati veliku težinu. Uprkos ograničenom napretku u svojoj dosadašnjoj invaziji, Putin se čini neustrašivim. Veruje se da ruske snage sada sprovode period reorganizacije pre nego što nastave velike ofanzivne operacije na i oko Kijeva. Taras Kuzio, istraživač, napisao je u utorak u članku za Atlantski savet da je "sve očiglednije da je ruski predsednik Vladimir Putin jako pogrešno izračunao“.
"Izgleda da je iskreno verovao kremaljskim propagandnim bajkama o slabosti ukrajinske vojske i spremnosti običnih Ukrajinaca da dočekaju njegove invazione trupe sa kolačima i cvećem“, rekao je Kuzio.
Osim toga, čini se da Putin nije bio spreman za ovakav međunarodni odgovora ili za razmere domaćeg protivljenja njegovoj invaziji, primetio je Kuzio.
"Zahvaljujući ovim katastrofalnim pogrešnim procenama, Putin se sada nalazi bez dobrih opcija da okonča rat koji preti da ubrza geopolitički pad Rusije kao velike sile", rekao je on.