Ministri spoljnih poslova Evropske unije nisu se u ponedjeljak složili oko toga da li uvesti sankcije unosnom energetskom sektoru Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, pri čemu je Njemačka rekla da je blok previše zavisan od ruske nafte da bi donio odluku o embargu.
EU i saveznici su već uveli niz mjera protiv Rusije, uključujući zamrzavanje sredstava njene centralne banke.
Ali ciljanje na rusku naftu, kao što su to učinile Sjedinjene Države i Britanija, predstavlja izbor koji izaziva podjele za 27-članu EU, koja se oslanja na Rusiju za 40% svog gasa. Neki su u ponedjeljak tvrdili da EU više ne može da izbjegne takav korak.
„Gledajući sadašnje razmjere razaranja u Ukrajini, veoma je teško tvrditi da ne bi trebalo da se bavimo energetskim sektorom, posebno naftom i ugljem“, rekao je irski ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni prije sastanka sa kolegama, ponavljajući komentare iz baltičkih zemalja.
Ali Njemačka i Holandija su rekle da je EU zavisna od ruske nafte i gasa i da ne može da se isključi sjutra.
„Pitanje naftnog embarga nije pitanje da li želimo ili ne želimo (to) već pitanje koliko zavisimo od nafte“, rekla je novinarima njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
„Njemačka uvozi mnogo (ruske nafte), ali ima i drugih zemalja članica koje ne mogu da zaustave uvoz nafte iz dana u dan. Da možemo, uradili bismo to automatski“, rekla je ona i dodala da blok umjesto toga treba da radi na smanjenju svog oslanjanja na Moskvu za njene energetske potrebe.
Diplomate su upozorile da je energetika jedan od najsloženijih sektora za sankcionisanje jer svaka zemlja EU ima svoje crvene linije. „Sankcije su eksponencijalne“, rekao je jedan diplomata. „Što dalje idete, teže ih je usvojiti.“ Diplomate su rekle da bi napad ruskim hemijskim oružjem u Ukrajini ili teško bombardovanje glavnog grada Kijeva mogli biti okidač za energetski embargo.
Rekli su da, dok neke zemlje žele embargo na naftu, Njemačka i Italija, koje zavise od ruskog gasa, odustaju zbog već visokih cijena energije. Sankcije na ugalj su za neke crvena linija, uključujući Njemačku, Poljsku i Dansku, dok je za druge, poput Holandije, nafta nedodirljiva.
Sama Moskva je upozorila da bi je takve sankcije mogle podstaći da zatvori gasovod ka Evropi – što je još jedan potencijalni faktor odvraćanja.
Na sastanku ministara spoljnih poslova, prvom u napornoj sedmici razgovora u Briselu, nije se očekivala odluka o potencijalnim energetskim sankcijama.
Kremlj do sada nije bio pokrenut da promijeni kurs u Ukrajini sankcijama EU, uključujući 685 Rusa i Bjelorusa i ruske finansije i trgovinu.
Peta runda sankcija će uključiti još imena na crne liste EU.
Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, nazvavši to "specijalnom operacijom" za demilitarizaciju Ukrajine i čišćenje od opasnih nacionalista. Ukrajina i Zapad kažu da su to neosnovani izgovori za agresiju.
Odvojeno, ministri odbrane bi u ponedjeljak trebalo da razgovaraju o novoj vojnoj strategiji „strateškog kompasa“ za prilagođavanje EU promjenljivoj geopolitičkoj realnosti. Dokument je izmijenjen kako bi se ojačali djelovi koji se odnose na Rusiju, rekao je zvaničnik EU.