Čak i kada se kinetički rat završi ekonomski rat će se nastaviti i efekti na globalnu ekonomiju trajaće decenijama. Rusija će se boriti protiv sankcija kako sopstvenim merama odmazde, tako i inventivnim rešenjem koje je osmislila da poništi sankcije.
SAD i njihovi saveznici u EU i drugi širom sveta uveli su najoštrije ekonomske sankcije Rusiji koje su ikada korišćene. U prošlosti, čak i nacije koje su međusobno direktno ratovale bi nastavile da plaćaju dugove koje su imale jedna prema drugoj, tvrdi američki ekonomista i investicioni bankar Džejms Rikards u svom autorskom tekstu za Daily Reckoning.
On podseća na jedan drugi rat koji se odigrao u današnjoj Ukrajini od 1854-56.
"Britanija je bila u ratu sa Rusijom. Ipak, tokom celog rata, ruska vlada je plaćala kamate britanskim vlasnicima svog duga. Britanska vlada je takođe nastavila da plaća svoje dugove ruskoj vladi. Jedan britanski ministar je rekao da civilizovane nacije treba da plate svoje dugove, čak i neprijatelju tokom rata. Ali to je bilo tada a ovo je sada. Amerika i njihovi evropski saveznici van Ukrajine čak nisu ni direktno u ratu sa Rusijom, ali su i dalje uveli najjače ekonomske sankcije u istoriji", piše Rikards.
Napominje da je danas ruska ekonomija u velikoj meri odsečena iz globalne ekonomije.
"Rusija je izbačena iz globalnog finansijskog telekomunikacionog sistema SWIFT. Duga lista ruskih banaka, oligarha i velikih kompanija navedena je među onima koji ne mogu da obavljaju transakcije sa zapadnim strankama. To uključuje Gazprom, između ostalih. Bajden je takođe zabranio izvoz poluprovodnika, visokotehnološke opreme i druge tehnologije u Rusiju. Kada se sve sabere, trebalo bi da očekujemo pad ruskog BDP-a od 25% u prvoj polovini 2022. To je ogromno. Čak i kada se kinetički rat završi, verovatno za mesec dana, ekonomski rat će se nastaviti i efekti na globalnu ekonomiju (ne samo na Rusiju) trajaće decenijama. Ipak, Rusija nije vreća za udaranje koja samo prima udarce. Rusija će se boriti protiv sankcija kako sopstvenim merama odmazde, tako i inventivnim rešenjem koje je osmislila da da poništi sankcije. Na primer, Rusija će se udružiti sa Kinom kako bi uvela kineski sistem kreditnih kartica (UnionPai) za ruske potrošače. Ovo dolazi nakon što su Visa i Mastercard okončale sve poslove sa Rusijom. Njihovi napori se tu neće završiti", piše Rikards.
Prema njegovim rečima Rusija sarađuje sa bankama u Kini i Indiji na ponovnom uspostavljanju kanala plaćanja u čvrstoj valuti.
"Sada je u američkom Senatu predložen zakon za zamrzavanje zlatnih rezervi koje drži Centralna banka Rusije. Ali, evo u čemu je problem: oko 2.300 metričkih tona u vrednosti od oko 150 milijardi dolara je uskladišteno je u Rusiji. Ono se ne može ni zamrznuti ni zapleniti. Moglo bi da se uvedu sekundarne sankcije bilo kome ko bude pomagao Rusiji u transportu ili transakcijama zlata. Ali ovu pretpostavljenu sankciju bilo bi lako izbeći. Na primer, ako Rusija stavi 100 metričkih tona zlata u avion i odveze ga u Peking u zamenu za proizvedenu robu, neće sigurno o tome izdati saopštenje za javnost. To je vrsta transakcije koju američke obaveštajne službe neće otkriti. Zlato je element, atomski broj 79, i lako se topi i prerađuje u nove zlatne poluge sa kineskim oznakama kojima se ne može ući u trag. Centralna banka Rusije može da kupi još zlata od ruskih rudara za rublje kako bi nadoknadila pošiljku. Opet, tom zlatu se ne može ući u trag (Rusija i Kina imaju brojne rafinerije zlata). Ako je ovo najbolje što SAD mogu da urade, onda Putin ne samo da je na putu da pobedi u ratu, već može da pobedi i u finansijskom ratu", piše Rikards.
Ističe da je Rusija takođe primenila kontrolu kapitala koja će bol od sankcija prebaciti sa ruskih zajmoprimaca na zapadne zajmodavce koji će sada trpeti neplaćanje ruskih obveznica koje poseduju.
"Rusija je najavila da će prekinuti izvoz važnih hemikalija, metala i prerađenih gasova svakoj državi koja je sankcionisala Rusiju.
Ovaj izvoz je neophodan za proizvodne procese, uključujući poluprovodnike, automobile i poljoprivredu. Na kraju, većina ekonomskog bola će pasti na zapadnu proizvodnju i poljoprivredu. Tu stupa na snagu zakon neželjenih posledica. Preko 65% prerađenog neonskog gasa koji se koristi za napajanje lasera koji proizvode poluprovodnike dolazi iz Ukrajine. Između 35% i 50% strateških metala, poput titanijuma i aluminijuma, koje Boeing i Erbas koriste u proizvodnji aviona dolazi iz Rusije. Veliki deo žitarica koje hrani Bliski istok i Afriku dolazi ili iz Ukrajine ili Rusije. Rusija takođe izvozi metale koji se koriste u proizvodnji baterija za električna vozila, uključujući litijum, kobalt i nikl. Na vrhu liste nalaze se nafta, prirodni gas i ugalj, gde je Rusija vodeći snabdevač Evrope. Ako Rusija to sledi, mogli bismo da gledamo na gašenje velikih industrija širom sveta, od poluprovodnika (neophodnih za automobile, uređaje, elektroniku, itd.) do teške opreme i transporta", piše Rikards.
Bajdenova administracija će, kako kaže, na teži način otkriti da u globalizovanom, gusto povezanom svetu, ono što se dešava u Rusiji ne ostaje u Rusiji.
"Rusija je možda prva žrtva američkih sankcija. Ali ceo svet će platiti konačnu cenu. Tako će i dolar. Te 2009. godine sam vodio i učestvovao u prvoj finansijskoj ratnoj igri koju je organizovao Pentagon. Ova ratna igra je vođena u strogo poverljivoj laboratoriji za analizu rata u Sjedinjenim Državama (kodno ime: VALRUS) koja se nalazi u Laboratoriji za primenjenu fiziku, otprilike na pola puta između Vašingtona, D.C., i Baltimora. O tome sam pisao 2011. u poglavljima 1 i 2 moje knjige ‘Valutni ratovi’. Scenario koji sam tada predstavio bio je da će Rusija i Kina akumulirati velike zlatne rezerve, udružiti svoje zlato i pokrenuti novu digitalnu valutu podržanu zlatom umesto američkog dolara", piše Rikards.
Prema njegovim rečima Rusija i Kina bi tada insistirale da se svaka kupovina ruske energije ili kineske proizvodne robe plaća u novoj valuti.
"Bio bi to jasan napor da se izvuče ispod hegemonije američkog dolara i da se zaštite od ekonomskih sankcija zasnovanih na američkim dolarima. Naravno, to je upravo ono što se danas dešava. Američkom dolaru su bile potrebne 33 godine (1914–1944) da postigne status vodeće globalne rezervne valute. Dolar je izgubio svoju zlatnu vezu 1971. godine, ali je ostao vodeća rezervna valuta delom zbog petrodolarskog sporazuma koji su sklopili Nikson i Kisindžer 1974. godine. Poteškoće su počele 1990-ih i ranih 2000-ih kada su SAD koristile finansijske sankcije da kazne neprijatelje kao što su Iran, Severna Koreja, Venecuela i, u ograničenoj meri i Rusiju. SAD su se stalno vraćale na sankcije. Sada kada su SAD zamrzle rezerve Centralne banke Rusije, ovo je poslednja kap koja je prelila čašu za Rusiju i svet", piše Rikards.
Na kraju krajeva, ističe on, ako dolarske rezerve više nisu sigurno utočište, kome su onda potrebne dolarske rezerve?
"Svet će zahtevati nešto pouzdanije što se ne može zamrznuti kad god je to hir Amerike. SAD uništavaju vrednost dolara zloupotrebom sankcija. U budućnosti dolar neće biti toliko bitan. To se neće dogoditi preko noći, ali sankcije protiv Rusije bez presedana samo će ubrzati proces. Investitori se mogu pripremiti za predstojeći kolaps dolara tako što će povećati svoje izdvajanje za fizičko zlato. To je jedan oblik novca koji ne možete zamrznuti ili zapleniti", zaključuje Rikards.