Kada se pogleda sve što se dogodilo, stiče se utisak da je postojao unapred sklopljen dogovor dve velike sile.
Četrnaesti je dan rata u Ukrajini. Poslednje procene britanskih obaveštajaca kažu kako su u toku borbe na severozapadu Kijeva gde ruske snage ne ostvaruju značajan napredak, dok su gradovi Harkov, Černihiv, Sumi i Maripolj okruženi ruskom vojskom i pod snažnim bombardovanjem. Borbe traju i u vazduhu, ukrajinski protivvazdušni sistemi imaju nezanemariv uspeh što je sprečilo rusku vojsku da uspostavi kontrolu nad vazdušnim prostorom.
Situaciju na terenu, ali i za pregovaračkim stolom, kao i poziciju Kine u čitavom ovom ratu i geopolitičkom sukobu analizirali smo sa spoljnopčolitičkim analitičarom Branimirom Vidmarovićem koji kaže kako je stanje na terenu izuzetno teško proceniti i razbrati šta je lažna, a šta istinita vest.
"Ovo je rat koji je sačinjen od lažnih visti, dezinformacija, plasiranja i fotomontaža. Mislim da je istinitije bilo izveštavanje iz Prvog i Drugog svetskog rata nego sada, upkos svim kanalima i vezama", kaže Vidmarović za Net.hr.
Ali, nekoliko je stvari koje ipak sa sigurnošću možemo reći, nastavlja, pa nabraja:
"Ukrajina je pružila otpor, moral im je povećan jer brane svoj dom, tehnička i finansijska pomoć Zapada stiže u Ukrajinu, a tu je i veliki ruski pritisak. Ukrajina se generalno dobro drži. S druge strane, imamo Rusiju koja je munjevitom akcijom u prva dva, tri dana uništila veći deo ukrajinske vojne infrastrukture: objekte, skladišta, aerodrome... "
Kasnije, kada se smatralo da je malo zaglibila, ispostavilo se da su pokušali da zauzmu neke strateške objekte, gradove, da povežu Krim s Donbasom i zauzmu strateške nuklearke, kaže Vidmarović.
"To je očito bila ta strategija, iscrpeti Ukrajinu, zauzeti strateške objekte i smanjiti njen energetski kapacitet. Sada je na snazi strateška pauza, gde će verovatno ponovno krenuti napad na Kijev, nakon što se ostvare sekundarni ciljevi i nakon što se ruska vojska konsoliduje, a paralelno teku i pregovori. Ali, bojim se da neće doći do prekida rata pre nego što Putin izvrši svoje ciljeve."
Pitanje je šta su tačno ciljevi Vladimira Putina. Poslednji izveštaji američkih obavještajaca govore kako je Putin "frustriran i besan" jer nije uspeo u kratkom roku da ostvari planirano. Jedno o potanja je i možemo li u analizama i procenama računati na racionalnu zločinačku politiku prema Ukrajini ili Putin odluke donosi iracionalno. Pojednostavljeno, da li je izgubio razum i racionalnost?
"Čitav ovaj napad meni nije u domenu shvatljivog. Prošli put smo pričali o tome da rata neće biti i sada sam dužan objašnjenje zašto bi mene sada ovde uopšte trebalo slušati. Pre nego što je sve buknulo govorio sam da rata neće biti iz razloga što će posledice biti katastrofalne. Predvideo sam, kao i mnogi u svetu, posledice - Severni tok će biti izgubljen, sankcije će biti žestoke, doći će do iranizacije Rusije, vojna operacija će biti jako teška. Nismo mogli shvatiti koliko su jake ideje Hladnog rata i sovjetskog nasleđa u Putinovoj glavi."
Vidmarović kaže kako je Putin u prva dva dana rata računao na predaju Ukrajine, a sada kada se to nije dogodilo očigledno se ide na plan B ili C.
"To je teritorijalna dominacija, zauzimanje energetskih objekata, učvršćivanje pozicije, iscrpljivanje Ukrajine i kasnije prisila na mir i na pregovore, ali pod svojim uslovima. Situacija je opasna jer Putin sada mora da ostvari nešto značajno, njegovi generali će ga u suprotnom pitati čemu sve ovo."
On smatra kako u ovom trenutku Putina nitko ne može zaustaviti jer ljudi oko ruskog predsednika nisu međusobno prijatelji i nisu dovoljno povezani kako bi ga skrajnuli.
"Svako sumnja na izdaju i svako bi hteo da se dopadne Putinu jer on kontroliše moć i novac."
Prema prvim neslužbenim informacijama sa pregovora, Rusija traži da Ukrajina prizna Donbas, smanji vojsku, obeća da neće ući u NATO i proglasi neutralnost. Na pitanje kako mu deluju ovi uslovi Vidmarović odgovara kako su ti uslovi postavljeni od samog početka, pri čemu su tu i dve ideološke komponente koje nisu navedene, a to su denacifikacija i demilitarizacija.
"Pregovori se sada vrte u krug, ali s malim pozitivnim predznakom. Putin shvata da je ova borba iscrpljujuća, a i Zelenskij prihvata da je ova odbrana herojska, ali dokle? Rusi imaju više ljudstva i tehnike."
Zelenski tako sada ima dilemu, kaže analitičar.
"Može nastaviti borbe ili može prihvatiti neutralnost, ali na način da to izgleda dobro za njega. Važno je da Zelenskij na kraju izgleda dobro, ali i Putin pred svojom javnošću, da se u njegovoj glavi ne bi otvorila i nuklearna opcija."
Ali, ostaje bojazan da će Putin nastaviti da pritiska i dalje, jer mu treba nešto konkretno - o neutralnosti se moglo pregovarati i pre, čemu rat i agresija, pita se Vidmarović.
"Ako Rusija toliko krvari i toliko ekonomski pati, Putin će svojoj javnosti morati da pruži nešto zauzvrat, a šta to može biti? Šta je briga nekog Rusa kojem će plata pasti, a cene svega porasti, da je Ukrajina sada neutralna? Je li to u njegovoj glavi pobeda? Nije, tako da će Putin morati da se opravda. Bojim se da je u glavi ruskog predsednika zacrtan pad Kijeva. Da je to veliki pobedonosni cilj, da ruska vojska uđe u Kijev i napravi svoju paradu kao 1945. godine".
Jedno od važnih strateških geopolitičkih pitanja ovog rata je i pozicija Kine, koja je poslednjih godina ekonomsko-bezbednosni prioritet Sjedinjenih Država, a time i zapadnog sveta. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji u ponedjeljak je rekao da je prijateljstvo između Rusije i Kine čvrsto kao kamen. Vidmarović kaže kako se pozicija Kine vrlo suptilno menjala od početka invazije do danas. Kina je u kritičnoj fazi razvoja i agresivni narativ SAD-a prema njoj je sve veći, tako da je rat u Ukrajini Pekingu velika neugodnost, pogotovo zbog toga jer su Rusija i Kina strateški partneri. Korisna stvar ove situacije za Kinu jeste to što sada tačno zna šta bi se dogodilo kada bi Kina napala Tajvan.
"Peking nije srljao. Ne može da osudi Rusiju jer su partneri, jer im Rusija pruža sigurnosno zaleđe, tu su i energenti, trgovina i to je njihov nuklearni sistem. Kina je na svojoj strani. Mi na Zapadu smo više orjentisani binarno - ili si s nama ili protiv nas. Kinezi nemaju tu tradiciju, oni su na svojoj strani - žele da minimalizuju posledice za svoju ekonomiju i da nikome ne naštete previše - lagano kritikuju NATO i Ameriku, ali nema radikalnih poteza, vojnih saveza, pretnji Tajvanu, niti se Rusiji šalje oružje i pomoć. Pandemija i postpandemijski oporavak je u Kini još uvijek tema broj jedan, a ne Ukrajina", rekao je Vidmarović.
Na pitanje da li je kineski predsednik Si Đinping znao da će doći do ruske agresije u Ukrajini, Vidmarović kaže da je “znao je da se nešto priprema". Pre početka rata kružile su priče, navodno krenule iz obaveštajnih krugova, kako je Đinping zamolio Putina da ne krene u invaziju dok traju Zimske olimpijske igre.
"To je tada delovalo kao najluđa teorija zavere, ali šta se sada dogodilo? Je li to slučajnost ili dogovor? Sve liči na dogovor. Očigledno je s ruske strane došao signal da je rat moguć i da su Kinezi rekli - ako baš morate, barem malo pričekajte", rekao je on.
Vidmarović kaže kako Kini treba saradnja i sa SAD-om i Evropom.
"Pitanje je strateških kalkulacija. Ne mislim da će doći do dublje integracije Rusije i Kine jer bi to značilo integraciju sa zemljom koja je pod najvećim sankcijama u istoriji. Ali, Kina će zajedno s Indijom i islamskim svetom definisati novu arhitekturu bezbednosti. Sada vidimo da je svet daleko širi od zapadnog sveta. Kada čujemo da je čitav svet osudio Rusiju to nije tačno, pogledajte na kartu: Rusiju su osudili zapadni svet i saveznici. Svi ostali strateški ćute i pitaju se gde su oni tu i niko ne želi da iskače", ističe on za Net.hr.
Ako do bližeg saveza Kine i Rusije i dođe, zanimljivo će biti pratiti odnose moći u takvoj vezi. Naime, Vidmarović nema dileme da bi Rusija u takvom odnosu bila mlađi partner, sviđalo im se to ili ne.
"To će Moskva morati da prihvati. O tome se neće javno govoriti i Kinezi iz poštovanja to neće naglašavati, ali već sada su Kinezi ti koji diktiraju ekonomske i tehnološke uslove saradnje. Jedino saradnja u smislu vojnih tehnologija u kojoj Rusija u nekim segmentima ima prednost i može pomoći Kini i dati joj neko znanje koje nema. Ali, čak i to se izjednačava na račun visokih telekomunikacionih tehnologija, gde su Kinezi kilometrima ispred Rusije",
Još od Obame, u fokusu američke politike je Kina i Zapad svakako strahuje od bližeg savezništva Pekinga i Moskve.
"Jako strahuju od tog saveza, ali on zasad nije realan jer se radi o zemljama koje imaju različite ideje i spoljnopolitičke ciljeve koji se ne podudaraju. Podudara se geografska blizina, način razmišljanja, radi se o dve velesile, obe su u svojevrsnom antagonizmu prema Zapadu, ali tu sličnosti staju. To može biti pragmatična duboka saradnja, ali neće dovesti do integracije. Bezbednosni savez funkcioniše samo ako imate jednog šefa. Zato je i NATO tako uspešan jer ima jednog šefa – Ameriku - od kojeje Evropa potpuno zavisna. U Aziji to ne može niko da radi. Teško da će doći do saveza Kine i Rusije koji će biti pretnja i koji će biti kopija NATO-a", zaključio je Vidmarović.