Vladimir Putin je pokazao da agresija može da uspe. Demokratije mogu biti uništene od strane odlučnih neprijatelja.
Invazija Rusije na Ukrajinu traje već pune dve sedmice. Kraj sukoba se ne nazire i pored nekoliko održanih rundi pregovora i razgovora između zvaničnika Moskve i Kijeva. Stručnjaci svakog dana analiziraju da li je ovo moglo da se predvidi, kuda ovo vodi i kako će se na kraju završiti. U svom autorskom tekstu za Blumberg, prof. Hal Brends iznosi tezu o tome kako je Vladimir Putin uništio tri mita o američkom globalnom poretku.
On napominje da svaka era ima neku figuru koja uklanja njene prijatne iluzije o tome kuda ide svet.
"To je ono što Vladimira Putina čini najvažnijom osobom još uvek mladog 21. veka. Tokom proteklih nedelja - ali i mnogo pre - Putin je učinio više nego bilo koja druga osoba da nas podseti da je svetski poredak koji smo uzimali zdravo za gotovo izuzetno krhak", piše profesor Hal Brends za Blumberg.
Ali Putin nije prva osoba koja je “civilizovanom svetu” uništila iluzije o tome kakva je zapravo stvarnost .
"Početkom 19. veka, decenija Napoleonove agresije poništila je široko rasprostranjeno uverenje da su trgovina i ideje prosvetiteljstva uvodile novo doba mira. U 20. veku, kolekcija fašističkih i komunističkih vođa pokazala je koliko brzo svet može da se spusti u mrak represije i agresije. U skorije vreme, niko nije tako temeljno razbio intelektualnu pobožnost posthladnoratovske ere kao Putin. Ne treba da se čudimo: 2007. godine, dok su zapadni intelektualci slavili trijumf liberalnog međunarodnog poretka, Putin je upozorio da će početi taj poredak da vraća na fabrička podešavanja. U gorkom govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Putin je osudio širenje liberalnih vrednosti i američkog uticaja. On je izjavio da Rusija neće zauvek živeti sa sistemom koji ograničava njen uticaj i ugrožava njen sve neliberalniji režim", piše prof. Brends.
I nije se šalio. U zemlji i inostranstvu, Putinova politika je napala tri osnovna načela posthladnoratovskog optimizma u vezi sa putanjom globalnih poslova.
"Prva je pretpostavka o neizbežnosti napretka demokratije. Tokom 1990-ih, predsednik Bil Klinton je govorio o svetu u kome demokratija i slobodna tržišta 'ne poznaju granice'. Predsednik Džordž V. Buš je 2005. godine hvalio ambiciju da se 'okonča tiranija u našem svetu'. Putin je imao druge ideje. Preokrenuo je nedovršeni ruski demokratski eksperiment i izgradio personalističku autokratiju. Videti kako Putin javno ponižava svog šefa obaveštajne službe na televiziji prošle nedelje značilo je shvatiti da je najveća zemlja na svetu, koja ima jedan od najvećih nuklearnih arsenala, sada feud samo jednog čoveka. A Putin se jedva zadovoljio uništavanjem demokratije u svojoj zemlji. On je, putem sajber napada, operacija političkog uticaja i drugih subverzija, doprineo globalnoj 'demokratskoj recesiji' koja sada traje više od 15 godina", piše prof. Brends za Blumberg.
Putin je, kaže on, takođe razbio drugi princip posthladnoratovskog načina razmišljanja, a to je ideja da je rivalstvo velikih sila završeno i da je nasilni, veliki sukob tako postao pase.
"Rusija je sada vodila tri rata imperijalne restauracije u bivšem Sovjetskom Savezu (u Ukrajini, Gruziji i Čečeniji). Putinova vojska je koristila sirijski građanski rat da praktikuje taktiku, kao što je terorističko bombardovanje civila, koja je izgledala kao da je istrgnuta iz ranijih, ružnijih epoha. Sada Rusija vodi najveći konvencionalni rat u Evropi u poslednjih 75 godina, koji uključuje amfibijske napade, vazdušno bombardovanje velikih gradova, pa čak i nuklearne pretnje. Nasilje je, podsetio je Putin, užasna, ali nažalost normalna karakteristika svetskih poslova. Njegovo odsustvo odražava efektivno odvraćanje, a ne nepovratni moralni napredak", piše prof. Brends.
Ovo se odnosi na treći princip koji je Putin osporio — ideju da istorija ide u jednom pravcu.
"Tokom 1990-ih, trijumf demokratije, mira velikih sila i zapadnog uticaja izgledao je nepovratan. Klintonova administracija nazvala je zemlje koje su se borile protiv ovih trendova 'državama povratne reakcije', a ideja je bila da one mogu pružiti samo atavistički, otpor napretku istorije koji je osuđen na propast. Ali, Putin je pokazao da agresija može uspeti. Demokratije mogu biti uništene od strane odlučnih neprijatelja. 'Međunarodne norme' su zapravo samo pravila koja stvaraju i sprovode države koje kombinuju veliku moć sa velikom odlučnošću. Što znači da je istorija stalna borba da se spreči da svet bude gurnut nazad u obrasce grabežljivaca od kojih nikada ne može trajno da pobegne", piše prof. Brends.
Ipak, ovde je Putin, kaže on, učinio uslugu Sjedinjenim Državama i njihovim prijateljima.
"Nedelja ruske agresije je postigla ono što decenija američkog nagovaranja nije mogla - posvećenost Nemačke da se naoruža na način koji dolikuje ozbiljnoj sili. Demokratske zemlje širom sveta podržavaju najrazorniju kampanju sankcija koja je ikada bila usmerena protiv velikih sila; oni ubacuju oružje u Ukrajinu kako bi podržali njen iznenađujuće snažan otpor. Što je najvažnije, Putinov gambit proizvodi promenu intelektualne paradigme – priznanje da bi ovaj rat mogao biti uvod u razornije sukobe osim ako demokratska zajednica strogo ne kazni ovu agresiju. Nalazimo se u ranim danima onoga što bi moglo biti dug i brutalan rat. Ukrajinski otpor bi mogao da se sruši; Putin bi mogao da postane gospodar mnogo veće imperije", napisao prof. Brends u svom autorskom tekstu za Blumberg.