Nedavno putovanje dvojice najviših američkih spoljnopolitičkih zvaničnika u Karakas, u Venecueli, znak je koliko bi geopolitička ravnoteža mogla da se promeni nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Viši direktor američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Huan Gonzales i šef Jedinice za pitanja Venecuele Džejms Stori sastali su se u subotu sa liderom Venecuele Nikolasom Madurom i njegovom suprugom – prvi put otkako su diplomatski odnosi dve zemlje prekinuti 2019. godine. Izveštavanje sa sastanka do sada je bilo fokusirano na mogućnost da bi Bela kuća mogla da ukine neke od sankcija koje je poslednjih godina uvela venecuelanskoj naftnoj industriji kako bi zamenila uvoz iz Rusije, koji je američki predsednik Džo Bajden zabranio u utorak kao deo paketa sankcija Rusiji zbog invazije u Ukrajinu koja je počela 24. februara.
Razlog je to što Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu i i istorijski gledano, veliki deo njene sirove nafte se izvozi u američke rafinerije. Maduro je u ponedeljak potvrdio nameru Venecuele da poveća proizvodnju sirove nafte, što je potez koji dolazi pošto izvoz nafte iz Rusije opada zbog sankcija zbog njene invazije na Ukrajinu.
"Spremni smo da povratimo proizvodnju. Jedan, dva ili tri miliona barela, sve! Sve u ime mira!", rekao je.
Kratkoročno rešenje nije u Venecueli
Američki dogovor sa Venecuelom ipak možda zvuči kao nešto što je lakše reći nego uraditi: proizvodnja nafte u zemlji je na skoro istorijskom niskom nivou nakon godina lošeg upravljanja i neodržavanja naftnih postrojenja. Bile bi potrebne godine i milijarde dolara investicija da se izvoz nafte iz Venecuele vrati na ono što je nekada bio, sugeriše ekspert Francisko Monaldi, direktor Latinoameričkog energetskog programa na Institutu Bejker u Hjustonu. Dakle, ako je Beloj kući potrebno kratkoročno rešenje za snižavanje cene benzina, ono ne može doći iz Venecuele.
Međutim, raspoređivanje američkih zvaničnika u Venecueli jeste donelo neke trenutne rezultate. Venecuela je u utorak uveče pustila najmanje dvojicu američkih državljana iz tamošnjih zatvora, uz spekulacije da je to učinjeno kao "znak dobre volje" od Madura (i kao deo potencijalnog ublažavanja sankcija) što tek treba da se desi.
Pušten je Gustavo Kardenas, američki državljanin koji je u pritvoru u Karakasu od 2017. i jedan od šest pritvorenih rukovodilaca nafte iz američke rafinerije CITGO. Kasnije je iz zatvora pušten i Horhe Alberto Fernandez, kubansko-američki dvojni državljanin koji je bio u pritvoru u Venecueli od februara 2021. godine. On nije jedan od takozvanih "CITGO 6".
Rusija "spasila" Venecuelu
Sjedinjene Države su prekinule diplomatske odnose sa gospodinom Madurom i zatvorile svoju ambasadu u Karakasu 2019. godine, nakon što su optužile autoritarnog lidera za izbornu prevaru kada je odbio da siđe sa vlasti nakon završenog mandata. Trampova administracija je zatim pokušala da sruši vladu Madura sankcionisanjem visokih zvaničnika i izvoza nafte iz Venecuele, i priznavanjem opozicionog lidera Huana Gvaida za zakonitog predsednika Venecuele.
Maduro je na sankcije odgovorio tražeći ekonomsku i diplomatsku pomoć od Rusije, kao i od Irana i Kine. Ruske energetske kompanije i banke bile su ključne u omogućavanju Venecueli da nastavi da izvozi naftu, najveći izvor stranog novca u zemlji, uprkos sankcijama prema američkim zvaničnicima, venecuelanskim zvaničnicima i biznismenima.
Rizik za Bajdena
Sadašnje putovanje u Karakas signalizira nameru da bi Bela kuća mogla da bude spremna da dugoročno promeni svoj odnos prema Venecueli. Dok je SAD uvodio sankcije ovoj državi, pod Madurovom vlašću se Venecuela za to vreme zbližila sa Moskvom - što sada predstavlja veliku neizvesnost, ali i opasnost po SAD.
Bajdenovi pokušaji da "ispegla" odnose sa Venecuelom, dovoljno da potencijalno dođe do nafte, predstavljaju veliki rizik. Maduro je poznat po tome što je ranije odustajao od pregovora - mahom sa opozicijom iz svoje države - pa nije isključeno da će isto tako "iskulirati" i Bajdena, ukoliko oseti da se događa nešto što bi moglo da naškodi njegovom režimu (ili dobije poziv od Putina). Odnosi Rusije i Venecuele uključuju saradnju između Rusije i Venecuele u oblastima od zajedničkog interesa, kao što je njihov zajednički status izvoznika nafte i politika prema Sjedinjenim Državama.
Venecuela je, ipak, najvažniji trgovinski i vojni saveznik Rusije u Latinskoj Americi, pa je glavno pitanje da li će Bajdenova administracija uspeti da ovu koaliciju poljulja. Zapadni analitičari svakako smatraju da ako ovaj pokušaj dogovora sa Venecuelom ne uspe, Bajden će verovatno platiti visoku političku cenu.