Svijet

SAUDIJSKI PRINC I ŠEIK MOHAMED IGNORIŠU BAJDENOVE POZIVE: Amerika hitno pokušava da dođe do nafte, ali ODNOSI NISU DOBRI

Autor Gordana Bojanić Izvor mondo.rs

Lideri Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata odbili su da organizuju razgovore sa američkim predsednikom proteklih nedelja, u momentu kada SAD i njeni saveznici pokušavaju da obuzdaju skok cena energenata izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu.

Izvor: youtube/screenshot/Al Arabiya English/CNN/The Sun

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman i šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan iz UAE odbili su zahtev SAD da razgovaraju sa predsednikom Džoom Bajdenom, izvestio je u utorak "Volstrit džurnal", pozivajući se na zvaničnike Bliskog istoka i SAD.

"Postojalo je izvesno očekivanje da će doći do telefonskog poziva, ali se to nije dogodilo", rekao je američki zvaničnik o planu da razgovaraju saudijski princ Mohamed i Bajden. "To je bio deo uključivanja saudijske nafte". Prema izveštaju, Rijad je "signalizirao" Bajdenu da Saudijci žele više podrške u nekoliko osetljivih pitanja, uključujući njihov civilni nuklearni program i intervenciju u jemenskom građanskom ratu, a Emirati su podelili svoju zabrinutost. 

Bajden je na kraju telefonom razgovarao sa ocem princa Mohameda, saudijskim kraljem Salmanom bin Abdulazizom Al Saudom 9. februara, prilikom čega je obećao da će podržati kraljevstvo protiv jemenskih pobunjenika Huta i Irana, kao i da će osigurati "stabilnost globalnog snabdevanja energijom", navela je Bela kuća. S druge strane, iz UAE je rečeno da će razgovor između Bajdena i šeika Mohameda biti pomeren.

Izveštaji o frigidnim komunikacijama sa Saudijskom Arabijom stižu u trenutku kada Bajdenova administracija nastoji da poveća snabdevanje naftom nakon što je u utorak formalno zabranila uvoz ruske nafte, gurajući cene nafte na 130 dolara po barelu, što je najviši nivo u poslednjih 14 godina.

Prošle nedelje, OPEK+, koji uključuje Rusiju, odbio je da poveća proizvodnju nafte uprkos zahtevima Zapada. Saudijska Arabija je takođe prošlog meseca odbacila poziv SAD da poveća proizvodnju nafte usred tenzija između NATO-a i Rusije i rasta cena nafte, pisao je tada "Volstrit džurnal".

Odnosi između SAD i Saudijske Arabije su zahlađeni tokom Bajdenove administracije zbog američke politike u Golfskom zalivu. Ključna pitanja uključuju oživljavanje iranskog nuklearnog sporazuma; nedostatak podrške SAD za saudijsku intervenciju u građanskom ratu u Jemenu i njeno odbijanje da doda Hute na svoju listu terorističkih grupa; pomoć SAD u saudijskom civilnom nuklearnom programu; i zakonski imunitet za princa Muhameda, koji se suočava sa tužbama zbog ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija od strane saudijske ekipe ubica u njenom istanbulskom konzulatu pre četiri godine.

Ranije ove nedelje, portparol Bele kuće Džen Psaki rekla je da nema planova za skori razgovor Bajdena i princa Mohameda, kao ni da ne planira da predsednik otputuje u Rijad. Jusef Al Otaiba, ambasador UAE u SAD, potvrdio je zategnute odnose između dve zemlje. "Danas prolazimo kroz stres test, ali sam uveren da ćemo se izvući iz toga i doći na bolje mesto", predvideo je Al Otaiba.

Dve zalivske zemlje smatraju se jedinim globalnim dobavljačima koji imaju kapacitet da pumpaju više nafte kako bi ublažili skok cena. Bajden je u utorak zabranio uvoz nafte i gasa iz Rusije kao deo sankcija u vezi sa vojnom kampanjom Moskve protiv Ukrajine. Istovremeno, nekoliko američkih medija javilo je da Vašington razmatra ublažavanje sankcija na uvoz nafte iz Venecuele kako bi nadoknadio gubitak energenata iz Moskve.

SAD su prvi put nakon mnogo godina otvorile diplomatske kanale sa Venecuelom, ruskim saveznikom koji ima najveće svetske rezerve nafte. Venecuela je sada oslobodila najmanje dvojicu Amerikanaca iz zatvora u očiglednom gestu dobre volje prema Bajdenskoj administraciji kao mogućem uvodu u povećanje proizvodnje kako bi se ublažio skok cena.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro potvrdio je da je tim američkih zvaničnika boravio u retkoj poseti toj južnoameričkoj zemlji tokom vikenda, opisavši sastanak kao "pun poštovanja" i "srdačan".

Mnoge zemlje, uključujući SAD, Veliku Britaniju i zemlje članice EU, uvele su žestoke sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu 24. februara, pogađajući, između ostalog, njene banke. Većina evropskih država zabranila je letove ruskih avio-kompanija, a Moskva je odgovorila na isti način. Mnoge globalne firme i brendovi rekli su da će napustiti rusko tržište.

Rusija je insistirala da je bila prinuđena da napadne svog suseda da bi odbranila Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, koje su se otcepile od Ukrajine ubrzo nakon puča u Kijevu 2014. godine, a Putin je pre invazije poručio da priznaje njihovu nezavisnost. Moskva je dalje rekla da želi da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, odričući se svog nastojanja da se jednog dana pridruži NATO-u.

Kijev je rekao da je napad bio potpuno ničim izazvan i apelovao na međunarodnu zajednicu za pomoć.