Švedska i Finska odbacile su neutralnost posle Hladnog rata, kada su pristupile Evropskoj uniji.
Dve skandinavske zemlje razmatraju da odbace vojnu neutralnost. Posebno u slučaju Finske, to bi moglo da ide brzo. Skepsa prema članstvu u NATO čili u Švedskoj i Finskoj kao posledica ruske vojne operacije u Ukrajini. Sveže istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je sada 41 odsto Šveđana za ulazak u zapadnu vojnu alijansu, 35 odsto je protiv, dok su ostali nesigurni. To je prvi put da je podrška članstvu veća nego protivljenje.
U Finskoj, koja deli čak 1.340 kilometara granice sa Rusijom, zaokret je još radikalniji. "Konteksta radi, u poslednje vreme je samo 24 do 28 odsto ljudi bilo za članstvo u NATO. Sada imamo većinu od 53 odsto koja je za. Zapanjujuća je promena u samo nekoliko sedmica", kaže Henri Vahanen, stručnjak za spoljnu politiku i savetnik finske opozicione partije Nacionalna koalicija, prenosi DW.
U Švedskoj je pak partijska scena tako složena, da zahtev za ulazak u NATO još deluje malo verovatan. "Imate stranke koje naginju desnici i koja su za NATO, crveno-zelene koji su protiv, ali i desničarsku ekstremističku stranku Švedskih demokrata koji su takođe protiv", kaže za DW Ana Vislander, šefica Instituta za bezbednost i razvoj u Stokholmu.
Tesne veze sa NATO i SAD
Dve skandinavske zemlje su odbacile neutralnost posle Hladnog rata, kada su pristupile Evropskoj uniji. No zvanična vojna neutralnost je zadržana, premda je u poslednjoj deceniji intenzivirana saradnja sa NATO.
"Postoje duboke bilateralne veze sa Sjedinjenim Državama. Takođe postoji trilateralni sporazum Švedske, Finske i SAD", podseća Zebulon Karlander, vojni analitičar i autor knjige "Strateški izbori - budućnost švedske bezbednosti".
Stokholm šalje trupe na vojne vežbe sa članicama NATO i, obratno, poziva članice, posebno Ameriku, na svoje vojne vežbe.
"Mislim da sada treba da pogledamo stvari iz drugog ugla, i možda pređemo na viši nivo", kaže Vahanen, sugerišući da je vreme da skandinavske zemlje uđu u NATO. "Mislim da je pošteno reći da je u ovom trenutku Rusija vojna pretnja i Finskoj".
Prošle sedmice je NATO odlučio da sa Stokholmom i Helsinkijem deli obaveštajne informacije o stanju u Ukrajini. Moskva preti da će "odgovoriti" ukoliko bi dve zemlje pristupile NATO, što je naišlo na osude u Švedskoj i Finskoj. "Debata o prijemu u NATO u Švedskoj i Finskoj vodi se samo zato što Rusija preti i maltretira svoje susede", kaže Karlander.
Već je presedan što je Švedska poslala 5.000 protivtenkovskih projektila u Ukrajinu. "Vojnu pomoć u toj meri nismo pružali još od Zimskog rata između Finske i Sovjetskog Saveza 1939. godine", podseća Karlander. Finska je poslala 2.500 jurišnih pušaka, municiju, 1.500 jednokratnih protivoklopnih topova, i 70.000 vojnih porcija hrane.
Kada će u NATO?
U februaru je Ulf Kristerson, jedan od lidera švedske opozicije, prognozirao da bi njegova zemlja mogla da uđe u vojnu alijansu u roku od pet godina. Ali, sada bi rat u Ukrajini mogao da usija debatu. To ipak ne znači da će stvar biti ubrzana. Jer, kako tumači Ana Vislander, dolazeći parlamentarni izbori doneće "dalju polarizaciju" o ovom pitanju. Henri Vahanen ima smeliju prognozu što se tiče Finske: "Mislim da će se desiti kroz nekoliko meseci, najduže za godinu dana".
‚