"Rusija ne bi mogla da nametne vojno rešenje a da se ne izoluje u trenutku kada su mnoge njene granice već nesigurne. Za Zapad, demonizacija Vladimira Putina nije politika; to je alibi za odsustvo politike."
Jedan od najznačajnijih živih intelektualaca u svetu - Henri Kisindžer - pre osam godina analizirao je situaciju u Ukrajini i predložio četiri načela za rasplet krize u toj zemlji. Ovaj američki političar i nekadašnji diplomata napisao je u svom autorskom tekstu za Vašington post kako on vidi odnos u trouglu Zapad-Rusija-Ukrajina.
"Javna diskusija o Ukrajini je priča o konfrontaciji. Ali znamo li kuda idemo? U životu sam video četiri rata koja su počela sa velikim entuzijazmom i javnom podrškom, svaki od njih nismo znali kako da završimo a u tri od četiri smo se jednostrano povukli. Test neke politike je kako se završava, a ne kako počinje. Prečesto se ukrajinsko pitanje postavlja kroz obračun: da li će se Ukrajina pridružiti Istoku ili Zapadu. Ali ako Ukrajina želi da preživi i napreduje, ona ne sme da bude ispostava nijedne strane protiv druge – trebalo bi da funkcioniše kao most između njih. Rusija mora da prihvati da bi pokušaj da primora Ukrajinu da dobije status satelita, i time ponovo pomeri ruske granice, osudilo Moskvu da joj se ponovi njena istorija u kojoj bi bilo recipročnih pritisaka u odnosima sa Evropom i Sjedinjenim Državama", piše Kisindžer.
Prema njegovim rečima Zapad mora da shvati da za Rusiju Ukrajina nikada ne može biti samo strana zemlja. Ruska istorija je počela u onome što se zvalo Kijevska Rusija.
"Odatle se širila ruska religija. Ukrajina je vekovima bila deo Rusije, a njihove istorije su se pre toga preplitale. Neke od najvažnijih bitaka za rusku slobodu, počev od Poltavske bitke 1709. godine, vođene su na tlu Ukrajine. Crnomorska flota, rusko sredstvo za projektovanje moći u Sredozemnom moru - zasniva se na dugoročnom zakupu u Sevastopolju, na Krimu. Čak su i poznati disidenti poput Aleksandra Solženjicina i Josifa Brodskog insistirali na tome da je Ukrajina sastavni deo ruske istorije i same Rusije", navodi Kisindžer.
Ističe da Evropska unija mora da prizna da je njena birokratska sporost i to što su podredili strateški element domaćoj politici u pregovorima o odnosima Ukrajine sa Evropom doprineli pretvaranju pregovora u krizu.
"Spoljna politika je umetnost utvrđivanja prioriteta. Ukrajinci su odlučujući element. Oni žive u zemlji sa složenom istorijom i poliglotskim sastavom. Zapadni deo je uključen u Sovjetski Savez 1939. godine, kada su Staljin i Hitler podelili plen. Krim, čiji 60 odsto stanovništva čine Rusi, postao je deo Ukrajine tek 1954. godine, kada ga je Nikita Hruščov, rođeni Ukrajinac, dodelio u čast proslave 300. godine ruskog sporazuma sa kozacima. Zapad je uglavnom katolički; na istoku su uglavnom ruski pravoslavci. Zapad govori ukrajinski; na istoku se uglavnom govori ruski. Svaki pokušaj jednog krila Ukrajine da dominira nad drugim - kao što je bio obrazac - na kraju bi doveo do građanskog rata ili raspada. Tretiranje Ukrajine kao dela konfrontacije između Istoka i Zapada decenijama bi uništilo svaku perspektivu da se Rusija i Zapad – posebno Rusija i Evropa – uvedu u međunarodni sistem saradnje", napisao je Kisindžer.
On kaže kako je Ukrajina nezavisna samo 23 godine (ovo je Kisindžerova ranija izjava, pa je danas Ukrajina nezavisna 30 godina); prethodno je od 14. veka bila uvek pod nekom stranom vlašću.
"Nije iznenađujuće što njeni lideri nisu naučili umetnost kompromisa, a još manje istorijske perspektive. Politika Ukrajine nakon sticanja nezavisnosti jasno pokazuje da koren problema leži u naporima ukrajinskih političara da nametnu svoju volju neposlušnim delovima zemlje, prvo od strane jedne, a zatim i druge frakcije. To je suština sukoba između Viktora Janukoviča i njegovog glavnog političkog rivala Julije Timošenko. Oni predstavljaju dva krila Ukrajine i nisu bili voljni da dele vlast. Mudra politika SAD prema Ukrajini tražila bi način da dva dela zemlje međusobno sarađuju. Treba da tražimo pomirenje, a ne dominaciju neke frakcije", napisao je Kisindžer.
Rusija i Zapad, kaže on, a ponajmanje razne frakcije u Ukrajini, nisu delovali po ovom principu. Svaki je pogoršao situaciju.
"Rusija ne bi mogla da nametne vojno rešenje a da se ne izoluje u trenutku kada su mnoge njene granice već nesigurne. Za Zapad, demonizacija Vladimira Putina nije politika; to je alibi za odsustvo politike. Putin bi trebalo da shvati da bi, bez obzira na njegove pritužbe, politika vojnog nametanja proizvela još jedan hladni rat. Sa svoje strane, Sjedinjene Države treba da izbegnu da tretiraju Rusiju kao aberantnu koju treba strpljivo podučavati pravilima ponašanja koje je uspostavio Vašington. Putin je ozbiljan strateg - na pretpostavkama ruske istorije. Razumevanje američkih vrednosti i psihologije nisu njegova jača strana. Ni razumevanje ruske istorije i psihologije nije bile jaka tačka kreatora američke politike", napisao je Kisindžer.
Prema njegovim rečima lideri svih strana treba da se vrate ispitivanju ishoda, a ne da se takmiče u tome kakav će stav da zauzmu.
"Evo moje ideje o ishodu kompatibilne sa vrednostima i bezbednosnim interesima svih strana:
1. Ukrajina treba da ima pravo da slobodno bira svoja ekonomska i politička udruženja, uključujući i Evropu.
2. Ukrajina ne treba da uđe u NATO, stav koji sam zauzeo pre sedam godina, kada se o tome poslednji put pričalo.
3. Ukrajina bi trebalo da bude slobodna da stvori bilo koju vladu u skladu sa izraženom voljom njenog naroda. Mudri ukrajinski lideri bi se tada opredelili za politiku pomirenja između različitih delova svoje zemlje. Na međunarodnom planu, trebalo bi da zauzmu stav koji se može uporediti sa onim u Finskoj. Ta nacija ne ostavlja nikakvu sumnju u svoju žestoku nezavisnost i sarađuje sa Zapadom u većini oblasti, ali pažljivo izbegava institucionalno neprijateljstvo prema Rusiji.
4. Nespojivo je sa pravilima postojećeg svetskog poretka da Rusija pripoji Krim. Ali trebalo bi da bude moguće da se odnos Krima i Ukrajine stavi na manje tešku osnovu. U tom cilju Rusija bi priznala suverenitet Ukrajine nad Krimom. Ukrajina bi trebalo da ojača autonomiju Krima na izborima održanim u prisustvu međunarodnih posmatrača. Proces bi uključivao otklanjanje svih nejasnoća o statusu Crnomorske flote u Sevastopolju.
Ovo su principi, a ne recepti. Ljudi koji poznaju region znaće da neće svi biti prijatni za sve strane. Test nije apsolutno zadovoljstvo, već uravnoteženo nezadovoljstvo. Ako se neko rešenje zasnovano na ovim ili uporedivim elementima ne postigne, pomeranje ka konfrontaciji će se ubrzati. Uskoro će doći vreme za to", zaključio je Henri Kisindžer.
(