Bijan Hoseini, CNN novinar i producent objavio je na Tviteru fotografije i snimke bega njegove sestre iz Ukrajine, a njegova objava postala je viralna na društvenim mrežama.
Hoseini je na Tviteru detaljno opisao ceo tok bega njegove sestre. Kako je on rekao, njegova sestra je bila "zarobljena" u Ukrajini u kojoj je bila sa grupom ljudi, odnosnu u Kijevu, odakle je onda morala da beži od rata ka Poljskoj. Bijan je u objavama koje je delio sa celim svetom rekao da je njegova mlađa sestra tokom bega iz Ukrajine doživela rasizam, besane noći i dane, ali i imala brojne povrede zbog kojih je morala da bude hospitalizovana. On je dodao da je ona samo jedna od mnogih koji pokušavaju da pobegnu.
Hoseini je govoreći o begu njegove sestre za koju je naglasio da je usvojena i poreklom iz Sijera Leonea, rekao da je upravo boja njene kože znatno uticala na to da njen beg traje duže nego inače - zbog rasizma koji je doživela na granici Ukrajine i Poljske.
BEG JE POČEO U ČETVRTAK 24. FEBRUARA
Mukotrpno putovanje njegove sestre započelo je u Kijevu, prestonici Ukrajine, u kom je boravila u momentu izbijanja vojnih sukoba. Njegova sestra i ljudi sa kojima je boravila u Ukrajini su tada počeli da se spremaju da beže iz zemje, ali to je bilo teško pošto nije uspela da nađe prevoz od Kijeva do Lavova, grada koji se nalazi u blizini granice sa Poljskom.
Nakon što su uspeli da pronađu vozača koji bi ih odvezao do Dnjepra koji se nalazi na istoku zemlje, njihove muke su tek počele. Vozaču su morali da plate 100 dolara za sat vožnje, a ukupno sedam sati vožnje do Dnjepra ih je koštalo 700 dolara. Nadali su se da će iz Dnjepra uspeti da autobusom stignu do Lavova.
Nažalost, po dolasku u Dnjepar shvatili su da autobusi i vozovi ne voze, pa su, kako je preneo CNN novinar, istog vozača preklinjali da ih odveze u Lavov. Kako Bijan dalje priča, on je na to pristao tražeći ima dodatnih 1.500 dolara.
On je podelio i snimak na kom se vidi kako je njegova sestra zajedno sa sedam drugih ljudi provela 15 sati u skučenom automobilu marke "sedan" na putu do Lavoza na zapad Ukrajine i granice sa Poljskom. Putovanja su im trajala ovoliko dugo zbog ogromnih gužvi i kolona na putevima.
SREĆA U NESREĆI
Taman su mislili da će imati malo sreće kada im je vozač po dolasku u Lavov rekao da će nastaviti da ih vozi do granice sa Poljskom, ali je onda, nakon 30 sati vožnje, rekao da ipak mora da ih ostavi nasred puta i vrati se u Kijev. Njegovoj sestri ljudima sa kojima je bila nije preostalo ništa drugo sem da napuste vozilo u pokušaju da do granice dođu peške.
Maratonski beg koji su iz Kijeva započeli kolima, bezuspešno pokušali autobusom ili vozov, i potom opet kolima, sada je nastavljen pešaka. Tek nakon desetočasovne maršute po niskim temperaturama i u strahu od napada, na putu do granice sa Poljskom odlučili su da ostave sve svoje stvari i sa sobom nose samo najosnovnije.
DOLAZAK NA GRANICU, RAZOČARANJE I BOLNICA
Nakon više od deset sati hoda do granice, njegova sestra i ljudi sa kojima je bila su stigli na granicu sa Poljskom. Tu ih je dočekao šok - nisu ih pustili da prođu iako su bili strani državljani koji beže od rata. Novinar je od sestre dobio poruke da se susreće sa rasizmom. Redari koji su kontrolisali prolaz ljudi kroz granicu formirali su dve linije ljudi, jednu za belce, a drugu za sve ostale. Naime, preko granice su puštani samo Ukrajinci. Bijan dalje govori da je tako na hiljade ljudi bilo primorano da spava napolju na hladnoći, grejući se jedino logorskim vatrama.
Kako dalje nastavlja priču, njegova sestra se narednog jutra od posledica nespavanja, stresa i iscrpljenosti onesvestila.
"Bila je iscrpljena od svih šetnji. Danima nije imala redovan san i hranu. Hitna pomoć ju je pokupila na granici i odvezla šest i po kilometara dalje na istok", napisao je Bijan.
On je potom naveo da je njegova sestra od medicinskih radnika dobila adekvatnu pomoć, kao i da je napokon uspela da u koliko-toliko normalnim uslovima koje to ratno stanje dopušta - spava.
DOLAZAK NA GRANICU - PONOVO
Nakon što je napustila bolnicu, sa ljudima sa kojima je bežala iz Ukrajine uspešno je pronašla vožnju nazad do Lavova. Tamo su se uputili u nadi da će dobiti kartu za autobus, pošto prelazak granice peške nije bio opcija. Hoseini dalje priča kako se dvoipočasovna vožnja autobusom od Lavova do Przemisla u Poljskoj pretvorila u vožnju od 24 sata, i to samo do granice.
Nakon što ih je autobus nakon dana vožnje dovezao do granice sa Poljskom, na kojoj su već bili pre dva dana, situacija je ponovo postala ozbiljna. U autobusu su obavešteni da "svi crnci" moraju da napuste vozilo.
"Moja sestra i njene drugarice su hrabro odbile da siđu", napisao je Hoseini.
Kako on dalje navodi, njegova sestra nije jedina koja se našla u ovoj situaciji u Ukrajini. Mnogi ljudi su širom ove istočnoevropske države bili isto tretirani na autobuskim i železničkim stanicama samo zbog boje kože.
SPAS
Iako je jedna od hiljada stranih državljana koji poput stotina hiljada Ukrajinaca pokušavaju da begom od rata sigurnost i spas pronađu van Ukrajine, Hoseinijeva sestra i njeni prijatelji su napustili Ukrajinu nakon pet sati čekanja na granici. Njihov beg iz Ukrajine počeo je 24. februara kada su iz Kijeva, preko Lavova, pa Dnjepra i opet Lavova napustili Ukrajinu i ušli u Poljsku 28. februara, nakon četiri i po dana i 108 sati slabog sna, bez svih stvari i bez redovne hrane.
"Moja sestra ima sreće. Ona je bezbedna, u hotelu gde je konačno mogla da se istušira i spava u krevetu. Još uvek su hiljade ljudi u njenim cipelama zarobljeni na drugoj strani. Više od pola miliona izbeglica pobeglo je iz Ukrajine tokom ruske invazije, prema izveštajima UN", zaključio je Hoseini.
Već šesti dan traju sukobi u Ukrajini, uprkos tome što su sukobljene strane u ponedeljak, 28. februara prvi put sele za pregovarački sto. Ujedinjene nacije saopštile su da je više od pola miliona ljudi napustilo Ukrajinu, a veruje se da ih znatno više ima status raseljenih lica. Zemlje Zapada su kao odgovor na ruske vojne operacije u Ukrajini Kremlju uvele snažne sankcije na više nivoa, a dok najavljuju nove, na postojeće je odgovorio Kremlj kontra-sankcijama.