Do pogoršanja situacije je došlo usled napetih odnosa između Rusije i NATO-a, čije članice tvrde da Moskva planira "invaziju“ na Ukrajinu.
Milicija Luganske Narodne Republike je saopštila da se situacija u regionu značajno pogoršala tokom proteklog dana, pošto Kijev pokušava da eskalira sukob.
LNR je pozvala međunarodne posmatrače da snime napad i preduzmu mjere za sprečavanje agresije Ukrajine, prenosi Sputnik internacional.
Ranije tokom dana, ukrajinska vojska je ispalila minobacačke granate i granate na četiri lokaliteta u samoproglašenoj Luganskoj Narodnoj Republici (u četvrtak u 2.30 po GTM), saopštio je Zajednički centar za kontrolu i koordinaciju.
"Ukrajinske oružane jedinice grubo su prekršile režim prekida vatre, koristeći oružje koje bi, u skladu sa sporazumima iz Minska, trebalo da bude povučeno“, primijetio je oficir misije LNR pri ZSO.
Sa druge strane, srpski Sputnjik prenosi da su ukrajinske snage bezbjednosti jutros dva sata granatirale devet naselja na teritorijama Donjecka i Luganska.
Sputnjik Srbija prenosi, pozivajući se na Donjecku novinsku agenciju, da je ispaljeno oko 160 granata velikog kalibra.
Predstavnik samoproglašene Donjecke Narodne Republike naveo je da su jedinice Narodne milicije DNR uzvratile vatru na položaje ukrajinskih snaga koje su granatirale teritoriju republike.
"U cilju zaštite civilnog stanovništva, naši branioci bili su prinuđeni da uzvrate vatru kako bi suzbile paljbu protivnika. U toku je preciziranje informacija o civilnim žrtvama i oštećenjima civilnih infrastrukturnih objekata“, objasnio je predstavnik Narodne milicije.
Sa druge strane, Ukrajina je oštro demantovala sve navode.
"Uprkos činjenici da je vatra otvorena na naše pozicije iz zabranjenog oružja, uključujući artiljeriju od 122 milimetara, ukrajinske snage nisu uzvratile", rekao je za Rojters neimenovani visoki zvaničnik Ukrajine.
Sporazumi iz Minska, dogovoreni u februaru 2015, predviđaju prekid vatre između samoproglašenih republika Donjecka i Luganska i Kijeva, povlačenje vojnog osoblja, obnavljanje ekonomskih veza i ustavnu reformu u Ukrajini koja bi obezbijedila nacionalni prava.
Ruski predsjednik Vladimir Putin ranije je istakao da sporazumi iz Minska o sukobu na istoku Ukrajine predstavljaju jedino moguće rješenje tog pitanja, ali Kijev ne želi da ih ispuni. Prema Putinovim riječima, Ukrajina odugovlači pregovore o rješavanju sukoba, a u tom kontekstu NATO raspoređuje vojnu opremu bliže granici sa Rusijom.
Sukob na istoku Ukrajine počeo je 2014. godine, nakon državnog udara u Kijevu. Donjeck i Lugansk su odbili da priznaju novu vladu i proglasili su nezavisnost od Ukrajine. Kao odgovor, Kijev je pokrenuo vojnu operaciju.
Rat je odnio najmanje 31.000 života, dok je preko 2,5 miliona civila bilo interno ili eksterno raseljeno, stotine hiljada njih našlo je utočište i dobilo rusko državljanstvo. Prošlog mjeseca Moskva je upozorila da neće tolerisati bilo kakve provokacije Kijeva u Donbasu, niti bilo kakve napade na ruske građane koji tamo žive.