Gaspromu ide odlično: Aleksej Miler, dugogodišnji direktor ruskog energetskog koncerna i lični prijatelj Vladimira Putina, u januaru je objavio da je 2021. bila rekordna godina, i po količini eksploatisanog gasa i po ostvarenoj dobiti.
Evropljani stenju plaćajući račune za gas, a ruski Gasprom slavi rekordnu dobit. Da li je gas Moskvi oružje protiv Evropljana zbog njihove podrške Ukrajini? I kakvi su planovi tog ruskog državnog koncerna?
Gaspromu ide odlično: Aleksej Miler, dugogodišnji direktor ruskog energetskog koncerna i lični prijatelj Vladimira Putina, u januaru je objavio da je 2021. bila rekordna godina, i po količini eksploatisanog gasa i po ostvarenoj dobiti. Jer, gas se sve više traži, a cijene i tog energenta, kao i nafte odletjele su nebu pod oblake. Sve u svemu, u kasu Gasproma sliva prava bujica ne samo rublji, već i eura i dolara.
Dioničari Gasproma imaju čemu da se raduju, a najviše onaj ko je najveći i najvažniji vlasnik: država Rusija. Inače, nešto dionica Gasproma imaju i neki njemački koncerni kao što je E.ON, a to su mali dioničari, koji po pravilu nemaju šta da kažu.
Samo Gasprom i niko drugi!
Odnos Gasproma i Kremlja i više je nego blizak: već i zbog tog starog prijateljstva Milera i Putina jasno je da se tamo ništa ne odlučuje, a da tako ne želi i ruski predsjednik. Gasprom najveći ponuđač zemnog gasa na svijetu, a prema sopstvenim navodima raspolaže nalazištima s najvećim zalihama gasa i u Rusiji i na planeti Zemlji. Pored toga, za njega radi čitava vojska od pola miliona zaposlenih.
I još jedan kuriozitet iz sovjetskog doba: samo Gasprom smije i može da koristi gasovod kako bi taj energent prodao Evropljanima, to tako piše u ruskom zakonu. Dakle nijedan drugi ruski energetski koncern ne može da ugrozi njegov monopol.
Zavisnost Evrope od Gasproma je ogromna: 43 odsto gasa koji se potroši na Starom kontinentu dolazi od tog koncerna. Pritom Evropljani gotovo uopšte nemaju izbora: ostatak gasa dolazi iz Norveške, jedan veliki dio stiže ukapljen sa Bliskog istoka i iz SAD, a tu su i isporuke iz Alžira, kao i iz Libije, onoliko koliko je to u današnjim okolnostima moguće.
Ipak, nisu sve evropske zemlje u istoj mjeri zavisne od gasa iz Rusije. Tu važi sljedeće pravilo: što istočnije, to više gasa Gasproma. Njemačka je počela da uvozi gas iz Sovjetskog Saveza još u vrijeme kada je tamo vladao Brežnjev, a i danas je najveći kupac – 55 odsto svojih potreba pokriva gasom iz Rusije.
Evropska unija smeta
Međutim, Georg Cahman iz ekonomskog instituta Brugel iz Brisela smatra da Rusi na tržištu "igraju prljavo": "Gasprom iskorišćava svoju dominantnu poziciju na tržištu tako da cijenom utiče na količinu gasa koju isporučuje Evropi."
Ruskom koncernu već i zbog toga smeta Evropska unija: Gasprom želi da trguje s pojedinačnim državama, ali ne i sa EU kao cjelinom. Već desetak godina EU pokušava da uspostavi relativno jedinstveno tržište gasa u Uniji, gdje bi, na primjer Njemačka kupovala ruski gas, ali bi ga onda prosleđivala i nekoj drugoj članici ili nekoj državi van EU.
Ali o tome Gasprom ne želi ni da čuje: "To je neka vrsta takmičenja između evropske regulative, koja želi da uspostavi zajedničko tržište s jednakim cijenama, i Gasproma, koji želi da svoj gas prodaje po različitim cijenama pojedinačnim državama", objašnjava Cahman. A onda se na svu tu igra doda još i politika.
To se najbolje vidi na slobodnom tržištu gasa: Gasprom je sklopio dugoročne ugovore o isporuci s pojedinim državama sa zagarantovanim količinama. A ako treba više od toga – onda je to druga stvar.
"Gasprom ispunjava svoje ugovorne obaveze, to jeste tačno. Ali samo na najnižoj granici zagarantovanih količina", kaže i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Ona smatra da je "čudno" to što se, iako je potražnja u Evropi ove zime velika i što su cijene visoke, gas ipak ne nudi.
To neminovno vodi do pitanja, da li je to onda politika Kremlja?
Fon der Lajen u izjavi za list "Handelsblat" kaže da to u svakom slučaju "pobuđuje sumnje u pouzdanost Gasproma".
"Peta kolona" Gasproma
Ono što je za Evropljane još nepovoljnije, jeste činjenica da je Gasprom sistematski preuzeo barem dio vlasništva nad firmama za distribuciju i skladištenje gasa praktično u svim državama Evropske unije.
Na primjer, u Njemačkoj je Gasprom, preko svoje firme "Astorija", vlasnik najvećeg podzemnog skladišta gasa u čitavoj zapadnoj Evropi koje se nalazi u Rehdenu.
Takva skladišta su zamišljena da ublažavaju neravnotežu ponude i potražnje, ali šta vrijedi skladište kad je u vlasništvu samog isporučioca?
Povrh toga, zalihe gasa u Evropi su na rekordno niskom nivou.
Klaudia Kemfert iz Njemačkog ekonomskog instituta (DIW) smatra da se nije smjela dozvoliti prodaja Rehdena ili da se makar morao regulisati način na koji se to skladište koristi. Kemfert istovremenom ukazuje i na nepromišljenost Njemačke koja istrajava na gasovodu Sjeverni tok 2, iako je i on u nadležnosti Gasproma.
Po pravilu, cijene fosilnih goriva određuju i njihovu ponudu: eksploatacija nekog nalazišta isplati se tek kod određene cijene, i to onda traje. Potrajaće i da se Evropa više okrene drugim izvorima, iako su predstavnici EU ovog ponedjeljka razgovarali u Vašingtonu o dodatnim količinama ukapljenog gasa iz SAD.
"Ako si bio poslušan..."
Gasprom odnosno Kremlj, i za to međutim imaju "oružje": cijena zemnog gasa.
Svaki pokušaj EU da uspostavi zajedničko tržište i skladištenje gasa, Gasprom "ruši" povoljnijom cijenom za pojedinačne države koje se protive takvoj inicijativi.
Tako je na primjer Mađarska nedavno sklopila ekskluzivan ugovor sa Gaspromom po povoljnim cijenama.
Može li EU da "slomi" toliki uticaj Gasproma na tržište Evrope?
U uslovima kad taj koncern nudi gotovo polovinu potrošenog gasa – teško.
"S nekim ko ima sve poluge u svojim rukama možete da pregovarate koliko god hoćete, ali kad se zatvori ventil u Moskvi, onda smo u lošoj poziciji za pregovaranje", ukazuje Georg Cahman.
A da li će Rusija zaista potpuno da zatvori dovod gasa u Evropu? To bi naravno bila katastrofa, ali to ipak niko ne očekuje: i Rusiji su potrebne milijarde eura koje tako zarađuje.
Za šefa Gasproma Milera, Evropa je međutim samo jedna stranica na putu uspjeha koncerna.
On želi mnogo više: želi da Gasprom bude najveći energetski koncern na svijetu. Pored gasa, on trguje i naftom i električnom energijom, i to kako na istoku, tako i na zapadu.
Upravo prilikom otvaranja Zimskih Olimpijskih igara u Pekingu, Putin je sa Kinom dogovorio ogromnu isporuku gasa toj zemlji.
Gasprom ujedno izvozi naftu i u same Sjedinjene Američke Države: 2020. je osam odsto američkog uvoza nafte otpalo na Gasprom. To je više nego što je SAD isporučila njena saveznica Saudijska Arabija.