ALBANSKA MAFIJA SIJE STRAH! Droga, trgovina ljudima, nasilje - evo sa kim najviše sarađuju i šta MNOGI NE ZNAJU O NJOJ!

Tokom nekoliko godina britanski mediji izveštavali su o tvrdnjama policije o porastu ozbiljnog, složenog kriminala koji sprovode albanske organizovane kriminalne grupe, koje se često nazivaju "albanska mafija“. Ove bande su posebno povezane sa trgovinom ljudima sa Balkana i povećanjem nasilja u podzemlju koje se bavi trgovinom drogom.

Zaista, čini se da su ove grupe osvojile značajnu teritoriju, posebno, ali ne samo, u trgovini kokainom, a izveštaji Nacionalne agencije za kriminal navode da dok albanske grupe čine samo mali (0,8%) procenat organizovanog kriminala u Britaniji, one igraju nesrazmerno veliku ulogu na tržištu kokaina u toj zemlji.

NCA je takođe potvrdila da je angažovanje ovih grupa u trgovini ljudima posebno zabrinjavajuće i da se uglavnom radi o žrtvama iz Albanije ili susednih zemalja, koje su obično namamljene da putuju u Veliku Britaniju lažnim obećanjima o poslovima. Iako nema dokaza koji bi ukazivali na to da su grupe umešane u trgovinu drogom, posebno kokainom, iste one grupe umešane i u trgovinu ljudima, vlasti ne oklevaju da govore o albanskim kriminalnim grupama kao o poli-kriminalnim mrežama, koje čine niz ozbiljnih prekršaja. 

Ne odbacujući patnju žrtava trgovine ljudima ili analizu obaveštajnih službi o trgovini drogom, ono čemu smo ovde svedoci je još jedan primer kako se mit stvara, konstruiše i potom održava. U ovom slučaju, radi se o "mitu o mafiji”, specifičnoj konstrukciji podzemlja gde je etnička pripadnost glavna karakteristika. I tada s jedne strane iammo strah, s druge strane se o tome priča sa određenom dozom glamura.

Mit o mafiji se često povezuje sa poznatijim grupama organizovanog kriminala, kao što su italijanska, ruska i japanska mafija. Kada se ove grupe nazovu svojim specifičnim imenima, kao što su sicilijanska (ili italijansko-američka) „cosa nostra“, kalabrijska „'ndrangeta“, ruska "bratva“ ili „jakuza“ u Japanu, ono što im je zajedničko je činjenica da evociraju slike tajnih organizacija koje se bave kriminalom, nasiljem i korupcijom. Najvažnije je da su organizacije naizgled izgrađene na zajedničkim tradicijama, normama, vrednostima i ritualima ukorenjenim u zajedničkoj etničkoj pripadnosti pojedinaca u njima.

I dok je organizovani kriminal uglavnom fenomen zasnovan na tržištu ili aktivnostima (uključen u trgovinu drogom ili krijumčarenje ljudi, na primer), kada čitamo o mafijama, to je često, ako ne i uvek, vezano za etničku pripadnost: Italijani, Rusi Kinezi, Japanci, Turci – i trenutno Albanci. Oznaka mafije se često primenjuje na uske etničke grupe koje imaju kulturu zasnovanu na časti i koje su posebno vezane za porodične strukture, kao što je albanski Kanun.

 Odličan terenski rad koji su sproveli akademici, uključujući intervjue sa prestupnicima, sudske slučajeve i etnografske izveštaje, već je pokazao kako kriminalne albanske grupe zapravo nemaju koordinaciju kada deluju u inostranstvu, kao što su SAD, Kanada, Australija i Velika Britanija. U većini slučajeva, oni takođe nemaju direktne veze sa kriminalnim grupama u njihovoj zemlji porekla. Albanci koji se bave ilegalnom trgovinom drogom takođe rade sa drugim grupama, kao što su klanovi 'ndrangeta i ogranci "Anđela pakla". Iako je svakako moguće da neki albanski kriminalci imaju direktan pristup proizvođačima droge (a posebno kokaina) u zemljama kao što su Bolivija i Peru, ove grupe su uglavnom povezane sa distribucijom, a ne sa trgovinom drogom. To znači da oni često trguju kokainom nakon što je stigao kroz relevantne ulazne luke i oslanjaju se na sporazume sa onim grupama koje se bave stvarnom trgovinom, kao što su klabrijski klan Ndrangeta, piše portal The Conversation.

Postoji široko rasprostranjena konfuzija oko uloge trgovaca ljudima i onih koji distribuiraju drogu nakon što je prokrijumčarena u neku zemlju. I to je razumljivo – to je složena mreža. Ali oni koji primaju drogu i distribuiraju je drugim prodavcima, unutar ili van svojih mreža, takođe su najvidljiviji i suočavaju se sa najvećim rizicima. Oni su ti koji isporučuju drogu i isporučuju je brzo, čak i kada to znači da se suočavaju sa zastrašivanjima i nasiljem i kada imaju posla sa rivalskim grupama koje trguju istim ili sličnim proizvodima.

Albanske mreže se pominju kao posebno pouzdane u tom lancu trgovine. Ali njihov krajnji značaj u svetu droge treba preispitati. Iako su očigledno važne, one i dalje zavise od trgovaca koji prvi nabave, organizuju i otpremaju drogu. U izvesnoj meri, ideja o visoko organizovanoj, globalnoj albanskoj mafiji ostaje mit koji stvara negativne stereotipe o globalnoj albanskoj migrantskoj dijaspori. Takođe se promašuje poenta da je globalno kriminalno podzemlje često kombinacija složenih struktura mogućnosti i delikatne ravnoteže različitih uloga, koje igra veliki broj različitih pojedinaca. Zajednička etnička pripadnost to može donekle olakšati ili omogućiti, ali ona svakako ne učestvuje u njegovom kreiranju.