"Nisam se oprostio od porodice kada sam otišao u kasarnu. Mislio sam da ću tek dobiti dvonedeljni trening."
Te 2011. vodile su se krvave borbe u Libiji između pobunjeničkih snaga i trupa lojalnih tada još uvek aktuelnom vođi Muameru Gadafiju. U tim sukobima, na strani onih koji su se borili za lidera džamahirije su bila i deca. Ne svojom voljom. Oni su bili primorani da ratuju za pukovnika Gadafija. Ovo je priča o jednom od njih. O dečaku koji je boreći se u ratu u kome nije želeo da učestvuje, izgubio nogu.
Radnja ove priče se odigrava u proleće 2011. Šesnaestogodišnji Murat se šali sa svojim doktorima iz svojih, očigledno, prevelikih invalidskih kolica. Glatkog lica i razrogačenih očiju, sa velikim nevinim osmehom, priča o fudbalu, kompjuterima i crveni se na pomen devojaka. Murat je još suviše mlad da bi se obrijao, ali do prošle nedelje baratao oružjem na najsmrtonosnijem frontu brutalnog građanskog rata u Libiji. Sve dok nije bio ranjen i zarobljen od strane opozicije, Murat je bio vojnik koji je bio primoran da bude u vojsci pukovnika Muamera Gadafija.
Sada mu je ruka u gipsu, a beli čaršav mu pokriva krvavi, zavijeni deo gde mu je amputirana noga. Murat je jedan od "armije“ dece vojnika koje je koristio pukovnik Muamer Gadafi u borbi da povrati opkoljeni libijski grad Misratu. Desetine dece školskog uzrasta su odvedeni iz Tripolija i primorani da se bore za Gadafija. Devedeset dečaka, između 15 i 19 godina, pozvani u vojne kasarne u Tripoliju "na obuku“ čim je počeo narodni ustanak 17. februara 2011.
"Mnogi ljudi tamo su mlađi od mene", kaže Murat, a prenosi Channel 4.
"Držali su nas zaključane u kampu i malo trenirali, a onda su nas odveli u bataljon“, kaže Abdul, još jedan od dečaka koji je bio primoran da se bori za Gadafija.
Skoro šest nedelja držani su bez pristupa radiju ili televiziji. Zatim je bez informacija o tome kuda idu, grupa je potom odvedena u Misratu.
"Nisam se oprostio od porodice kada sam otišao u kasarnu. Mislio sam da ću tek dobiti dvonedeljni trening“, kaže Murat.
Gotovo bez vojne obuke, dečacima su uručeni kalašnjikovi da bi potom bili dovedeni do morske luke – ratne zone artiljerije, gradskih raketa i tenkovske vatre. Rečeno im je da moraju da spasu Misratu od stranih osvajača koji su preuzeli kontrolu nad gradom.
"Rečeno nam je da su plaćenici blizu morske luke“, kaže Abdul.
Dečaci su čekali nekoliko dana u napuštenim kućama Misrate. Prestravljena, Muratova grupa je odbila oficirsko naređenje da krenu napred. Ostali su da se kriju u kući.
"Policajac nas je pronašao i naterao da uđemo u kola“, kaže Murat.
A onda su ih nasilno izbacili iz vozila na prvoj liniji fronta. Zbunjeni dečaci su odmah bili pod vatrom pobunjeničkih trupa. Njihova grupa je tučena protivavionskom vatrom i teškim mitraljezima.
"Tri dečaka su poginula, a policajac je pobegao“, kaže Murat.
Napušten i ranjen, Murat je pokušao da krvarenje zaustavi tako što je podvezao nogu, a onda se sakrio iza jednog betonskog bloka.
"Pobunjenik me je video i pucao u ruku“, rekao je Murat.
Pobunjenici su ga odveli u bolnicu u Misrati, ali je noga bila previše oštećena da bi se spasila.