Istoričari se jednoglasno slažu da je kraljica Ranavalona bez sumnje najokrutnija vladarka Madagaskara u istoriji... a verovatno i šire!
Kada je bila devojčica, Ranavalonin otac, inače čovek iz naroda, sprečio je atentat na kraljevog brata. Kao nagradu za plemenito delo kralj je venčao svog sina, kasnije kralja Radamu Prvog, njegovom ćerkom Ranavalonom. Kada je Radama I postao kralj prezirao je Ranavaloninu porodicu. Pogubio bi svakoga za koga bi posumnjao da ugrožava njegov presto, pa je tako brutalno ubio svakog član njene porodice. Pored toga, Radama I bio je notorni alkoholičar i imao je dosta žena pored Ranavalone.
Poligamija kralja Radama I objašnjava se željom da ujedini kraljevstvo i prevaziđe neprijateljstva sa lokalnim moćnicima. Ranavalonu nije voleo i često ju je zapostavljao. Na kraju, kraljica nije rodila Radamu I biološkog naslednika, ali uspela je nešto drugo - da ga nadživi!
Živela kraljica!
Posle smrti kralja Radame I 1828. godine, završena je era pijanki i zabava na dvoru. Nova vladarka nije traćila vreme da osnaži svoj presto. Svojom agresivnom politikom zamerila se mnogim strukturama u društvu, ali nije bila sama. Fundamentalističkom i tradicionalističkom retorikom, pridobila je simpatije i podršku vojske, lokalnih lidera i sudija.
Pošto je proklamovala želju pokojnog kralja Radame I da upravo ona bude kraljica, bacila se na "čišćenje konkurencije". Odmah je naredila pogubljenje kraljevog nećaka, prvog zakonskog naslednika trona. Sa ostatkom kraljeve porodice bizarno se razračunala. Naime, sve žene i decu pokojnog Radame I zatvorila je i izgladnela do smrti. Na taj način je osvetila brutalno pobijene članove svoje porodice.
"Klanjaću se samo bogovima!"
Kralj je umro u teškim bolovima koji su, ako je verovati glasinama, bili posledica trovanja. Dok je bio na samrti, kraljica se u javnosti pojavila sa preko hiljadu robova i vojnika. U želji da iskoreni predrasude o ženama vladarima koje su u to vreme vladale na ostrvu, Ranavalona se okrenula izuzetno okrutnoj vladavini.
"Ni ne pomišljajte da sam slaba i neuka! Kako takva mogu vladati ovolikim kraljevstvom? Klanjaću se samo bogovima mojih predaka. Okean će biti granica moje vlasti i neću dati pedalj mog kraljevstva!", navodno je rekla svojim podanicima prilikom krunisanja.
Nakon inauguracije počela je kompletnu rekonstrukciju obrazovnih i religioznih institucija, a u prvom redu - progon hrišćana! Nova kraljica Ranavalona odlučila je 1830. godine da istrebi sve hrišćanske misionare iz Londona koje je pokojni Kralj Radama ugostio. Organizovala je javna spaljivanja uz prisustvo tradicionalnih verskih vođa Madagaskara.
Posebno okrutna pogubljenja odvijala su se na "žrtvenoj steni". Hrišćani bi neko vreme visili na užetu iznad provalije dok su imali snage ili dok im dželat ne bi presekao uže i poslao ih u smrt. Oni koji nisu bili izabrani da odu na "žrtvenu stenu" bili bi živi skuvani ili spaljeni. Ove inkvizicije bile su daleko okrutnije od čuvene "španske inkvizicije". Mnogi su ubijani dok su preklinjali za kraljičinu milost.
Tangena obred
Obred zvani "Tangena suđenje" bio je korišćen umesto sudskog procesa, advokata ili bilo koje smislene rasprave. Osumnjičeni lopovi, hrišćani i ostali prestupnici zakona, morali su da progutaju tri pileće kože i na kraju toksični orah drveta Tangena kako bi dokazali da govore istinu.
Ukoliko bi uspeli da ispovraćaju sve tri pileće kože i prežive jako toksično dejstvo oraha bili bi pomilovani. Interesantno je i to da je na ovaj način Ranavalona ispitivala vernost i svojih ljubavnika. Ovakvim pravosudnim sistemom za 40 godina Ranavalona je "počistila" 20 odsto populacije Madagaskara ili 100.000 ljudi.
Ekonomski rast i nabijanje Francuza na kolac
Usled rata sa Francuskom, i blokade spoljne trgovine koju je izazvala francuska mornarica, kraljica Ranavalona bila je prinuđena da razvija druge sfere ekonomije.
Tako je pomoću svog prijatelja i ljubavnika, Francuza Žana Labordea, po ugledu na evropski model fabrika, započela proizvodnju alkohola, oružja, baruta, svile, sapuna, sveća i porcelana i tako spasila domaću ekonomiju. Međutim, dok je javno iznosila svoj prezir prema Francuskoj, ipak se divila francuskoj modi.
Što se rata tiče, kako bi uplašila francusku vojsku, Ranavalona je naredila da se duž svih plaža postave tela francuskih vojnika nabijenih na kolac. Francuska je ubrzo zatim naredila povlačenje, ali kako neki istoričari tvrde, više zbog malarije nego zbog užasnih prizora.
Mrzeo ju je rođeni sin
Ranavalona je dobila sina 1829. godine više od devet meseci nakon smrti supruga. Dete je predstavljeno kao naslednik Radame I iako je bilo jasno da mu je stvarni otac bio neko od mnogobrojnih Ranavaloninih ljubavnika. Mladi princ je odrastao mrzeći teror svoje majke. Tražio je prijatelje među preostalim evropskim ambasadorima, čak je tajno posećivao mise.
Princ se maksimalno trudio da privuče francuske investitore, dajući im dozvole da eksploatišu domaća prirodna bogatstva. U jednom pismu iz 1854. godine saznajemo da je mladi princ tražio od Napoleona Trećeg da izvrši invaziju na Madagaskar. Međutim, vrhunac njegovog nastojanja da preokrene spoljnu politiku kraljevstva bili su brojni pokušaju da otruje sopstvenu majku.
Tokom 1857. Ranavalona konačno pronalazi dokaze koji potvrđuju zaveru Radame II. Ohrabrena dokazima pokreće brutalnu čistku Evropljana. Iznenađujuće je da je pomilovala princa Radamu II i njegovog savetnika kao i svog ljubavnika Žana Labordeoa. Posle njene smrti, Radama II preuzima vlast i značajno menja kurs spoljne politike, ali ne zadugo. Samo nekoliko godina pošto je preuzeo vlast, 1863. godine, Radamu II ubijaju pobunjenici iz fundamentalističkih redova.
Nemirni duh kraljice Ranavalone
Odgovorna za oko 2.500.000 smrti, Ranavalona umire prirodnom smrću u svojoj 80. godini. Iako joj se mnogo šta moglo zameriti, njenom zaslugom evropski kolonisti nisu uspeli da osvoje Madagaskar preko 100 godina.
Pominje se i jedan neobičan događaj koji se vezuje za njen pogreb - tokom kraljičine sahrane zapalilo se bure dinamita i raznelo tri kuće i više desetina prisutnih ljudi. Oko 12.000 volova zaklano je u čast preminule kraljice i njihovo meso je podeljeno narodu.
Godinama kasnije u narodu su bila rasprostranjena verovanja da ih je kraljica proklela tokom brojnih obreda koje je često organizovala zbog nezadovoljstva princom Radamom II. Buduće kraljice Ranavalona II i Ranavalona III insistirale su na imenu svoje prethodnice kako bi izbegle ovo prokletstvo.