Bivši šef Generalštaba Tajvana kaže da je strategija asimetrične sposobnosti izuzetno važna.
Admiral Li Hsi-min (68) bio je šef Generalštaba Tajvana od 2017. do 2019. godine. Kao dete siromašne porodice, prošao je vojno-pomorsku školu, a zatim je služio u mornarici više od 40 godina. Bio je komandant podmornice i načelnik pomorskih snaga. Lee Hsi-min je razvio strategiju nacionalne odbrane Tajvana, koja se oslanja na asimetrično ratovanje.
Najvažnija lekcija iz rata u Ukrajini je važnost asimetričnog ratovanja, tvrdi Hsi-min za nemački Zeit. Iako Ukrajina nema iste mogućnosti kao Rusija, odnosno nema toliki broj tenkova, brodova, aviona, projektila, ona ipak uspešno napada superiornog protivnika sa manjim, asimetričnim sposobnostima.
Bivši šef Generalštaba Tajvana kaže da je strategija asimetrične sposobnosti važna i na primeru Tajvana. "Čak i da imamo više aviona i raketa dugog dometa koje bi mogle da stignu do Kine, odvraćanje kroz kaznu nikada ne bi delovalo protiv nje. Niti imamo sopstveno nuklearno oružje, niti smo deo odbrambenog saveza koji Kina ima. Zato sam stavio toliki naglasak na asimetrične sposobnosti u Strategiji Nacionalne Odbrane koju sam razvio. Naša najbolja šansa za odbranu je da kredibilno povećamo cenu invazije kako bi potencijalni agresor odustao od nje", tvrdi admiral.
Hsi-min kaže da je za tako nešto potrebna sposobnost preživljavanja. Tajvanu bi od male koristi bilo da ima mnogo borbenih aviona, s obzirom na to da je Tajvan malo ostrvo, sa 400 pista, ali Kina bi lako mogla da uništi ovu infrastrukturu - u tom slučaju bi i najbolji borbeni avioni bili beskorisni.
Sa druge strane, admiral kaže da je Tajvanu potrebno mnogo kopnenih mobilnih raketnih sistema koji se mogu rasporediti po celom ostrvu, morske mine protiv amfibijskih desantnih operacija, kao i rakete Stinger i Javelin protiv aviona i rakete Harpun protiv brodova. Prednost asimetrične strategije je u tome što ovi sistemi imaju daleko niže troškove - u poređenju sa tenkovima i avionima, a daleko veću izdrživost. Mogu se raširiti širom zemlje u velikom broju, što onemogućava napadaču da ih sve iznenadnim udarom uništi, tvrdi Hsi-min.
"Potrebno je oko tri do četiri godine da se nabavi dovoljan broj postojećih sistema na tržištu. Ili oko osam godina, ako bismo neke od njih sami proizvodili. Zato stalno pozivam da se konačno uozbiljimo", ističe admiral Hsi-ming.
Bivši šef Generalštaba kaže da se vlast obavezala da će izgraditi konvencionalne sposobnosti, što uključuje promovisanje domaće proizvodnje oružjam. Nabavke Tajvana u SAD povezane su sa nadom da će Amerikanci braniti ostrvo ako kupe napredno oružje. "Fokusiranje na ovo je iluzorna politika, jer stvara lažni osećaj sigurnosti za laičku javnost, iluziju odbrambenih sposobnosti. Što donosi prestiž i glasove političarima. Ali to je pogrešan fokus. Po mom mišljenju, politika mora suštinski da promeni kurs jer nas ovi sistemi sami po sebi ne čine bezbednim. Ali sadašnja vlada se vrlo stidi promene kursa."
Kina gotovo svakodnevnim upadima u vazdušni prostor pokušava da primora Tajvan da pošalje avione ili brodove da odgovori na svaku kinesku akciju. "Kineske snage tako vežbaju slučaj pravog rata. Oni normalizuju kršenje pravila pa je svet postepeno otupio i navikao se na agresiju. I što je najvažnije: izrabljuju naše konvencionalne veštine. Radi se o držanju našeg osoblja u stalnom stresu. I zamaraju materijal", kaže on.
Admiral kaže da nije realno da Tajvan dominira morskim i vazdušnim prostorom u Tajvanskom moreuzu, ali je sasvim moguće da spreči Kinu da ga kontroliše. Takođe, Tajvan je najvažniji proizvođač miktočipova na svetu, pa bi Kina morala da uzme u obzir i ekonomski aspekt invazije, odnosno trebalo bi da izračuna trškove. Pomorska blokada u Tajvanskom Moreuzu bi ugrozila kinesko snabdevanje i izvoz. Pored toga, SAD bi zauzvrat mogle da izvrše pritisak na druge trgovinske rute da pogode Kinu, kao što je Malački moreuz.
"Napad na Tajvan neće biti sprečen samo zbog postojanja naših fabrika čipova, niti ove sposobnosti same mogu sprečiti napad. U USA se čuju glasovi koji ilustruju koliko je ovaj faktor precenjen. Neki jastrebovi u tamošnjoj debati o Kini zapretili su da će radije uništiti fabrike čipova ovde na Tajvanu nego pustiti da padnu u ruke Kineza. To je smešno. Ko tako priča nema pojma o proizvodnji čipova. Proizvodnja je globalizovana pa bi u slučaju invazije došlo do prekida jer bi nedostajalo sirovina iz Japana i rezervnih delova za veoma složene mašine iz Holandije. Dakle, uopšte ne morate da bombardujete fabriku TSMC. Kompanija bi sama po sebi prestala da funkcioniše zbog kineske invazije", navodi Li.
Admiral Hsi-ming kaže da teritorijalnu odbranu treba razviti po uzoru na ukrajinsku, o snagama u kojima se rezervisti i dobrovoljci obučavaju u asimetričnoj borbi na dronovima i mobilnim odbrambenim sistemima.