Peking bi takođe morao da bude spreman za intenzivniji odgovor i, ako je potrebno, sveobuhvatnu invaziju.
Kada Kina odluči da silom zauzme Tajvan, učiniće to u munjevitoj ofanzivi od 48 sati, tako da Zapad nema vremena da odgovori, rekli su diplomatski izvori za britanski Telegraf. Peking je više puta pretio da će preuzeti odmetnuto ostrvo za koje tvrdi da je deo Kine. Kina, naime, već danima održava ratne vežbe, okružujući ostrvo kako bi pokazala svoj bes nakon što je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi postala najviši američki posetilac te teritorije u poslednjih 25 godina. Vežbe bi trebalo da se završe u nedelju.
Tajvanska vojska je izvestila da je 20 kineskih vojnih aviona i 14 ratnih brodova učestvovalo u vežbama u subotu, a kineski dronovi ponovo su primećeni iznad ostrva Kinmen koji je pod upravom Tajvana. Vežbe predstavljaju najveću kinesku demonstraciju vojne sile otkako su raketne vežbe sredinom 1990-ih navele SAD da pošalju dva nosača aviona u Tajvanski moreuz.
Ujedinjenje Tajvana sa Kinom deo je strategije predsednika Si Đinpinga da „oživi“ kinesku naciju do 2050. godine, a ranije se smatralo da se Peking priprema za „oružano ujedinjenje“ u nekom trenutku u narednih pet do 10 godina. Ali sada mnoge zapadne vlade deluju pod pretpostavkom da će do vojne ofanzive doći mnogo ranije, a Si je izvukao pouke iz ruskih neuspeha u Ukrajini, piše britanski Telegraf.
Peking uči na lekcijama ruske invazije
Peking je navodno detaljno proučavao invaziju Moskve i odgovor Zapada da vidi koje lekcije kineske oružane snage treba da nauče, navode britanski mediji. Kina je navodno zaključila da je zapadnim liderima bilo potrebno najmanje dva dana da odgovore na Putinov brutalni napad na Ukrajinu 24. februara – i vide to kao ključni vremenski period u kojem se mogu postići nepovratni dobici. Pošto nije uspeo da zauzme Kijev i sruši vladu Volodimira Zelenskog u prvih 48 sati rata, Si veruje da su Rusi širom otvorili vrata za značajnu podršku Zapada, tvrde diplomatski izvori.
Za Kinu će biti ključno da izbegne istu grešku u slučaju Tajvana ako želi da izbegne produženi rat koji bi se mogao obiti o glavu Komunističkoj partiji Kine, navodi Peking. Nakon što bi Tajvan, inače najveći svetski proizvođač mikročipova, na kraju pao u ruke Kine, Zapad upozorava svoje saveznike da će ova teritorija zauvek nestati. I ovo upozorenje dolazi u trenutku kada Peking već treći dan nastavlja da održava svoje velike vojne vežbe. Nekoliko eskadrila kineskih aviona i brodova održava vojne vežbe koje je Ministarstvo odbrane Tajvana opisalo kao “simulaciju napada na glavno ostrvo Tajvana“.
Napad bi mogao da dođe već 2023.
Ipak, i pored svega, malo je verovatno da će ova sadašnja kriza uskoro prerasti u rat. Svaka potencijalna vojna akcija suočila bi se sa “stvarnom mogućnošću rata sa SAD“, kaže Sidhart Kaušal iz uticajnog istraživačkog centra RUSI sa sedištem u Londonu, dodajući da je “Narodnooslobodilačka armija Kine (PLA) još uvek sila u razvoju“.
Uprkos tome što se kaže da je najveća vojska na svetu, PLA nije testirana u borbi i neuspeh bi mogao fatalno da potkopa Sijevu moć uoči ključnog partijskog kongresa na kojem se očekuje da osvoji treći mandat bez presedana.
“To je u ovom trenutku verovatno neostvarivo. Postoje neki značajni rizici za Kinu“, dodaje Kaušal za britanski Telegraf.
Ali Kina ne krije da Tajvan smatra delom svoje teritorije i da će upotrebiti silu da vrati ostrvo pod svoju kontrolu, ako bude potrebno. Ovo vodi do dva najveća pitanja bez odgovora – kada i kako? Tajvan je ranije upozoravao da bi do napada moglo doći već 2023. Drugi analitičari predviđaju da će se to dogoditi kasnije, ali većina se slaže da će u jednom trenutku sigurno biti pokušaj napada.
Kada se pokušava naći odgovor napitanje - na koji način - ovonedeljni događaji su malo razjasnili stvari. Kineske ratne igre bez presedana uključivale su ispaljivanje projektila u vode oko Tajvana, kao i navodno iznad samog ostrva, zajedno sa pomorskom blokadom i preletima borbenih aviona koji ulaze u vazdušni prostor te teritorije. Ranije ove nedelje, PLA je vežbala amfibijsko sletanje na plažu nasuprot Tajvana. Neke ili sve ove stvari bi se mogle pojaviti u bilo kojoj budućoj vojnoj operaciji. Verovatno je da će Peking umesto toga sprovesti progresivno i postepeno gomilanje snaga, pri čemu će svaki novi korak u tom nagomilavanju biti dovoljno velik da ne bude dovoljan razlog da Zapad uzvrati vojnom osvetom. Smatra se da je cilj Pekinga da stisne Tajvan dok njegova jedina opcija ne bude saradnja, poput zmije koja se mota oko plena.
Generalno postoje četiri moguća scenarija koja bi se mogla dogoditi:
1. Kina blokira Tajvan
Produženje vojnih vežbi moglo bi se iskoristiti da se Tajvan iscrpi finansijski, ekonomski i operativno. Time bi se iscrpele tajvanske oružane snage, koje bi dugo bile u stanju pripravnosti. Takođe bi omogućilo Kini da rasporedi vojne snage na najboljim mogućim pozicijama kako bi mogla brzo da izvrši napade. Koristeći vježbe poput onih koje se izvode ove sedmice kao izgovor, uvođenje tarifa i uspostavljanje zone zabranjenih letova lako bi se mogli primijeniti kako bi se Tajvan izolovao od bilo kakve pomoći spolja. Sedam zona u kojima kineske snage trenutno izvode vežbe izabrano je zbog njihovog značaja u potencijalnoj kampanji za zatvaranje ostrva i sprečavanje strane intervencije, kaže general-major Meng Sjangking, profesor strategije na Univerzitetu nacionalne odbrane u Pekingu. Jedna zona pokriva najuži deo Tajvanskog moreuza. Drugi bi se mogli koristiti za blokiranje velike luke ili napad na tri glavne tajvanske vojne baze, dodao je on tokom nastupa na kineskoj državnoj televiziji.
Zona u blizini Kaosjunga na jugu Tajvana, gde se nalaze ključne baze, „stvara uslove da se zaključaju vrata i tuče pas“, rekao je general Meng, koristeći kinesku izreku koja se odnosi na blokiranje neprijateljskog puta za bekstvo. Kina bi rekla da tajvanska zona za identifikaciju protivvazdušne odbrane više ne važi i da bi svakom avionu koji uđe u vazdušni prostor iznad ostrva potrebna njihova dozvola ili bi rizikovao vojni sukob. Takva blokada bi naštetila ekonomiji Tajvana i izazvala krizu na berzi. Snage kineske narodnooslobodilačke armije locirane na istoku ostrva delovale bi kao 'linija razgraničenja' kako bi sprečile druge zemlje, pre svega SAD, da vojno intervenišu. Iako bi bilo negodovanja i sigurno bi imalo uticaja na međunarodne brodske puteve, malo je verovatno da će doći do čvršćeg međunarodnog sporazuma.
2. Kina napada ostrva Macu i Kinmen
Mala ostrva provincije Fuđijan, od kojih se neka nalaze na manje od 10 kilometara od kineskog kopna, dugo su se smatrala delom kineske teritorije. To uključuje ostrva Macu, severozapadno od Tajvana, i Kinmen, lanac ostrva istočno od obale kineskog grada Sjamena. U znak pokazivanje sopstvene snage, ali i testiranja odlučnosti Zapada, Peking bi mogao da izvrši invaziju na neka ili sva ostrva na kojima živi oko 20.000 ljudi, uz minimalne troškove. Svaki odgovor osim vojne podrške podstakao bi Kinu da bude “”avanturističkija“, potencijalno veoma slična ruskoj zauzimanja Krima 2014. godine.
Ostrva su dovoljno mala da mnoge zemlje možda ne žele da rizikuju sveopšti rat zbog njih. Međutim, Zakon o američko-tajvanskim odnosima smatra da su ostrva deo Tajvana, tako da se Vašington može osećati prinuđenim da interveniše. Samo po sebi, preuzimanje ostrva bi ponudilo „veoma ograničenu nagradu u poređenju sa preuzetim rizikom“, smatra Kaušal.
3. Kina pokreće vazdušni i raketni napad na kopno Tajvana
Da bi pokušao da oslabi Tajvan uz istovremeno smanjenje rizika od invazije u punom obimu, Peking bi se mogao odlučiti za ograničene vazdušne napade u trećem potencijalnom scenariju. Obalska odbrana, radari i aerodromi bili bi njihove najverovatnije mete. Kina bi verovatno izbegla ciljanje velikih naseljenih centara kako bi namamila Tajvan za pregovarački sto bez stvaranja žrtava kako ne bi ojačala javnu odlučnost u odbrani. To bi bila značajna vojna eskalacija, ali Kina može smatrati da bi ograničena priroda bilo kakvih udara manje verovatno izazvala odgovor Zapada.
U ovom scenariju, SAD bi verovatno povećale spremnost svojih snaga u regionu, posebno onih u Japanu. Tokio bi takođe mogao da stavi svoju vojsku u stanje pripravnosti, fokusirajući se posebno na kinesku sposobnost balističkih projektila. Takvim potezom rizikovalo bi se “upadanje u najgore od oba sveta“, odnosno da nanese dovoljno štete Tajvanu da primora ostatak regiona da obrati pažnju, ali ne dovoljno da suštinski promeni stratešku situaciju, smatra Kaušal.
Peking bi takođe morao da bude spreman za intenzivniji odgovor i, ako je potrebno, sveobuhvatnu invaziju.
"Ovo nosi rizike. Nema mnogo slučajeva u kojima zemlje pregovaraju o egzistencijalnim ciljevima, koji uključuju suverenitet, kao odgovor na blokade ili vazdušne napade. Oni mogu biti veoma korisni za slabljenje zemlje, ali retko će rešiti problem. To se obično rešava tako što odlučujući vojni poraz, upozorava Kaušal.
4. Kina pokreće kopnenu invaziju u punom obimu
U slučaju sveopšteg napada, Kina bi nastojala da iskrca trupe na strateškim tačkama, jureći preko više od 100 kilometara dugog Tajvanskog moreuza pod okriljem raketa i borbenih aviona kako bi odvratila pažnju braniocima. Sajber ratovanje će se verovatno koristiti u velikim razmerama da poremeti tajvanske oblike komunikacije i da seje paniku među opštom populacijom. Cilj bi bio da se što pre fizički nadvlada odbrana Tajvana i slomi njihova volja da se odupru.
Diplomatski izvori rekli su za britanski Telegraf da Peking veruje da postoji dvodnevni “prozor“ da preuzme ostrvo, što znači da ima dva puna dana da pokrene napad pre nego što Zapad može u potpunosti da odgovori, što je lekcija koju je naučio iz ruske invazije na Ukrajinu. Što se tiče napada sa mora, kineska flota i podmornice bi nastojale da unište tajvansku mornaricu, kao i sve brze letelice koje bi pokušale da zaustave napredovanje nosača aviona, ili da postave mine na strateška mesta sletanja. Kineska mornarica bi takođe delovala kao paravan na severu i istoku, odsecajući svako potencijalno pojačanje iz Japana ili SAD.
Tajvan bi nastojao da odgovori koristeći opremu skrivenu u njihovim urbanim džunglama i planinskim lokacijama, uključujući i piste za njihovo malo vazduhoplovstvo.
Civilno stanovništvo bi se mobilisalo kao čuvari plaže, protivtenkovske ekipe, protivvazdušne ekipe i gerilske snage. Za identifikaciju ciljeva za uništenje koristile bi se izviđačke bespilotne letelice i mobilne radarske platforme. Međunarodni odgovor bi bio gotovo zagarantovan. Predvodio bi ga Vašington i verovatno bi uključivao saveznike Japan i verovatno Australiju. Druge regionalne sile, poput Indije, verovatno bi dodale političku, ekonomsku i retoričku podršku, ali se ne bi očekivalo da će vojno intervenisati. Većina zemalja će nastojati da „zaštiti” svoju poziciju između Kine i SAD, rekao je Kaušal, kako bi „izbegle da Pekingu stanu na prste”.
Velika Britanija verovatno ne bi imala direktnu vojnu moć da odgovori na kineski napad. Međutim, Britanija bi bila u mogućnosti da pruži obaveštajne i sajber usluge na bilo koji odgovor na kineski napad, za koji se veruje da ga vode SAD.