Više od 85 odsto građana Crne Gore, prema anketama, podržava program Evropa sad, kazao je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić i dodao da očekuje da se poslanici prema planu odnose uzimajući u obzir te podatke.
On je, u emisiji Načisto na Televiziji Vijesti, rekao da će dati ostavku ukoliko se ne postignu rezultati koje očekuje od ove mjere.
“Ubijeđen sam da će plan biti implementiran. Razdužićemo se sljedeće godine 300 miliona EUR. Smanjićemo dug za 300 miliona EUR”, naveo je Spajić.
On je rekao da će svima porasti plate, a samim tim i doprinosi na penziono osiguranje.
Spajić je najavio da će od januara sljedeće godine biti i povećanja penzija, a da se od 2023. planira reforma penzionog sistema, prenosi portal Vijesti.
On je rekao da će Evropa sad desetostruko nadomjestiti bilo kakvo povećanje cijena.
"Inflacija je kod nas uvozna jer smo eurizovana ekonomija koja potpuno zavisi od uvoza. Nisam ponosan na situaciju da ne proizvodimo ništa u ovoj državi. Uložićemo u poljoprivredu više nego ikad", kazao je Spajić.
On je naveo da je potreban hrabar iskorak jer nema vremena za čekanje i da program Evropa sad donosi efekat odmah.
Spajić je podsjetio da je Socijalni savjet podržao taj program, kao i par komesara Evropske unije
.
On je naveo da je hrabrim koracima postignuto i sadašnje stanje.
"Plan je fiskalno neutralan i čekam da neko nešto smisleno kaže protiv njega. Imali smo opstrukcije i sa svoje strane", kazao je Spajić.
On je ponovio da je prvi put od nezavisnosti smanjen dug, da je najmanji fiskalni deficit u Evropi i najveći rast.
Spajić je najavio da će naredne godine vratiti 300 miliona EUR starih dugova, bez neto zaduživanja.
Prema njegovim riječima, planom se istovremeno podižu i prihodi i rashodi.
Spajić je naveo da se u Međunarodnom monetarnom fondu plaše nepovoljnih efekata i da se radi o konzervativnoj instituciji.
Upitan da li očekuje podršku Sjedinjenih Američkih Država za program Evropa sad ukoliko u Vladu uđe Demokratski front, on je rekao da nije važno ko će biti ministar, ili direktor.
"Mi treba da postavimo sistem da ne zavisimo od ministra, direktora, državnih sekretara, nego od ljudi u sistemu. Kad to postavimo, nećemo biti ova Crna Gora nego deset koraka ispred", naveo je Spajić.
Spajić je kazao da žele da uvedu red u sistem i da nema smisla fiksnim procentima finansirati institucije, kao i da treba jasno znati kako se troši državni novac.
"Investicije će doći, ali oni traže političku stabilnost, nezavisno sudstvo i tužilaštvo", naveo je Spajić.
On je kazao da ne misli da kasne isplate socijalnih naknada, a ukoliko kasne onda je to zbog neodostatka naloga od strane potrošačkih jedinica.
Spajić je rekao da isplate dobavljačima izvršavaju kada potrošačka jedinica traži da se izvrši plaćanje i naveo da nije tačno da se to koristi za fingiranje suficita u budžetu.
"Suficit je mnogo veći od razlike u kapitalnom budžetu. I u oktobru ćemo imati suficit, trebalo je i u septembru, međutim, imali smo isplatu kamate jednog zaduženja iz prethodnog perioda koja je bila prilično velika", kazao je Spajić.
On je rekao da su daleko od cilja kada je u pitanju fiskalna disciplina, ali da je ona neuporedivo bolja, što pokazuje da je više poreza naplaćeno nego u godinama kada je turista bilo brojčano više.
Spajić je naveo da je plan Investiciono razvojnog fonda (IRF) bio da ove godine plasiraju 120 miliona EUR kredita, a da su oni taj plan premašili jer su plasirali 141 milion.
Spajić je naveo da to nije dovoljno i da očekuju više od menadžmenta IRF-a.
"IRF je pretrpio dosta gubitaka u kovid krizi i postigao je zadovoljavajući rezultat. Nivo plasmana kredita mora biti viši. Ne možemo da budemo nezadovoljni sa 141 milionom", kazao je Spajić.
On je kazao da je dobra komunikacija Ministarstva sa IRF-om.
Na pitanje zašto nije još popunjeno mjesto budžetskog inspektora, Spajić je odgovorio da je popunjeno prije 15 ili 20 dana, ali nije rekao ko je postavljen na tu funkciju.
On je kazao da je partner WBIF ponudio finansiranje dijela autoputa od Mateševa do Andrijevice sa 410 miliona sa 40 posto granta, kao i da će o tome pričati sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
Na pitanje gdje je registar imovine, Spajić je odgovorio da je to validna zamjerka i da traži vrijeme.
"To je proces koji je težak i mukotrpan. Katastar je rupa bez dna, imamo probleme da popišemo čija je koja imovina, da nađemo šta je državna imovina. Imate ime i prezime i broj koji ne odgovara imenu i prezimenu. Moramo da počnemo od početka", kazao je Spajić.
On je rekao da je u katastru i državnim preduzećima vrlo teška situacija i da će biti potrebne godine da se popiše imovina.
Spajić je kazao da u ovom trenutku ne razmišlja o političkom angažmanu i da je fokusiran na projekat Evropa sad.