Kako sedam od ukupno 12 ministarstava prošlogodišnji budžet uopšte i ne prepoznaje, a u međuvremenu nije usvojen rebalans budžeta koji bi uvažio činjenicu da i ta ministarstva postoje, privremeno finansiranje ne može da se odnosi na njih, objasnio je poslanik DPS-a.
Ministarstvo finansija, kkao je rekao Sekulić, u pokušaju da legaizuje postupke, ulazi u direktno kršenje Ustava, donošenjem rješenja po pojedinačnim stavkama potrošačkih jedinica, koje je su, kako ukazuje, zbog retroaktivnosti u direktnoj suprotnosti sa članom 147 Ustava.
“Na ovaj način, Vlada je, kršeći i Zakon o budžetu i Ustav Crne Gore, pokušala da bez saglasnosti Skupštine Crne Gore u čijoj je to nadležnosti, donese svoj budžet za januar?! Umjesto da Odluku o privremenom finansiranju čitamo u Službenom listu, što bi bio jedini zakonski put, javnost se zabavlja objavama ministra na društvenim mrežama. Uz uobičajeno pitanje, zbog čega se Vlada Crne Gore opredijelila za tajnost i kršenje zakona, pitamo ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića – da li se na nezakonito ponašanje učio na Vol stritu, i da li bi u Goldman Saksu mogao da radi mimo zakona i propisa ili je to moguće jedino u Vladi Crne Gore”, pitao je Sekulić.
Spajić će, kako je naglasio poslanik DPS-a, morati odgovor da pruži u Skupštini. Ukoliko nova parlamentarna većina, kako je dodao, ne odluči da ubuduće raspravu u Parlamentu zamijeni twitter objavama.
Opozicione partije, ali i nadležni državni organi, prije svih Državna revizorska institucija u čijoj je to nadležnosti, u više navrata upozoravali su Vladu i Ministarstvo finansija i socijalnog staranja
da će u slučaju da ne predlože Zakon o budžetu do kraja 2020, za narednu godinu, imati problem sa finansiranjem državne uprave. Međutim, oni se nijesu obazirali na ta upozorenja, smatrajući vjerovatno da ih Ustav i zakoni države Crne Gore ne obavezuju. Na taj način su sebe doveli u veoma neobičnu pravnu situaciju”, naveo je Sekulić.
Prema njegovim riječima, kršenje zakona uz netransparentnost je nešto što od početka karakteriše vladu Zdravka Krivokapića, ali, u konkretnom slučaju, ne mogu da kažu da nijesu bili upozoreni.
“Tačno je da Ministarstvo finansija, shodno članu 37 Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, ako se godišnji Zakon o budžetu ne donese do 31. decembra tekuće godine za narednu fiskalnu godinu, potrošačkim jedinicama odobrava sredstva od 1/12 stvarnih izdataka u prethodnoj fiskalnoj godini. Ali, pri tom ne treba zaboraviti, da se shodno ovom članu Zakona, odobrenje sredstava vrši potrošačkim jedinicama koje su utvrđene godišnjim Zakonom o budžetu (odnosno rebalansom), usvojenim od strane Skupštine Crne Gore, za prethodnu godinu”, istakao je Sekulić.
On objašnjava da Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, u članu 34 utvrđuje da budžet sadrži izdatke potrošačkih jedinica po organizacionoj, funkcionalnoj, ekonomskoj, programskoj i projektnoj klasifikaciji i shodno tome privremeno finansiranje moguće je samo kod zakonom utvrđenih potrošačkih jedinica.