Mandatar za sastav nove vlade Zdravko Krivokapić u ekspozeu jasno navodi da program ekonomskog državljanstva, koji je stupio na snagu početkom prošle godine, neće ostati na snazi. Naprotiv, najavljeno je njegovo ukidanje uz šturo objašnjenje, pišu Dnevne novine.
Govoreći o razvoju ekonomije u ekspozeu, Krivokapić je naveo da će pažljivo kreirati listu deficitarnih zanimanja i krenuti u prekvalifikacije i školovanje kadrova prema realnim potrebama i projekcijama razvoja tržišta rada, navode Dnevne novine.
“Želimo da i postojeći program ekonomskog državljanstva promijenimo u program državljanstva za visokokvalifikovani kadar”, kaže Krivokapić.
Šta to tačno podrazumijeva ostala je napoznanica koju će mandatar morati tokom rasprave u Skupštini da pojasni. Jedno je sigurno, nova vlada neće zadržati postojeći koncept programa, ističu Dnevne novine.
Zbog ovog eksperimenta Krivokapića država bi mogla da ostane bez skoro 400 miliona eura. Upravo ovoliko novca bi trebalo da bude uloženo u 14 projekata širom države, koji su bili kandidati za dobijanje ekonomskog državljanstva.
Vlada premijera Duška Markovića je za nepune dvije godine na Listu razvojnih projekata koji konkurišu za dobijanje ekonomskog državljanstva Crne Gore uvrstila 14 projekata. Riječ je o gradnji turističkih kompleksa i hotela visoke kategorije. Najviše projekata je na sjeveru i to u Kolašinu sedam, Žabljaku tri i jedan u Mojkovicu. Po jedan projekat je planiran u Budvi, Tivtu i Canju.
Eventualnim ukidanjem ovog projekta investitori bi mogli odustatiti od investicija, koje u najvećoj mjeri doprinose razvoju sjevera Crne Gore i obogaćivanju turističke ponude, ističu Dnevne novine.
Očigledno je Krivokapić bio pod uticajem dešavanja na Malti i Kipru, zbog odluke Evropske komisije koja je najavila pokretanje postupka protiv pomenutih država zbog šema “zlatnih pasoša” Kipar je obustavio projekat ekonomskog državljanstva, dok je Malta odgovorila da će njen program uskoro biti ukinut i zamijenjen novim propisima o prebivalištu “koji uzimaju u obzir zabrinutost i preporuke Evropske komisije”, ali je, napominje AP, istovremeno branila šemu, ustrajavajući kako je pomogla “spašavanju života i radnih mjesta” tokom pandemije korona virusa, naglašavaju Dnevne novine.
Lista projekata koji su konkurisali za dobijanje ekonomskog državljanstva:
Kolašin Resort & Spa Kolašin 11,5 miliona
Hotel Breza Kolašin 19,5 miliona
Hotel Bjelasica 1450 Kolašin 18 miliona
Hotel K 16 Kolašin 6 miliona
Hotel D Kolašin 8 miliona
Elite Hotel Kolašin 11,5 miliona
Montis hotel & resort Kolašin 21 milion
Durmitor Hotel and Villas Žabljak 20 miliona
Bobotov hotel and resort Žabljak 16 miliona
Hotel sa vilama Žabljak 20,5 miliona
Black Pine Mojkovac 10,5 miliona
Kraljičina plaža Budva 110 miliona
Boka Place Tivat 44 miliona
Amma Resort Čanj 77 miliona - zaključuju Dnevne novine.