Vlada, finansijske institucije, privreda, sindikat treba da se udruže, jer je za Crnu Goru, umjesto retoričke borbe, najvažnije da sačuva svaku kompaniju i radno mjesto, saopštili su iz Privredne komore (PKCG), Unije poslodavaca (UPCG) i Montenegro biznis alijanse MBA
Oni su, komentarišući posljednji podatak da je bruto domaći proizvod (BDP) u drugom kvartalu pao 20 odsto, Pobjedi kazali da je moguće zaustaviti negativan trend uz uslove koje nije lako obezbijediti, prije svega finansijski podsticaj.
Iz UPCG su naveli da značajan broj preduzeća posluje na pragu održivosti i svakodnevno se bore da izmire obaveze.
“Za dio preduzeća, naročito mikro i malih, Covid-19 pandemija rezultirala je potpunim izostankom prihoda. Koliko je situacija teška pokazuje i najnoviji podatak Centralne banke (CBCG) da je u blokadi 18,5 hiljada preduzeća, skoro polovina realne privrede”, kazali su iz UPCG i dodali da država mora naći finansijsku injekciju kako bi se izbjegao krah privrede i gubitak radnih mjesta.
Oni su naveli su da je na kraju juna državni dug bez depozita bio 79,54 odsto BDP-a, 3,6 milijardi eura, a sa depozitima 71,3 odsto BDP-a, 3,3 milijarde eura, za 321 milion veći nego krajem marta, dok je 2006. iznosio 32 odsto BDP-a, 700 miliona eura.
U UPCG smatraju da ekonomiji predstoji vrlo oštra jesen i izuzetno hladna zima.
Oni su najavili novi krug istraživanja o uticaju Covid-19 na poslovanje. Martovsko istraživanje pokazalo je teško stanje koje će se odraziti na radna mjesta.
“Svojevrsna potvrda su i podaci Zavoda za zapošljavanje(ZZZ) da je od 15. marta do kraja prošle sedmice nezaposlenost povećana za 22,26 odsto. Vrijeme je da shvatimo da očuvanje kontinuiteta poslovanja i sigurnosti prihoda, kao i jačanje solidarnosti, predstavljaju osnov politika i mjera za ekonomski oporavak i izgradnju stabilne i na krize otporne ekonomije i društva”, smatraju predstavnici UPCG.
Trenutna situacija je, prema njihovim riječima, kompleksna i traži hitnu reakciju, pa je velika odgovornost na Vladi, predstavnicima poslodavaca i sindikata, čiji je zadatak da budu pripadnici istog tima.
Iz UPCG su dodali da je najvažnije da se sačuva svaka kompanija i radno mjesto.
Oni smatraju da se kroz dijalog svih aktera mora pokazati razumijevanje problema i podijeliti puna odgovornost za ono što slijedi - a slijede teški dani.
“Zato će i u periodu koji slijede napori UPCG biti usmjereni na djelovanje u svrhu očuvanja javnog zdravlja i pružanje podrške privredi, što su pitanja koja za nas predstavljaju državni prioritet”, rekli su iz UPCG.
Oni su podsjetili da su u više navrata apelovali da se zdravstvena kriza rješava istovremeno sa ekonomskom krizom.
“Insistirali smo na pravovremenom, brzom reagovanju koje je izostalo, iako bi takav pristup pomogao da mjere Vlade imaju bolji učinak”, rekli su u UPCG.
Iz PKCG su Pobjedi kazali da je za dugoročni oporavak ekonomije neophodno nastaviti sa strukturnim reformama koje će za rezultat imati diverzifikaciju ekonomije.
“Vrijeme za nama jasno naglašava potrebu jačanja otpornosti privrede i društva na eksterne uticaje i pojave kao što je pandemija. Pred nama je zadatak da se što više zaštitimo od negativnih uticaja i stvorimo prostor za postizanje povoljnih rezultata u sektorima na čije poslovanje ove okolnosti manje utiču - poljoprivredu i prehrambenu industriju, energetiku, drvopreradu, industriju građevinskih materijala, informaciono-komunikacione tehnologije”, naveli su iz PKCG.
Oni su kazali da je potrebno valorizovati komparativne prednosti i prirodne resurse, i podsjetili da je pandemija najviše uticala na turizam i saobraćaj.
“Oštar pad zabilježile su sve ekonomije pa izuzetak nije ni Crna Gora, u kojoj turizam ima visoko učešće u BDP-u od 11 odsto za pola godine”, precizirali su iz PKCG.
U prvom kvartalu, kako su dodali, rast je bio 2,7 a u drugom pad od 20 odsto.
“Potrošnja domaćinstava, kao jedna od glavnih determinanti ekonomskog rasta, pala je za 15,7 odsto u drugom kvartalu, dok je potrošnja države porasla za 4,2 odsto, odnosno finalna potrošnja se smanjila za 11,7 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine”, saopštili su predstavnici PKCG.
Oni su dodali da je negativni uticaj na BDP imao i pad bruto investicija u osnovna sredstva od 28,3 odsto, a izvoz i uvoz robe i usluga bilježi pad, dok je negativni saldo ostao na nivou iz drugog kvartala prethodne godine.
“Dio štete nastale zbog uvođenja restriktivnih mjera je amortizovan brzom reakcijom Vlade, donošenjem tri paketa podrške privredi i građanima, kojima je prioritet bio očuvanje radnih mjesta, subvencionisanje zarada, olakšavanje finansijske pozicije građana i podrška razvojnim projektima u ključnim sektorima”, objasnili su iz PKCG.
Oni smatraju da značajna sredstva pomoći EU za oživljavanje privrede Zapadnog Balkana, kao i intenzivna kreditna aktivnost Investiciono-razvojnog fonda (IRF) ulivaju optimizam da će privreda krenuti u pravcu oporavka u narednom periodu.
Iz MBA su Pobjedi kazali da očekuju da se taj pad neće mijenjati do kraja godine.
“Iza nas je period u kojem prioritetni sektori ostvaraju prihode. Prije svega turizam i poljoprivreda”, rekli su iz MBA.
U svakom slučaju, kako smatraju predstavnici MBA, predstoji period u kojem će se morati prevazilaziti brojni problem.
Oni su ukazali na to da je moguće zaustaviti negativan trend, ali uz uslove koje nije lako obezbijediti.
“Prije svega potreban je finansijski podsticaj privredi. Saradnja na relaciji javni sektor - finansijske institucije - realni sektor kao rijetko kada je neophodna. Mi smo otvorena privreda, uvozno zavisna, što dodatno usložnjava problem”, naveli su iz MBA.
Oni smatraju da, i pored svega, treba očekivati da će naredna godina biti uspješnija, prije svega zbog očekivanih pozitivnih kretanja u turizmu.
Iz MBA su poručili da oporavak ekonomije zahtijeva odgovorno i snažno angažovanje svih subjekata u društvu.
Prema podacima Eurostata, prosječan pad EU ekonomija u drugom kvartalu iznosi 13,9 odsto.
Pored Velike Britanije od minus 21,7 odsto, najveći pad bilježe mediteranske ekonomije zbog turizma, Španija 22,1 odsto, Francuska 18,9 odsto, Italija 17,7 odsto, Portugal 16,3 odsto i Grčka 15,2 odsto.
Hrvatska je zbog primjene blažih epidemioloških mjera zabilježila manji pad prihoda od turizma, a time i BDP-a od 15,1 odsto.