Novi talas slučajeva zaraze koronavirusom stavio je vlasti sa obe strane Atlantika pod ozbiljan pritisak da nastave sa mehanizmima krizne podrške tržištu rada, u vreme kada je, po nadanjima političara, trebalo da počne postepeno vraćanje privrede u normalu.
(Autori: Kris Gils I Delfin Straus, London)
Mnogi radnici koji su na početku krize privremeno otpušteni vratili su se na posao, ali milioni još uvek nisu, a rast zapošljavanja se usporava.
S druge strane, sve više raste broj trajno ugašenih radnih mesta, zbog čega su vlasti pod pritiskom da preduprede krizu dugotrajne nezaposlenosti, koja bi izazvala ogromne teškoće i unazadila oporavak privrede u celini, budući da oporavak zavisi od toga da li domaćinstva smatraju da imaju dovoljno sigurnu perspektivu i da mogu da troše umesto da štede.
Iako je stopa nezaposlenosti u SAD zabeležila skok sa 3,5 odsto u februaru na 10,2 odsto u julu, dok je u EU tek blago porasla sa 6,5 odsto na 7,1 odsto u junu, ekonomisti kažu da su rezultati ova dva tržišta rada u osnovi prilično slični.
Neki poslovi su izgubljeni privremeno – ove brojke su uključene u statističke podatke za SAD, jer su američke vlasti odlučile da pomognu radnicima isplatom naknada za nezaposlenost, ali ne i u Evropi, gde su države uglavnom izbegle gašenje radnih mesta davanjem subvencija kompanijama kako bi ih obavezale da zadrže radnike. Neki od tih radnika su se sada vratili na posao.
Programi skraćivanja radnog vremena efikasno štite postojeća radna mesta, ali bi mogli biti manje efikasni kad je reč o lakšem prilagođavanju novoj situaciji po završetku krize, kažu u OECD.
KRENULO NA BOLJE, ALI SAD...
U SAD se beleži smanjenje privremenih gubitaka radnih mesta, zbog čega je stopa nezaposlenosti pala sa 14,7 odsto u aprilu na 10,2 odsto u julu.
Međutim, na obe strane Atlantika, brine činjenica da su takva poboljšanja počela da pokazuju znake slabljenja.
"Situacija se polako pretvara u problem dugotrajne nezaposlenosti", upozorava Džej Šembo (Jay Shambaugh), naučni savetnik na američkom Institutu Brukings (Brookings Institution) i bivši savetnik Bele kuće, napominjući da je u ovom trenutku pet odsto stanovništa SAD bez posla duže od 15 nedelja.
Džejson Furmen (Jason Furman), ekonomski savetnik bivšeg američkog predsednika Baraka Obame (Barack Obama), nedavno je objavio na Tviteru da je "ovde uglavnom reč o 'lakom' rastu zaposlenosti", navodeći da neto povećanje broja radnih mesta zapravo maskira znatno obimnije tokove na tržištu rada, i to kako u vidu zapošljavanja, tako i otpuštanja, s obzirom na činjenicu da je u julu u SAD čak 4,3 miliona ljudi ostalo bez posla.
Furmen navodi da bi realnija stopa nezaposlenosti u SAD – uključujući i osobe koje iz drugih razloga nisu zaposlene – mogla da bude bliža nivou od 12 odsto.
EVROPA – I DALJE VELIKE SUBVENCIJE
U Evropi, s druge strane, milioni radnika se i dalje oslanjaju na državne subvencije za plate. Čak i u Nemačkoj, jednoj od država koje su manje pogođene virusom, broj zaposlenih kojima je radno vreme skraćeno da bi se izbegla otpuštanja (tzv. Kurzarbeit sistem) beleži tek blagi pad, sa 7,3 miliona u maju na oko 5,6 miliona u julu, prema procenama Instituta Ifo u Minhenu.
U nekim proizvodnim sektorima, njihov broj je prošlog meseca čak porastao – što je trend koji Sebastijan Link (Sebastian Link) iz ovog nezavisnog istraživačkog centra opisuje kao "veoma zabrinjavajući".
Ovog proleća, kad je pandemija kovida 19 počela da se širi u Severnoj Americi i Evropi, očekivalo se da bi privrede mogle početi da se vraćaju u normalu do kraja leta. Sada je to malo verovatno, a političari i ekonomisti pokušavaju da nađu odgovor na pitanje kako zaštititi radna mesta.
Pitanje je i u kojoj meri države uopšte mogu da smanje svoje programe podrške, ako još uvek ne mogu da proglase pobeda nad pandemijom. Rast novih slučajeva zaraze koronavirusom u proteklih nekoliko nedelja predstavlja dodatni pritisak na vlade da produže programe zaštite radnika.
KO ĆE TO DA PLATI?
Posle sukoba sa demokratama u Kongresu, američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) je pokušao da ovog meseca privremeno produži isplatu naknada za nezaposlene putem izvršnih uredbi, uz smanjenje njihovog iznosa sa 600 na 400 dolara nedeljno.
Međutim, brojne savezne države su odbile sprovođenje ovog plana, jer je Bela kuća od njih tražila da preuzmu deo troškova, kao i zbog komplikovane administracije. Kao rezultat toga, novac praktično još uvek nije počeo da stiže.
U Evropi, mnoge države nerado odlažu okončanje svojih programa privremenog subvencionisanja zarada.
Najveći problem na svim tržištima rada je taj što se mora postići balans i nastaviti sa pružanjem podrške za radna mesta na koja bi radnici mogli da se vrate, a istovremeno izbeći subvencionisanje poslova koji imaju male šanse za oporavak.
Kako Evropljani budu prelazili sa subvencionisanih plata na naknade za nezaposlenost, vlade njihovih država će se suočiti sa problemom koji je u SAD već aktuelan: koliko treba da iznosi naknada da bi obezbedila egzistenciju radnika, a istovremeno ih podstakla da potraže posao?
Ogromne sume potrošene na subvencije za plate sve više predstavljaju podršku za poslove koji imaju male šanse za oporavak posle krize, upozorila je nedavno Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
"Programi skraćivanja radnog vremena efikasno štite postojeća radna mesta, ali bi mogli biti manje efikasni kad je reč o lakšem prilagođavanju novoj situaciji po završetku krize u svim privrednim sektorima", navodi OECD, uz preporuku da bi kompanije trebalo da plaćaju veći deo zarada radnicima na prinudnom odmoru.
Suština dileme koja muči tvorce politike je u tome što pravi izbor umnogome zavisi od širenja virusa. Ako je broj slučajeva visok i nastavlja da raste, trebalo bi zauzeti velikodušniji stav, ali ako je zaraza pod kontrolom, biće potrebni odlučniji podsticaji kao signal da ova privremena podrška neće još dugo potrajati.
LONDON TVRD – MORA PRESTATI U NOVEMBRU
Velika Britanija ostaje pri svom čvrstom pristupu i zastupa stav da se programi očuvanja radnih mesta moraju okončati do novembra. Ali, Francuska je produžila trajanje svog programa, kao i Španija, a slični potezi se trenutno razmatraju u Nemačkoj i Italiji.
S obzirom na neizvesnost u pogledu širenja virusa, OECD preporučuje da rokovi "ne treba da budu uklesani u kamenu". Ipak, ta organizacija je pozvala vlade da postepeno pređu sa pružanja podrške za očuvanje postojećih radnih mesta na pomoć radnicima da se okrenu drugim poslovima – tako što će smanjiti razliku između subvencija za plate i redovnih naknada za nezaposlenost, kao i pomaganjem radnicima na prinudnom odmoru da se prekvalifikuju.
Kao deo ovog procesa, verovatno će doći do porasta nezaposlenosti, upozoravaju ekonomisti, zbog čega će evropska tržišta rada više ličiti na ono u SAD.
"Podrška će biti smanjivana tokom narednih godinu dana – a to će prouzrokovati rast broja nezaposlenih", kaže Džesika Hajnds (Ješica Hinds) iz konsultantske kuće "Kapital ekonomiks" (Capital Economics), dodajući da se programi skraćenja radnog vremena ne mogu primenjivati toliko široko i bez vremenskog ograničenja, a da se pritom ne iskrivi njihova originalna svrha.
"Nemački program Kurzarbeit nije namenjen za ovu svrhu. On je nastao zbog visoko kvalifikovanih, stalno zaposlenih radnika u sektoru proizvodnje, za koje je teško pronaći odgovarajuće zamene, te se kompanijama više isplati da na taj način prebrode mesec ili dva", kaže ona.