Više od polovine Amerikanaca je pozajmilo pare prijateljima ili porodici, i mnogi kažu da taj novac više nisu videli. Sigurno je situacija i u Srbiji slična i zbog toga je dobro znati šta o tome "kako se pozajmljuje bližnjima" kaže stručnjak.
Novac je komplikovana tema za većinu ljudi, a pozajmljivanje prijateljima ili porodici je nešto zašta bi većina finansijski stručnjaka rekla da se izbegava, piše CNBC.
Čak i u najboljim odnosima, rezultat pozajmice može biti veoma štetan. Ali, u vreme pandemije ili neke druge krizne situacije, teže je doći do kredita ili kreditnih kartica jer su institucionalni zajmodavci oprezniji. Tada su ljudi primorani i da se, hteli-nehteli okrenu prijateljima za finansijsku pomoć. Kako se poneti u toj situaciji, kada se od vas traži novac?
Prvi i najvažniji savet je – pozajmite nekom, pa bio to i eko najbliži, samo kolko možete da izgubite. Tretirajte odmah tu pozajmicu kao - gubitak. Deluje previše oštro i pesimistički?
Prema analiti koju je prošle godine u SAD uradila Bankrejt (Bankrate), 60% Amerikanaca je finansijski pomoglo prijatelja ili člana porodice, očekujući da će taj novac biti vraćen. Od njih 37% se izjasnilo su na kraju ostali bez tog novca a svaki peti je rekao da je ta pozajmica imala loše posledice po dotadašnji odnos.
Ovako visok procenat, kako bi to banke rekle "loših/nenaplativih kredita", i ne čudi jer dok banke i druge finansijske institucije imaju koriste izveštaj nekog kreditnog biroa da utvrde kome se može poveriti novac deponenata, obični ljudi od rođaka i prijatelja ne traže bonitentni izveštaj kada im ovi traže novac.
Tu na red dolazi drugi savet – imate pravo da odbijete. Kada neko pozajmljuje novac prijatelju/rođaku, on sigurno ima dobru predstavu kome daje novac.
Ako 'u startu' znate da onoj koji uzajmljuje ima "loše finansijske navike", ili se već guši u dugovima (bilo da ne zna s novcem ili ga troši na kocku/piće/žene...), ne bi trebalo da imate zadršku ni grižu saveti i morate reći 'ne', kažu stručnjaci.
"Ne pozajmljujte nekom više novca nego što sami možete da priuštite da izgubite. Idealno, mislim da svi takvi aranžmani treba da se tretiraju kao pokloni", kaže Ted Rošman, finansijski analitičar u Kredikards (CreditCards.com).
Treći je savet – procenite sami.
Jedna je stvar kada se pozajmljuje 20€ a druga kada se radi o 2.000€. Koji god da je iznos u pitanju, a pogotovo oni veći, onaj koji daje novac ima pravo da zna na šta će "otići".
Neki finansijski stručnjaci kažu da se to "stavi na papir", ali Rošman upozorava da to i nije nešto efikasno.
"Čak i da imate dugovanje napismeno, verovatno nećete rođaka odvesti na sud ili prijatleja prijaviti kreditnom birou".
Umesto da se utanači "ugovor", Rošman preporučuje da se dogovore rokovi otplate, odnosno da onaj koji dobija zajma predstavi svoj "plan otplate" – sa rokovima i iznosima "rate", možda čak i kamatom. Ako vam to "pije vodu", možete da se odlučite nešto "lakšeg srca".
"I pored toga, pozajmljivanje familiji i prijateljima je veoma rizično. Ali, ako ste svesni svim zamki koje ono ima, i finansijskih i emocionalnih, mislim da ono može da prođe dobro kod većine ljudi", savetuje Rošman.