Ekonomija

Kad Nemačka stenje, cela Centralna Evropa strahuje

Autor Georgi Mitev Šantek Izvor Financial Times

Velika bliskost sa najvećom ekonomijom Evrope donosi trenutno velike muke celom regionu, ali bi mogla da znači i spas kada se nemačka privreda ponovo zahukta, piše "Fajnenšel tajms", a ekskluzivno prenosi MONDO.

Izvor: Guliver/Getty Images/Sean Gallup
Izvor: Financial times

(Autori: James Šuter, Varšava, Valeri Hopkins, Budimpešta i Martin Arnold, Frankfurt)

Tokom proteklih 27 godina, fabrika auto-delova "Nemak Đer" (Nemak Gyor) isklesala je sebi tržišnu nišu, proizvodeći glave cilindra za potrebe evropske automobilske industrije. Ali, kako je proizvodnja u nemačkim auto-gigantima doživela osetan pad, mađarska kompanija je bila primorana da otpusti 180 radnika, odnosno oko 20 odsto radne snage.

"Svi oni su morali da zatvore svoje proizvodne pogone na više nedelja i tokom tog perioda nisu naručivali delove od nas, tako da smo i mi morali da obustavimo proizvodnju", izjavio je finansijski direktor kompanije Gabor Mersič (Gabor Mersić) za "Fajnenšel tajms".

"Nemak Đer" nije jedini koji se našao na udaru domino efekta recesije u Nemačkoj, koja bi, kako ekonomisti strahuju, mogla biti najdublja još od Drugog svetskog rata. Budući da je Nemačka najveći trgovinski partner zemalja centralne Evrope, uticaj usporavanja u nemačkoj industriji se širi na ceo region kroz lance snabdevanja, koji su tokom proteklih 30 godina postali neraskidivo vezani za najsnažniju privredu Evrope.

Ekonomisti upozoravaju da će povezanost sa privrednim motorom Evrope, koji trenutno usporava, dodatno pogoršati stanje u privredama regiona, već narušeno zbog prekida aktivnosti u sklopu mera za sprečavanje širenja pandemije koronavirusa.

Međutim, iste te veze bi kasnije mogle pomoći i ubrzati oporavak širom regiona – koji je proteklih godina beležio najbrži rast u Evropi – čim nemačka privreda ponovo stane na noge.

AUTOINDUSTRIJA U NOKDAUNU

U kratkoročnom periodu, efekti će verovatno biti bolni. Češki i poljski indeksi menadžera nabavke (PMI), objavljeni u ponedeljak, pokazuju da je industrijska proizvodnja u maju u obe države nastavila da beleži oštar pad.

Pod posebno jakim udarom naći će se države i kompanije blisko povezane sa nemačkom automobilskom industrijom, gde je proizvodnja pala na samo 45 odsto kapaciteta, prema procenama koje je ranije ovog meseca objavio Ifo institut iz Minhena.

Nemački proizvođač automobila BMW je već odložio investiciju od milijardu evra namenjenu Mađarskoj. U automobilskom sektoru Slovačke, proizvodnja u aprilu je iznosila samo 18 odsto od nivoa zabeleženog u istom mesecu prošle godine, navodi Katarina Muhova (Katarina Muchova), ekonomista u Slovenska Sporitelna banci u Bratislavi.

"April je bio najgori mesec u istoriji za automobilsku industriju", izjavila je. "Većina je jednostavno potpuno prekinula rad.”

Den Buksa (Dan Bucsa), glavni ekonomista UniCredit banke za centralnu i istočnu Evropu, kaže da su potražnja i ponovno poketanje proizvodnje u automobilskoj industriji su pod velikim znakom pitanja.

"To će biti posebno ozbiljan problem za Slovačku, Češku Republiku i Mađarsku, ali i za Poljsku i Rumuniju. Kompanije iz centralne i istočne Evrope su deo evropskih lanaca snabdevanja, a tim tržištima dominiraju nemački proizvođači automobila i auto-delova", podseća Buksa.

Ekonomisti sa Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču (WIIW) očekuju pad bruto domaćeg proizvoda od 9 odsto u Slovačkoj, 7 odsto u Rumuniji i 5,5 odsto u Mađarskoj.

"Mere obustave aktivnosti (usled koronavirusa) uvedene u tim zemljama su dosta slične: sve su bile prilično stroge i sve su uvedene prilično brzo. Prema tome, većina razlika u vezi sa posledicama tih mera poticaće od spoljašnjih činilaca”, ukazuje Ričard Grivson (Ricjard Grieveson), zamenik direktora WIIW.

U Poljskoj, koja, u poređenju sa Mađarskom i Slovačkom, ima znatno veće domaće tržište, recesija će verovatno biti manje izražena – WIIW prognozira pad od 4 odsto. Međutim, kompanije koje posluju sa Nemačkom i dalje zabrinuto gledaju prema svom zapadnom susedu.

"Mislim da će ova situacija sigurno pogoditi i nas tokom 2020, a verovatno i 2021. godine. Ali, nadam se da neće biti toliko ozbiljno koliko danas mislimo”, kaže Marek Gorski, predsednik nadzornog odbora poljske kompanije Ergis, koja se bavi preradom plastike i čiji su prihodi iz poslovanja s Nemačkom tokom protekla tri meseca pali za 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

"U proteklih 30 godina, Nemačka je postala najveći izvozni partner brojnim sektorima, ne samo našem. Prema tome, ako se nešto negativno desi u Nemačkoj, naravno da ćemo i mi to osetiti", dodaje on.

ALI, NEMI SE NE DAJU

U srednjoročnom periodu, međutim, prognoze su nešto svetlije. Visokofrekventni pokazatelji navode na zaključak da je ekonomska aktivnost u Nemačkoj počela da se oporavlja i da pojedini sektori, kao što je građevinski, pokazuju znake života.

Ta država je predstavila i ogroman paket stimulativnih mera – u vrednosti od 35 odsto bruto domaćeg proizvoda, prema procenama MMF i nezavisnog istraživačkog centra iz Brisela "Brojleg" (Bruegel) – čiji bi efekti, lančanom reakcijom, na kraju trebalo da se preliju i na privrede zemalja centralne Evrope, koje su deo njenih lanaca snabdevanja.

"Postoji ogromna podrška koja dolazi od fiskalne politike, i čak i ako ne mogu mnogo da učine kad je reč o drugom kvartalu... trebalo bi da osetimo izvesno poboljšanje u naredna dva kvartala”, napominje Muhova.

"Fiskalno trošenje bi zaista moglo da pomogne nemačkoj privredi da se oporavi i vrati na nivo pre krize.”

Na duže staze, centralna Evropa bi mogla imati i druge koristi od svojih veza sa Nemačkom. Mnoge nemačke kompanije su doživele velike poremećaje svojih globalnih lanaca snabdevanja usled pandemije, a Grivson kaže da je moguće da ih to iskustvo podstakne da deo proizvodnje vrate bliže kući.

"Mislim da su se kalkulacije u tom smislu sigurno promenile. . . Ako se slažemo da su kompanije izložene većem riziku zbog previše raširenih lanaca snabdevanja, možda će blizina snabdevača sada dobiti veći značaj, a iz toga bi se dalje moglo zaključiti da bi to moglo ići u prilog zemljama centralne i istočne Evrope”, kaže Grivson.

"Mislim da ćemo imati prilike da vidimo takav razvoj događaja . Ali, pitanje je koliko daleko će se u tome otići, odnosno, da li će posledice biti neznatne, ili će se sve promeniti iz temelja."

Izvor: Financial times

Tagovi