Vlada Crne Gore je na predlog Ministarstva finansija utvrdila Nacrt zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu
Ministar finansija Darko Radunović rekao je da su, uprkos globalnom padu, projekcije da 2021. donosi u Crnu Goru djelimični oporavak ekonomije i rast od 4,9 odsto.
Radunović je rekao da je tokom dva mjeseca pandemije praktično stala cijela svjetska ekomomija i, kao što skoro sve zemlje svijeta prave nove projekcije, tako radi i Crna Gora.
Naša zemlja se, naglasio je, sa krizom zbog pandemije koronavirusa suočava nakon postignutih pozitivnih rezultata u dijelu konsolidacije javnih finansija, o čemu svjedoči kontinuirano smanjenje deficita budžeta kroz značajan rast prihoda u prethodne tri godine i racionalizacija potrošnje, kao i stvaranje uslova za opadanje javnog duga.
“Crnogorsku ekonomiju u prethodnim godinama karakterisala su pozitivna kretanja koja su rezultirala značajnim rastom BDP-a. Pozitivni trendovi nastavljeni su i u 2019. godini”, rekao je Radunović, navodeći da je, prema preliminarnim podacima Monstata, crnogorska ekonomija rasla po stopi od 3,6 procenata u 2019.
Realni pad od 40 odsto u sektoru turizma
Kako je istakao, poseban akcenat je na turizmu, koji čini 22,4 odsto BDP-a u 2019, i koji će pokazati najveću ranjivost u trenutnim ekonomskim uslovima.
“Prema projekcijima, procjenjuje se ostvarenje od oko 650 miliona prihoda od turizma u 2020, što je oko 450 miliona manje u poređenju sa prihodima ostvarenim prethodne godine, te govorimo o realnom padu od 40 odsto na godišnjem nivou”, precizirao je Radunović.
Ukazao je i da će investicije, kao jedna od ključnih odrednica rasta crnogorske ekonomije u proteklih nekoliko godina, takođe biti pod uticajem nastale situacije.
“Te se očekuje pad stranih direktnih investicija sa sedam odsto BDP-a u 2019. na 5,4 odsto BDP-a u 2020”, rekao je ministar.
Realni pad BDP-a ove godine 6,8 odsto
Dodao je da se na osnovu definisanih pretpostavki realni pad BDP-a za Crnu Goru u 2020. procjenjuje na nivo od 6,8 odsto.
“Dok se u 2021. godini očekuje postepen i djelimičan oporavak i rast ekonomije od 4,9 odsto”, istakao je Radunović.
Pozitivni rezultati su, pojasnio je, omogućili uspješnu emisiju crnogorskih euroobveznica po povoljnim uslovima, obezbjeđujući finansiranja budžeta za 2020. godinu već krajem 2019. godine.
“Izvorni prihodi budžeta procjenjuju se da će biti niži za 349,37 miliona eura odnosno 17 odsto i procjenjuje se da će iznositi 1.705 miliona eura, odnosno 37 odsto BDP-a”, kazao je Radunović.
Ukupna potrošnja u 2020. godini će, i pored dodatnih izdvajanja za podršku privredi kroz dva paketa mjera, iznositi 2.040,88 miliona eura ili 44,3 odsto BDP-a, što je za 63,4 miliona eura ili 3,01 odsto niže u odnosu na prvobitni plan.
“Ovo prvenstveno uslijed preraspodijele između kategorija na rashodnoj strani budžeta, ušteda u dijelu potrošnje nemandatornog karaktera i očekivanoj nižoj potrošnji kapitalnog budžeta u dijelu realizacije projekta auto-puta”, objasnio je ministar finansija.
Planirani nivo deficita budžeta 335,89 miliona eura
Kako je naglasio, na osnovu očekivanog nivoa prihoda i rashoda budžeta, planirani nivo deficita budžeta za 2020. godinu iznosi 335,89 miliona eura ili 7,3 odsto procijenjenog BDP-a i u odnosu na prvobitno planirani veći je za 285,93 miliona eura. Za navedeni iznos deficita uvećava se i procjena nedostajućih sredstava u tekućoj godini koja će ukupno iznositi 877.49 miliona eura.
“Vodimo razgovore sa partnerskim i finansijskim institucijama kako bi se obezbijedio pristup svim raspoloživim kreditnim ili donatorskim sredstvima”, rekao je ministar.
Istakao je i finansijsku podršku koja je obezbijeđena od strane Evropske unije kroz bespovratna sredstva – 53 miliona eura koji će Crnoj Gori biti stavljeni na raspolaganje u tekućoj i narednoj godini. Značajna nedostajuća sredstva za 2020. godinu su, kako je kazao, već obezbijeđena kroz realizovani aranžman podržan PBG garancijom Svjetske banke bazirane na razvojnim politikama, u iznosu od 250 miliona eura.
“Očekujemo da ćemo obezbijediti cirka 500 miliona eura koji će se koristiti za pokrivanje nedostajućih sredstava u tekućoj godini i jednim dijelom akumuliranja fiskalne rezerve za potrebe finansiranja obaveza u 2021. godini”, dodao je Radunović.
Javni dug na sličnom nivou kao u 2019.
Imajući u vidu plan otplate javnog duga u 2020. godini, kao i potrebe nadomješćivanja nedostajućih sredstava, istakao je da je procijenjeno da će javni dug u 2020. godini biti na sličnom nivou, u nominalnom iznosu, kao i 2019. godini, odnosno na nivou od 3.798,8 miliona eura.
“Međutim, zbog pada BDP-a u 2020. godini, od procjenjenih 6.8 odsto BDP-a, javni dug očekuje se da će rasti kao procenat BDP-a do iznosa od 82.5 odsto BDP-a”, pojasnio je ministar.
Radunović je rekao i da smanjenje zarada u javnom sektoru nisu razmatrali, ali da to ne znači da ne postoji mogućnost da ono kasnije neće biti u fokusu pažnje, kao i da intenzivno rade na trećem paketu pomoći privredi.