Cena američke sirove nafte "wti" za majsku isporuku, koja je na jučerašnjem trgovanju zabeležila istorijski dnevni pad od 306%, na minus 37,63$ za barel, oporavila se - na nešto malo iznad nule. Da li je ovaj nokaut prekretnica ili samo istorijski "ispad"?
Ovaj sunovrat, koji će bez sumnje ući u anale kao nesvakidašnji događaj na berzanskom tržištu, šokirao je investitore i gurnuo cene akcija i azijske valute nizbrdo, a medije pokrenuo da potraže odgovor na pitanje - šta se to dogodilo na tržištu crnog zlata?
Eksperti kažu da razloga za paniku nema, jer je nakon kratkotrajnog pada ispod nule, izazvanog nedostatkom skladišnih kapaciteta proizvođača i kolapsa tražnje za gorivom usled pandemije korona virusa, cena "wti" nafte (West Texas Intermediate, "laka" ameička nafta) za majsku isporuku porasla za gotovo 39 dolara, krećući se ipak na niskom nivou od 1,76 dolara za barel, prenosi Rojters.
Tolika je cena bila otprilike davne 1946. godine godine (1,63$) i to posle razornog Drugog svetskog rata.
Ovaj događaj je dosad neviđen, a pitanje da li će se ikada ponoviti više zavisi od nekog budućeg virusa nego od samog tržišta naftom koja je kao energent "u zalasku". Da li će nekog efekta biti "za obične ljude", takođe je teško prognozirati. Logično bi bilo reći da bi cena od "nula dolara" za barel trebalo da drastično pojeftini i cenu benzina koji plaćamo na pumpama, ali stvar nije tako jednostavna.
Prvo, cene se ne kreću tako direktno. Gorivo koje smo danas natočili na pumpi napravljeno je od nafte koja je kupljena pre nekoliko meseci, po tadašnjim cenama. Rafinerije nemaju gde da drže naftu koju bi sada mogle da kupe jeftino, a cene za fjučerse (terminske ugovore za kupovinu u tačno određen datum u daljoj budućnosti) ipak nisu tako niske. A i sama doprema nafte do skladišta i držanje u njemu sirovine i do šest meseci - košta.
Drugo, ma koliko puta to bilo isticano od domaćih naftaša kao da nam i dalje ne "ulazi u glavu", cena goriva zavisi od još dve presudne stvari - dolara i države (Srbije). Kao što smo videli (vidi okvir), dolar raste i kada američka nafta gubi vrednost, a još je važnije koliko se svaka lokalna država "ugrađuje" u cenu goriva na pumpama.
A u Srbiji je ta "ugradnja" povelika - više od polovine maloprodajne cene otpada na carinu, akcizu, taksu i na sve to PDV. Najplastičnije su to prilikom jednog ranijeg pada svetske cene prikazali iz Asocijacije naftnih kompanija Srbije - da nafta košta 1$ u Srbiji bi benzin koštao više od 80 dinara.
I na kraju, ovaj nokaut cene će, po svemu sudeći, biti suviše kratkotrajan da bi talas pojeftinjena stigao do rezrevoara naših automobila.
Svetska "zagušenja tržišta" naftom su inače retka, čak i u manjem obimu jer se o količinama, a time i o ceni, vodi računa na više mesta u svetu, od Vašingtona, preko Londona i Rijada, do Moskve i Pekinga.
Pre ovog "verovali ili ne" pada u minus, najveći pad je bio zabeležen 1980. godine. Tada je svetska proizvodnja bila prevelika za potrebe tržišta koje se s naftom opeklo u čuvenoj naftnoj krizi 1970. kada su neke zemlje bukvalno ostale bez ikakve rezerve nafte. Posebno dobro lekciju su naučili Skandinavci, koji otada prednjače u "zelenoj energiji", kako nikada više ne bi bile tako odsudno zavisne od crnog zlata.
Ali i tokom pređašnjih padova to je podrazumevalo mnogo veće razdoblje nego danas. S početka 1980-tih cena se popela na 35$ po barelu (u današnjem novcu, ako računamo inflaciju, bi to bilo više od 110$) da bi 1986. stigla na manje od 10$ (današnjih oko 25$). To je pad od 71%, a za njega je trebalo šest godina.
"NEMA RAZLOGA ZA PANIKU"
Tržišni analitičari ovaj cenovni rolerkoster objašnjavanju prirodom terminskog trgovanja, odnosno činjenicom da se kupovina ugovara za isporuku na određeni datum po ceni fiksiranoj ugovorom.
Kako ugovaranje isporuka za maj ističe danas, cena se obično spušta jer investitori nastoje da preostale količine "očiste" iz svojih knjiga po bilo kojoj ceni, a pri tome krajnji kupci su obično subjekti poput rafinerija ili avio-kompanije čije je poslovanje trenutno u škripcu.
Kao dodatni argument da nema razloga za paniku, navode činjenicu da cene "wti" nafte za isporuku u junu iznose 22$ po barelu, što vide kao razlog da se odahne.
Ipak, ovaj događaj je apostrofirao razorno dejstvo i intenzitet poremećaja na globalnom nivou izazvan pandemijom koronavirusa, koja je paralisala zemlje i svetsku ekonomiju, i nagoveštava male šanse za njen brz povratak rastu, dodaje britanska agencija.
Tome u prilog govore i informacije da su se u američkoj javnosti rasplamsale polemike o dinamici ponovnog pokretanja ekonomije i oporavka, pri čemu su sve intenzivnija negodovanja protiv daljeg zadržavanja mera ograničenja kretanja.
Zdravstveni stručnjaci i zakonodavci strahuju da bi Sjedinjene Države mogle da se suoče sa drugim, još smrtonosnijim talasom infekcija ukoliko prerano ublaže vanredne mere, a druge zemlje, kako se čini, favorizuju oprezan pristup.
"Presušivanje tražnje za naftom izazvano covid-19 držaće tržište pod pritiskom i dalje. Čak i ako se broj infekcija virusom smanji u narednim nedeljama, svet će još neko vreme plivati u nafti, jer je moguće da će se ekonomije sporije restartovati i raditi onim tempom koji bi garantovao snažan rast potražnje", ocenjuje Keri Krejg, globalni tržišni strateg u kompaniji J.P. Morgan aset menadžement.
S druge strane, severnomorska nafta "brent", koja se uzima kao reper za formiranje cena na svetskim tržištima, ojačala je juče za 2% procenta na 26,25$ po barelu.