Ekonomija

SMRT DECE U KONGU: Apple, Google, Microsoft… na sudu zbog rudnika u Kongu

Izvor Financial Times

U tužbi Internešenal rajts advokatsa tvrdi se da su Apple, Google, Microsoft, Dell i Tesla motors "pomagali i podržavali" lanac snabdevanja kobaltom, zbog kojeg su decu bila primorani da rade u opasnim uslovima u rudnicima.

Ilustracija
Izvor: Mondo/ Goran Sivački

Jedna američka grupa za zaštitu ljudskih prava podnela je tužbu protiv tehnoloških kompanija Epl (Apple), Gugl (Google), Majkrosoft (Microsoft), Del (Dell) i Tesla motors u ime porodica čija su deca poginula ili povređena u Demokratskoj Republici Kongo u rudnicima kobalta, rude koja se koristi u proizvodima ovih kompanija.

U zajedničkoj tužbi koju je podnela organizacija Internešenal rajts advokats (International Rights Advocates - IRAdvocates) tvrdi se da su te kompanije "pomagale i podržavale" lanac snabdevanja kobaltom, ključnog metala u proizvodnji pametnih telefona i električnih vozila, zbog kojeg su deca u Kongu bila primorana da rade u opasnim uslovima.

"U zvaničnim politikama Epla, Alfabeta (Alphabet, krovna kompanija Googla), Dela, Majkrosofta i Tesle tvrdi se da je u njihovim lancima snabdevanja zabranjen dečji rad", navodi se u tužbi podnetoj u okružnom sudu u Vašingtonu.

Predstavnici kompanija Epl i Del su izjavili da su posvećeni nabavci materijala iz odgovornih izvora, dodajući da iz svojih lanaca snabdevanja uklanjaju prerađivače kobalta koji "nisu sposobni ili ne žele da ispune stroge standarde kompanije", u slučaju Epla, odnosno, u slučaju Dela, "ako se utvrdi nepropisno ponašanje".

Iz kompanije "Del" su izjavili da trenutno istražuju navode iznete u tužbi. Gugl, Majkrosoft i Tesla motors nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Ovo je prva tužba protiv tehnoloških kompanija zbog načina na koji dolaze do kobalta i predstavlja jačanje pritiska na celu industriju da uloži više napora u nastojanja da se ovaj metal nabavlja iz odgovornih izvora.

Demokratska Republika Kongo proizvodi oko 60 odsto kobalta na svetskom nivou, od čega se otprilike jedna trećina nabavlja od individualnih rudara koji ovu rudu kopaju ručno i čije poslovanje nije regulisano zakonima. Očekuje se da će potražnja za ovim metalom naglo skočiti s obzirom na sve širu upotrebu električnih vozila.

DEČJI RAD ZABRANJEN SAMO "KOD KUĆE"

"Činjenica da te kompanije ne postupaju u skladu sa sopstvenom politikom o zabrani dečjeg rada u rudnicima kobalta predstavlja nameran i svestan čin, sa ciljem da se nastavi ostvarivanje profita od nabavke jeftinog kobalta", navodi se u tužbi. Ovo je prva tužba protiv tehnoloških kompanija zbog načina na koji dolaze do kobalta i predstavlja jačanje pritiska na celu industriju da uloži više napora u nastojanja da se ovaj metal nabavlja iz odgovornih izvora.

Dominantan položaj ove države u oblasti snabdevanja kobaltom postavlja tehnološke grupacije i proizvođače automobila pred ozbiljnu dilemu - da li da se angažuju na popravljanju uslova rada na terenu - što je samo po sebi veliki rizik - ili da počnu da nabavljaju kobalt iz drugih krajeva sveta, gde nema problema s dečjim radom, čime bi Demokratska Republika Kongo bila izolovana iz globalnih lanaca snabdevanja.

Najveći svetski proizvođač kobalta Glenkor (Glencore) dobavlja rudu hemijskoj grupaciji Umikor (Umicore) iz Belgije, koja zatim prerađeni metal dostavlja tehnološkim kompanijama, navodi se u tužbi.

Kineski proizvođač Džeđang Huaju kobalt (Zhejiang Huayou Cobalt) takođe se navodi kao jedan od dobavljača kobalta za Epl, Del i Majkrosoft.

Iz IRAdvocates kažu da su tužbu protiv tehnoloških kompanija podneli jer su uvereni u njihovu povezanost s pogibijom i povredama dece rudara, kao i zbog činjenice da te kompanije imaju sedište u SAD.

Rudarska industrija nastoji da unapredi sistem utvrđivanja porekla kobalta. Na primer, Glenkor je ovog meseca postao deo mreže za odgovorno snabdevanje (Responsible Sourcing Blockchain Network), koja koristi blokčejn tehnologiju u cilju praćenja porekla zaliha kobalta.

Iz Glenkora su izjavili da kobalt proizvode samo kao nusproizvod industrijske proizvodnje bakra i da ta kompanija ne kupuje, ne prerađuje i ne proizvodi ručno kopanu rudu kobalta. Takođe dodaju da kompanija "ne toleriše nijedan oblik dečjeg prisilnog ili prinudnog rada".

Londonska berza metala, najveće svetsko tržište industrijskih metala, postavila je ove godine nova pravila koja će omogućiti da se do 2023. trguje samo metalima iz odgovornih izvora, uz mogućnost da se dozvoli i trgovina metalima koje kopaju individualni rudari.

Međutim, mnogi se pitaju da li ovakve inicijative, koje pokreću krajnji korisnici i rudarske kompanije, mogu da učine dovoljno da reše problem prisilnog dečjeg rada.

"Ovaj predmet će pojačati pritisak na postojeće mehanizme za proveravanje porekla kobalta. Samo mehanizmi koji trenutno postoje, uključujući i blokčejn projekat koji je tek u nastajanju u Lualabi (pokrajina u Demokratskoj Republici Kongo), nisu dovoljna garancija da će lanci snabdevanja biti u potpunosti bez dečjeg rada", kaže Indigo Elis (Indigo Ellis), direktorka za Afriku u konsultantskoj kući "Verisk Mejplkroft" (Verisk Maplecroft).

"Jedini način da krenemo napred je da se pronađe više različitih rešenja za problem čistog kobalta."

Autor: Harry Dempsey