Ekonomija

SVJETSKE FINANSIJE: Globalni dug 250.000 milijardi $, EU se oporavlja

Autor mondo. rs Izvor Tanjug

Među finansijskim vestima iz sveta danas našle su se i da je globalni dug dostigao novi, negativni, rekord a da EU sramežljivo daje znake oporavka ekonomije.

Globalni dug dostigao je rekordan iznos od preko 250.000 milijardi dolara u prvoj polovini 2019. godine. Ovoliko zaduživanje dosegnut je, pre svega, rastom kreditiranja u Sjedinjenim Državama i Kini, navodi se u novom izveštaju Instituta za međunarodne finansije (IIF).

U prvih sešt meseci 2019. godine, globalni dug je porastao za 7.500 milijardi dolara na 250.900 milijardi dolara, dok će do kraja godine premašiti 255.000 milijardi dolara, procenjuje se u izveštaju, a prenosi CNBC.

"Kina i Sjedinjene Države učestvuju sa više od 60 odsto u tom povećanju, dok je dug tržišta u razvoju takođe dostigao novi rekord od 71.400 milijardi dolara (220 odsto BDP-a)", navodi se u izveštaju IIF-a.

Porast duga širom sveta predstavlja veliki problem za investitore i brojni ekonomisti ga smatraju narednom "tačkom pucanja", poručuju iz IIF-a i dodaju da rekordno niske kamatne stope korporacijama i državama izuzetno olakšavaju da pozajmljuju sve više novca.

"Međutim, zbog sužavanja prostora za dalje ublažavanje monetarne politike u mnogim delovima sveta, zemlje sa visokim nivoom državnog duga (Italija, Liban), kao i one u kojima javni dug naglo raste (Argentina, Brazil, Južnoafrička Republika i Grčka), možda će otežano realizovati fiskalne podsticaje", navodi se u izveštaju IIF-a.

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je prošlog meseca na veoma visok nivo rizičnog korporativnog duga. Ta institucija je upozorila da je skoro 40 odsto ili oko 19.000 milijardi dolara korporativnog duga u vodećim svetskim ekonomijama, poput SAD, Kine, Japana, Nemačke, Britanije, Francuske, Italije i Španije, u riziku od neizmiravanja u slučaju još jedne globalne ekonomske krize.

INFLACIJA U EVROZONI USPORILA ALI TRGOVINSKI SUFICIT PORASTAO

Sok flobalno dolaze tamne vesti iz EU sramežljivo stižu naznake oporavka. Stopa inflacije u evrozoni usporila je u oktobru zbog značajnog pada cena energije, objavila je danas evropska služba za statistiku Evrostat, potvrdivši tako svoju raniju procenu.

Takođe je saopšteno da je 19-člani blok u septembru uknjižio veći suficit u trgovini sa ostatkom sveta, jer je izvoz porastao više od uvoza, prenosi agencija Rojters.

Inflacija je u oktobru, kako je potvrđeno, porasla za 0,7 odsto na godišnjem nivou, što je usporavanje u odnosu na rast od 0,8 posto u septembru.

Kao uzrok usporavanja inflacije naveden je pad cena energije od 3,1 odsto.

Bazna inflacija, iz koje su izuzete nestabilne cene energije i hrane, potvrđena je na 1,2 odsto u oktobru, što je nepromenjeno u odnosu na septembar.

Kada se izuzmu cene energije, hrane, alkohola i cigareta, inflacija je porasla za 1,1 odsto u oktobru, što je ubrzanje u odnosu na 1,0 odsto iz septembra.

U odvojenom saopštenju, Evrostat je objavio da se trgovinski suficit bloka povećao na 18,7 milijardi evra u septembru, u odnosu na 12,6 milijardi evra zabeleženih u septembru 2018. godine.

To je, takođe, veći suficit u odnosu na višak od 14,7 milijardi evra iz avgusta ove godine.

Uprkos trgovinskim tenzijama, Evrozona je u septembru povećala izvoz robe u ostatak sveta za 5,2 odsto u poređenju sa isti periodom prošle godine, što je više nego neutralisalo rast uvoza od 2,1 odsto.

Tagovi

EU