Ekonomija

PLJEVLJA DOBILA 2,8 MILIONA ZA POBOLJŠANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI, OPET NAJZAGAĐENIJI GRAD

Autor Anđela Vukčević Izvor RTCG

"Od predviđenih 2, 8 miliona eura, 1,1 milion planiran je za popravku fasada stambenih zgrada, a preostalih 1,7 miliona eura koristiće domaćinstva za nabavku energetski efikasne opreme sa najvećim stepenom subvencije od čak 60 procenata“, naveo je Mujović.

Izvor: MONDO

Zbog decenijskog funkcionisanja Rudnika uglja i Termoelektrane, geografskog položaja, dugih i hladnih zima i brojnih indivudualnih ložišta i kotlarnica na ugalj, Pljevlja su zaslužila epitet opštine sa najugroženijom životnom sredinom.

"U proteklom periodu preduzet je niz mjera kako bi se stanje popravilo, značajno se povećao broj domaćinstava koja umjesto uglja koriste pelet, Termoelektrana će biti ekološki rekonstruisana, a ništa manje važan je i proces poboljšanja energetske efikasnosti stambenih objekata. U tom procesu značajna pomoć stiže i od države koja je od 8,8 miliona ukupno opredjeljenih za Crnu Goru, Pljevljima namijenila 2, 8 miliona eura" kaže ministar energetike u crnogorskoj Vladi, Saša Mujović.

Navodi da mu se čini da su sa razlogom bili darežljivi prema Pljevljima, ili bolje reći favorizovali Pljevlja u odnosu na druge gradove i dodijelili im najviše novca, piše RTCG.

"Od predviđenih 2, 8 miliona eura, 1,1 milion planiran je za popravku fasada stambenih zgrada, a preostalih 1,7 miliona eura koristiće domaćinstva za nabavku energetski efikasne opreme sa najvećim stepenom subvencije od čak 60 procenata“, naveo je Mujović.

Dodaje da energetska efikasnost podrazumijeva i racionalnije korišćenje tako važnog resursa kakav je energija, piše portal RTCG.

„Jako je bitno da proizvodimo električnu energiju, ali isto tako i da stvorimo odgovarajući ambijent u kome će se ta energija što racionalnije i pravilnije trošiti. A bolja energetska efikasnost objekata to omogućava“, naveo je Mujović.


Efekti poboljšane enrgetske efikasnosti stambenih objekata, zajedno sa ostalim ekološkim mjerama, a posebno sa završetkom nedavno započetog projekta toplifikacije, biće konkretni, kako kaže, pa Pljevlja tada vjerovatno više neće zauzimati prvo mjesto na listi gradova koji imaju najlošiji kvalitet vazduha u Crnoj Gori.