Za nastavak gradnje druge dionice autoputa Bar-Boljare postoji veliko interesovanje međunarodnih kompanija, saopšteno je iz Monteputa.
Među njima je i kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC) koja je gradila prvu dionicu, a čija izgradnja je kasnila tri godine uz brojne ekološke probleme na šta je više puta upozoravano iz Brisela, prenosi Radio Slobodna Evropa RSE.
Iz Vlade Crne Gore su krajem juna saopštili da ih raduje zainteresovanost CRBC.
Evropska komisija finansiraće trećinu iznosa izgradnje druge dionice autoputa, dugu 23,5 kilometara, između Mateševa i Andrijevice na sjeveru Crne Gore.
Kako je najavljeno, Crna Gora će dobiti 100 miliona bespovratnih sredstava, a u planu je da joj se u drugoj tranši iz IPA fondova dodijeli još toliko.
Izvođač radova tek treba da bude određen.
Kako su za RSE kazali iz Ministarstva saobraćaja za izgradnju se prijavilo pet kompanija i tri konzorcijuma, a u toku je analiza ponuda.
Prvu dionicu ovog auto-puta, dugu 41 kilometar, gradila je kineska kompanija CRBC. Radovi su trajali sedam godina, a završetak radova odgađan pet puta.
Sam proces izgradnje pratili su netransparentnost, fiskalni i ekološki problemi poput devastacije korita rijeke Tare, koja je pod zaštitom UNESCO.
Nevladine organizacije i tadašnja opozicija ukazivali su i da je projekat ugovoren loše i da se država kroz ugovorne aranžmane nije kvalitetno zaštitila.
Uprkos takvom iskustvu, iz Vlade nemaju zamjerke što je ova kompanija zainteresovana za nastavak gradnje druge dionice.
Kako su krajem juna, nakon sastanka sa direktorom CRBC-a Wangom Lijunom, saopštili raduje ih zainteresovanost kineskih kompanija za drugu dionicu.
Primjedbe na kineske kompanije, kao potencijalne izvođače radova, nemaju ni u Evropskoj komisiji, iz koje za RSE poručuju da je važan transparentan proces izgradnje, u skladu sa procedurama.
Prema riječima portparola Komisije Petera Stana “ta međunarodna organizacija vjeruje u fer i transparentnu konkurenciju, gdje svi ponuđači imaju iste uslove”.
“Želimo da naši partneri u regionu imaju koristi od konkurencije zasnovane na kvalitetu, standardima Evropske unije, osiguravajući da se za dobijena sredstva ispunjavaju zahtjevi EU”, zaključio je Stano za RSE.
S druge strane, Dejan Milovac iz nevladine organizacije MANS smatra da ova kompanija, zbog brojnih propusta tokom gradnje prve dionice ne bi bila dobar izbor.
Ipak, kako za RSE ukazuje, CRBC je evropskim novcem uspješno izgradio most Pelješac, na jugu Hrvatske.
“Sve je, zapravo do Vlade koja treba da kontroliše proces i obezbijedi vladavinu prava i poštovanje procedura, a pokazalo se da Vlada u vrijeme izgradnje prve dionice nije na to bila spremna”, kaže Milovac.
Prva dionica puta kroz Crnu Goru duga četiri kilometra, građena je od 2015. do 2022. i u tom periodu su promijenjene čak četiri vlade.
Troškovi te dionice iznosili su milijardu eura.
Taj dio je tek četvrtina planiranog puta koji u dužini od oko 170 kilometara u konačnom treba da spoji Bar na jugu i Boljare, na granici prema Srbiji.
Iz Ministarstva saobraćaja za RSE nisu precizirali ko su zainteresovane kompanije, niti da li je među njima CRBC.
“Dok se ne završi postupak pretkvalifikacija, ne možemo se izjašnjavati koje kompanije su izrazile zainteresovanost.”
Dodaju da se izvođač radova bira po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) preko koje će Crnoj Gori biti dodijeljen novac.
“A njihova pravila ne isključuju kompanije po mjestu registracije. I most prema Pelješcu realizovan je od strane kineske kompanije, a koji je takođe bio finasiran iz sredstava Evropske komisije i kredita EBRD”.
Ni iz državnog Monteputa, koji gazduje auto-putem, za RSE nisu mogli saopštiti imena zainteresovanih, zbog procedura evropske banke.
“Sve aktivnosti se sprovode u skladu sa najvišim standardima EBRD kako bi se osigurao pravičan i konkurentan postupak nabavki”.
Monteput je sa zainteresovanim kompanijama krajem maja obišao dionicu auto-puta.
Ipak, da je CRBC “u igri” potvrđuje informacija koju su krajem juna dostavili Vladi o zainteresovanosti za gradnju infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori.
Predočili su da su spremili “detaljne elaborate, komercijalnu studiju, okvirne uslove” za nastavak projekta.
“Ova kompanija (CRBC) je sprovela tehnički predlog za naredne dvije dionice autoputa”, kaže se u informaciji Vlade.
Da su zainteresovani rečeno je i na sastanku direktora Wanga Lijuna sa ministrima saobraćaja i finansija Filipom Radulovićem i Novicom Vukovićem krajem juna ove godine.
“Raduje me to što kineske kompanije žele da grade drugu dionicu autoputa. Siguran sam da ćemo u transparentnom javnom postupku, koji će biti sproveden po pravilima EBRD-a, dobiti izvođača radova koji će odgovoriti zadatku, rekao je Radulović.
Prema crnoj listi 200 najvećih dužnika Poreske uprave, dug CRBC-a je na kraju prošle godine bio oko 11,2 miliona eura. Prilikom gradnje prve dionice bili su oslobođeni poreza i carina.
Vuković je naglasio i da su Crnoj Gori potrebni investitori kao što je CRBC.
“Najveća investicija u našoj zemlji koju smo imali jeste gradnja prve dionice autoputa. Takođe, izuzetno značajna nam je bila saranja sa kineskom EXIM bankom” rekao je Vuković.
Crna Gora je prvu dionicu gradila kreditom od skoro milijardu dolara, uzetim od kineske Exim banke.
Radi zaštite od valutnog rizika zbog promjenjivog kursa euro-dolar, vlasti su sklopile hedžing aranžman sa nekoliko zapadnih banaka, čime su umanjile troškove kredita za preko 27 miliona eura.
Crna Gora bi kredit za prvu dionicu trebalo da vraća do januara 2035.
Iz CRBC nisu odgovorili na upit RSE vezano za gradnju druge dionice.
Na sastanku sa predstavnicima Vlade, Lijun je rekao da su izgradnjom prve dionice stekli veliko iskustvo u Crnoj Gori.
“Osim za projekte u putnoj infrastrukturi spremni smo i za projekte u drugim oblastima poput zaštite životne sredine”, rekao je Lijun.
A CRBC je sudskom presudom kažnjena zbog uništavanja riba i drugog živog svijeta u rijeci Tari tokom izgradnje autoputa. Presuda je ukinuta, a novo suđenje je u toku.
Milovac iz MANS-a upravo zbog ekološke štete koju su nanijeli smatra da CRBC ne bi bio najbolji izbor.
“Devastacija životne sredine i potpuna netransparentnost finansiranja su stvari koje ih nikako ne preporučuju za nastavak izgradnje puta”.
MANS je podnio više prijava protiv ove kompanije zbog, kako su tvrdili, uništavanja korita rijeke Tare, koje su odbačene.
Milovac precizira da praksa koju je CRBC uspostavio u poslovanju nije nešto što je od interesa za građane Crne Gore s obzirom da Ugovor između te kompanije i Vlade nije na adekvatan način štitio javni interes.
Ugovor je, u slučaju sporova, predviđao arbitražu u Pekingu.
Milovac ukazuje da je dobar dio krivice bio na Vladi Crne Gore, koja nije implementirala zaštitne mehanizme u Ugovor.
“Nadajmo se, s obzirom da sada govorimo dijelom i o evropskim parama, da će uslovi ugovaranja novog posla biti bitno drugačiji, odnosno da će javnost preko institucija EU moći da dođe do informacija ukoliko to ne može u Crnoj Gori”.
On smatra da je do crnogorskih institucija da obezbjede dovoljno kontrole i transparentnosti, bez obzira na to ko je izvođač.
“Mislim da će to biti jedan od ključnih preduslova za dobijanje tog novca iz EU. A Vlada mora da kontroliše proces”.
A jedan od krupnijih propusta u građenju prve dionice je izostavljanje iz projekta glavne petlje dužine oko kilometar ipo.
Naime, propustom Ministarstva saobraćaja, na čijem čelu je tada bio Ivan Brajović, u projektu i ponudi za gradnju dionice autoputa nije uvrštena petlja kod Smokovca.
Naknadno se ispostavilo i da je zaboravljena i električna infrastruktura.
To je Crnu Goru dodatno koštalo 90 miliona eura.